Trebam jedan dug zagrljaj od kojeg zaboravljam sve oko sebe. Treba mi nežan i čvrst stisak oko struka i šaka koja prolazi kroz pramenove moje kose. Potrebna mi je podrška. Treba mi on. Treba mi njegov čvrsti zagrljaj u kojem zaspim svako veče, te ruke koje me podižu na svoje telo i nose prema kupatilu i smeštaju u kadu. Tako mi treba on, samo na sekundu i da mogu da dođem sebi i ostajem jaka. Rekao mi je da me nikada ne bi povredio, i onda me ubio. Nije me ubio svojom reakcijom koja je bila snažna, jaka i teška, nije on mene hteo povrediti ni na jedan način. Znao je, saznao je od Ariesa i nije dolazio u stan jer je znao da sam tu. Nije dolazio jer se plašio onoga što bi mogao da učini u besu koji je vladao njim. Nije došao, to je znak koliko je njemu stalo do mene. On mene voli. Rekao mi je to u najgorem mogućem trenutku, iz očaja, besa.
Telo je izgubilo svaku povezanost s mozgom. Jedini organ koji odaje znake života je srce koje ludi u meni. Misli su mi loše i želim potisnuti one zle misli koje napadaju. Lice mi je natopljeno suzama, prstom brišem suze oko očiju. One su dokaz koliko se lomim i brinem i od toliko boli moralo je isplivati na mojoj koži.
Kada smo stigli u bolnicu on je umorno zaklopio oči, osećala sam se da gubim tlo pod nogama, sve mi je bilo mutno pred očima i jedina potpora mi je bila medicinska sestra koja me je sačuvala od ozbiljnog pada. Probudila sam se u bolničkom krevetu, prikopčana za aparate, jedino što sam osećala je da ne mogu da se pomaknem.
,,Probudili ste. Trebamo uraditi neke preglede, tako da ne možete ustajati iz kreveta ", doktor kojeg sam uočila par minuta nakon što sam otvorila oči od mene je zahtevao da ležim u krevetu dok se on tamo bori za život.
Odbijam svaku vrstu pregleda!"
,, Gospođice u vašem stanju svaki pregled je obavezan!"
„ U kakvom stanju?! Ja ne znam šta s muškarcem kojeg volim! Ne znam kako je, gde je, i vi hoćete da radim neke preglede?!", urlam na doktora koji samo želi da obavi svoj posao. Urlanje prestaje i to zamenjuju jecaji i suze koje natapaju moje lice.
„Znam da vam je teško, ali morate ostati pribrani. Kao doktor mogu zatražiti papir da odbijate pregled - što vam u vašem stanju ne bih preporučio."
„U kakvom stanju? Pod stresom sam i uplašena zbog muškarca kojeg volim i što ne znam u kakvom je on stanju. I niko mi ništa ne govori o njemu." Opseda me bes pomešan za brigom.
„ Imate visoku temperaturu, iscrpljeni ste, loše vam je - niste u stanju sami hodati. Od velikog stresa i hladnoće došlo je do krvarenja i to je uzrokovalo zamalo pobačaj ploda, koji smo uspeli spasiti. " Pomno odmereni glas mi pruža informacije, a ja se osećam kao da me bodu iglom u srce. „ Trudni ste tačno dve nedelje. Čestitam vam!", obrazloži mi. Jednostavno, izgubila sam moć govora. Grlo mi je suvo i nisam sposobna progovoriti. „ Nadam se da ste me dobro razumeli? Svaki stres, briga, može biti pogubno za vaš plod i može se uzrokovati pobačaj. Ako želite da iznesete ovu trudnoću do kraja, moja topla preporuka kao doktora je da odmarate što više i da se kloniti ovakvih stresova. "
„ Sada, moja preporuka kao muškarca kloniti se ovakvih siledžija koji uništavaju živote i maltretiraju žene. "
„ Ne znam šta mislite i nije mi stalo do vašeg zaključka kojeg ste doneli! Uopšte se ovde ne radi o nasilju, da me prebio bilo bi i puno tragova na mojoj koži, zar ne? Taj čovek nikada nije digao ruku na mene i nikada neće. Dogodilo se ono što dogodilo, on je potpuno izgubio kontrolu i naudio sebi. I sada možete reći da je on ludak i svašta nešto, ali on je čovek koji je izgubio kontrolu i na pogrešan način se poneo.", pokušam ostati smirena i da mi ton glas ne zvuči previše ljutit.
„ Kako je beba?", prevalim zbunjeno preko usta.
„ Dobro, za sada dobro. Želite da je zadržite?", po mom zbunjenom pogledu jasno je da ovo nisam očekivala, a ni želela.
„ Nisam sigurna." Progovorim tihim šapatam. Trudna sam. Ja sam trudna. „ Ne znam. "
„ U redu. Uzmite vremena koliko vam je potrebno i donesite ispravnu odluku. "
„ Deron Hunt kako je?"
„ Doktor Adams je zadužen za njegovo stanje i ja vam ne mogu dati nikakvu informaciju. Znaće te kada sve bude dobro, do tada se odmoriti i budite strpljivi - sve će biti u redu."
Pokušavam ignorisati tu rečenicu ' sve će biti u redu' bes mi struji venama. Odmor? Strpljenje? Oni hoće da se ja odmorim i budem strpljiva, a do tada valjda će mi neko dati pravu informaciju.
