UPOZORENJE...bice nekoliko pomalo eksplicitnih (SESualnih) opisa u ovom poglavlju, za vas koji ne zelite to da citate, taj deo bice odvojen zvezdicama kako biste mogli da ga preskocite.
Nikada nisam previse opisivala njihove fizicke odnose delom jer nisam zelela, a delom jer bas i ne znam da pisem takve stvari, ali sam odlucila da se, s obzirom da se knjiga blizi kraju, oprobam u ovome.
Ne zamerite ako je lose i nevesto, mozda pomalo traljavo i smesno...ovo mi je prvi pokusaj. Uzivajte! :)
—————————-
Zoi
Otvorila sam oci, dezorijentisana. Ne pamtim kada sam zadnji put ovako lepo spavala. Ni Lili ni Liam nisu bili tu, ali to nije nimalo pokvarilo moje raspolozenje. Znajuci Lili, verovatno je odvukla Liama da se igraju.
Protegla sam se, siroko se smeseci. Nisam mogla da izbacim iz glave jucerasnji dan. Kada samo pomislim da nisam htela da dodjem, sada mi je bilo izuzetno drago da jesam. Ne samo zbog toga sto sam upoznala Lili, vec i zbog toga sto me je Liam poljubio.
Sve se izdesavalo suprotno od onoga sto sam ocekivala da ce se dogoditi. Mislila sam da ce da boli kada budem videla Liama sa cerkom, ali nije. Mislila sam da necu moci da budem u njihovoj blizini, a ustvari nisam mogla da se drzim podalje od njih. Mislila sam da se Liam pomirio s tim da smo izgubili jedno drugo, ali sada znam da nikada nece moci da predje preko nas. Znala sam da osecamo isto i to mi je na neki cudan nacin pruzalo ogromnu utehu.
Izasla sam na balkon i naslonila se na zidic, gledajuci ka okeanu. Vetar je duvao i nije bilo tako toplo, pa nije bilo ni mnogo ljudi na plazi. Zagrlila sam samu sebe, jer je pocinjalo da mi bude pomalo hladno, ali mi je prijao malo sveziji vazduh, pa nisam htela da udjem.
Izgubila sam se u svojim mislima, kada sam osetila kako se njegove snazne ruke obavijaju oko mene. Nezno je spustio bradu na moje rame i poljubio me u vrat. Osetila sam vrelinu njegovih usana i dobro poznati miris njegovog parfema, zbog cega sam osetila slabost u kolenima.
''Sta to radis?'', upitala sam ga, pokusavajuci da sakrijem drhtanje u glasu.
''Ne radim nista.'', pravio se blesav.
Stajali smo tako u tisini, izgleda da nije planirao da me pusti, a ni ja to nisam htela. Zatvorila sam oci i opustila se.
''Gde je Lili?'', neobavezno sam pitala.
''Sa Niallom i Dianom, odveli su nju i Rajlija u prodavnicu igracaka. Ostali su izasli na dorucak.'', odgvorio je, kao da je znao sta sam se spremala da ga pitam.
Primetila sam da sve ovo prica sa dozom uzbudjenja u glasu, zbunio me je njegov ton. Okrenula sam se kako bih osmotrila njegovo lice, isto ono koje je retko kada izlazilo iz mojih misli, koje nisam videla godinama, ali sam ga se secala kao da se nikada nismo ni rastali.
''Zasto se smeskas?'', pitala sam.
''Mislim da je drustvo ovo isplaniralo.'', samo sam podigla obrvu i dalje ne kapirajuci, ''Dali su nam malo privatnosti, samoce. Mislim da suptilno pokusavaju nesto da nam kazu.'', nasmejao se.
''Ou.'', bilo je sve sto sam rekla kada sam skapirala o cemu prica.
Naravno da su i dalje navijali za nas. Jos od dana kada smo raskinuli, pokusavali su da nas pomire. Uveravali su Liama da ih pretnje menadzmenta nisu nimalo plasile, ali svi smo znali da su pretnje bile ozbiljne. Liam nikada ne bi mogao sebi da oprosti da upropasti momcima karijere, da upropasti Rajlijevu ili Lilinu buducnost, a ni ja ne bih mogla sebi da oprostim tako nesto. Imali smo mnogo mana, ali sebicnost nikada nije bila jedna od njih.
''Ne brini se Zo, necu da uradim nista sto ne zelis.'', zadirkivao me je, dok su mu ruke pale nize niz moja ledja.
''Mislila sam da smo se sinoc dogovorili nesto?''
''To je bilo sinoc.'', njegov pogled je sarao po mom licu, kao da je zeleo da upamti svaku crtu, ''Pravila postoje da bi bila prekrsena Zoi.'', primakao mi se i prosaputao ove reci na uvo.
Jeza je proletela celim mojim telom. Nezno mi je gricnuo uvo, a onda poceo da me ljubi po vratu. Opijali su me njegovi poljupci, nisam zelela da prestanu, ali sam se onda dozvala pameti i setila gde smo.
''Liame, ne mozemo. Imas verenicu.'', polozila sam sake na njegove grudi, blago ga gurajuci od sebe.