„ Izvadi mi ovo iz vene!", učini to i ja ustanem iz kreveta. Još sam u njegovoj odeći koja crvena od njegove krvi, osećam bol i teško hodam.
„ Nije pametno što to činite."
Trudna sam. Nosim njegovu bebu. To mi je ogroman pečat koji me udario, jako i snažno. Kako nam se beba mogla odmaći? Niti je on to očekivao, niti sam ja. Nismo razgovarali o toj temi, ni kada smo prvi put imali seks bez zaštite, on je znao da pijem pilule i nismo imali temu oko toga. Istina je da sam bila nemarna i da sam po koju i preskočila, pa sam uzimala one za dan posle.. izgleda da ni te nisam popila ili sam zaboravila popiti više od toga. Nisam razmišljala o trudnoći, bila sam tablete - nemarno ali pila sam, pa se nisam ni plašila neželjene trudnoće. Sada kada sam trudna, nisam sigurna da je to što želim..Ne mogu da razmišljam o trudnoći, bebi, meni, kada mi je sve tako stresno i teško. U jednom danu je palo sve u vodu i postali smo samo jedna ruševina.
Nesigurno i nežno položim prste na moj zategnuti stomak, lagano prelazim prstima i progutam suze koje se spuštaju do mojih usna.
„ Pa, zdravo.. ti si ovde.. ako me čuješ znaj da te želim, možda ti se obradovala na način koji se raduje majka kada se u njenoj utrobi stvara malo stvorenje koje će jednog dana izaći iz nje. Izgleda da nisam svesna, da si ti mala mrvica, da ćeš porasti i da će iz mene izaći beba. Hm, kažu da majke osećaju svoju bebu i pre nego što srce krene da kuca, nismo kliknuli u istom momentu, ali imamo vremena, zar ne?", tiho govorim i kažiprstom obrišem suze ispod očiju. „ Tata je ljut na mamu, odreagovao je burno, da i povredio me je, možda sam povredila i ja njega. Vratiću ga, nema šanse da odustanem od njega."
Sedela nam stolicu smeštena pored njegovog kreveta. Osećala sam žeđ, glad, umor, spavalo mi se i jako sam bila umorna - nisam htela otići sve dok se ne probudi. Nisam mogla da ga ostavim, nisam razmišljala o sebi, ni o bebi i to me stavlja pod koš loših majki. Jedino što sam mogla je posmatrati njegovo telo, ruka mu je bila unakažena i zavijena - glava mu razbijena, a ovako izgleda skroz okej, osim što je iscrpljen. Lagano je otvorio svoje tamne crne oči i posmatrao mestu u kojem se nalazi. Konačno me je pogledao u oči, iz očiju mu ocrtavala briga, krivica i bol. Naslonila sam ruku na usne i progutala puno suza i uplakana ga posmatrala nesigurna šta bih trebala učiniti.
„ Ne zaslužujem da budeš ovde.", to su bile prve reči koje mi je uputio. „ Idi."
„ Ne želiš me?!", plačno izustim. „ Kako si mogao to da mi učiniš?! Kako?"
„ Povredio sam te, ne mogu sebi preći preko toga",prevali preko usana i okrene glavu na drugu stranu. „ Idi. Tako je najbolje za oboje."
„ Da idem? Posle svega što sam preživela, ogroman strah i stres, teško mi je, nemaš pojima šta mi se sve dogodilo i samo mi kažeš da idem, jer se ne možeš pomiriti sa činjenicom da mi se sviđao tvoj brat?", ljutito kroz suze izustim. „ Nemoj! Ne mogu ni ja da shvatim kako si mogao nauditi sebi i dovesti se u to stanje! Jebeno sam ljuta, što si me gurnuo, što si me svukao i ušao u mene, nisam me silovao, to sam ja želela i znaš da sam uživala u tome.. povredilo me je što si se poneo kao da sam vreća za smeće, kao da sam osoba koja ne vredi. Ljuta sam! Ali, više toga sam zabrinuta za tebe, i više od svega želim da me zagrliš i ne puštaš."
„ Dođi.", napravio mi je mesta pored njega i legla sam.
„ Biću ljuta posle. Ti budi besan. Samo ne sada, potreban si mi jako. "
„ Žao mi je, šta god da ti kažem neće imati vrednost. Rekao sam stvari koje nisam trebao, učinio sam to za čega nema oprosta. I nemam očekivanja od tebe, ne želim ni da mi oprostiš. " on je znao da ga nisam varala i zato se povredio. Kaznio je sebe.
„ O, moj, Bože. Ja te volim i nije me briga za ono što smo učinili jedno drugom. Zagrli me Derone, molim te. Trebaš mi jako, kada budem spremna sve ću ti ispričati.", uhvati mi bradu prstima i lagano me miluje.
Oboje smo umorni, loše izgledamo i nismo u stanju voditi ozbiljan razgovor.
„ Nisam mogao izdržati tvoje suze, patnju i bol kroz koji si prošla. Nije me bilo briga što ti se sviđao Aries i kada si izašla iz stana znao sam da sam debelo zasrao i da nema nazad." ruka mu je na mom obrazu i briše mi suze. „ Gad sam, znam te ne zaslužujem, ne posle svega. ", zagrli me koliko može.