Primetio je da se ne trudim previse da ga sklonim od sebe, zbog cega se nasmejao, ali je stao, gledajuci me pazljivo.
''Znas zbog cega je ona moja verenica Zoi, prestani da se odupires.'', naredio je, privlaceci me blize sebi, dok su mu se ruke sada nalazile prakticno nekoliko centimetara iznad moje zadnjice.
''Ne mogu ja ovo.'', odmahnula sam glavom, zbog cega me je naglo pustio.
Gledao me je polu zbunjeno, polu iznervirano. Polozio je ruke na ogradu balkona, prakticno me hvatajuci u zamku. Nije mi dopustao da mrdnem, zbog cega sam postidjeno skrenula pogled. Znala sam da sam glupaca sto ne iskoriscavam ovaj trenutak s njim, ali imala sam svoje razloge, morala sam da zastitim sebe od sigurnog bola koji ce nastupiti onog trenutka kada budem otisla odavde.
''Sta tacno ne mozes? Da budes sa mnom? Sta?!', zvucao je nekako zabrinuto.
''Nije to u pitanju, znas to.'', odmahnula sam glavom.
''Nego sta je Zoi? Kako ne shvatas da ne mogu vise! Ne mogu da izdrzim da budem ovoliko blizu tebe, a da te ne zagrlim ili poljubim, da ne osetim tvoj dodir i tvoje usne.'', primakao mi se jos blize.
''Ne mogu da ti budem druga!'', pukla sam.
Nisam zelela ovo da kazem naglas, ali sada kada jesam, bilo je gotovo. Bar sam izbacila to iz sebe. Gledao je u mene u neverici, previse zatecen da bi ista rekao.
''Ti meni da budes druga?'', uspeo je da promumla, ''Da li to ozbiljno mislis?'', pitao me je tolikom ozbiljnoscu da sam se osetila pomalo glupom.
Samo sam klimnula glavom, nesposobna da ga pogledam u oci.
''Pogledaj me.'', naredio mi je i ja sam poslusala, ''Ti si meni prva, jedina i poslednja, da li razumes ovo sto ti pricam?'', opet sam samo klimnula glavom, nesposobna da recima odgovorim. Znala sam sta je time mislio...ja sam njegova prva, jedina i poslednja ljubav, ''Nisam bio ni sa jednom otkada si otisla Zoi. Anastasiju ne mogu da podnesem, iako se ona trudi to da promeni. Ona je za mene samo majka mog deteta i nista vise, neko s kim sam primoran da glumim ljubav. Kako uopste mozes da pomislis drugacije?'', nije bilo ljutnje u njegovom glasu.
''Plasim se.'', samo sam rekla sto je i bila istina.
Bilo mi je drago sto sam cula ovo od njega. Da se ipak nista nije promenilo, da je trpeo Anastasiju samo zato sto je morao, ali nisam lagala kada sam rekla da se bojim, jer jesam. Plasila sam da ozivim sva osecanja koja sam zakopala duboko u sebi, a koja su sada, zbog njegove blizine, isplivavala na povrsinu.
''Znam, i ja isto, ali tako te zelim.'', ocesao je moje usne svojim, ''Reci mi da me ne zelis i prestacu da insistiram istog trena.'', sada se odmakao kako bi mogao da me pogleda u oci.
Nisam mogla to da mu kazem. Nisam mogla da ga lazem, a posebno ne sada kada je citavo moje bice zudelo za njim, kada me je gledao ocima punim strasti i pozude, pogledom koji mi je mutio razum.
''Tako sam i mislio.'', osmehnuo se, a ja sam oborila glavu.
Poduhvatio me je za vilicu kako bi mi podigao lice prema sebi. Poljubio me je, a ja sam osetila svu posesivnost i glad u tom poljupcu. Jasno mi je pokazivao sve ono sto je nocas zadrzao za sebe. Sto su se poljupci produbljavali, to smo postajali zeljniji. Nasa tela i srca zurili su da nadoknade 3 godine razdvojenosti i ceznje. Umirala sam od zelje za njegovim dodirima, nisam mogla da se zasitim.
*
Uhvatila sam krajeve njegove majice, povlaceci je na gore. Sklonio je ruke sa mene, samo toliko dugo da mu skinem majicu, a onda ih je zeljno vratio na moju zadnjicu, blago je stiskajuci. Pribio se jos vise uz mene, osetila sam njegovu erekciju i to me je jos vise napalilo. Dok su mu poljupci prelazili sa moje vilice, niz moj vrat, nisam mogla da suzdrzim uzdahe, ni da sakrijem koliko ga zelim.
Nije nas bilo briga sto je neko mogao da nas primeti, niti sto smo bili tako eksponirani. Jedino sto je bilo bitno bila je nasa ljubav i ova zelja koju je trebalo ugasiti. Sklonio mi je bretelu od majice i poceo da me ljubi po ramenu, dok mu je jedna saka nestasno lutala ka mojim grudima. Ja sam uzvratila, ostavljajuci nezne poljupce po njegovim prsima, na sta je on odgovarao blagim uzdasima izmedju poljubaca.
''Isuse, Zoi.'', prodahtao je, kada sam pocela blago da se trljam o njega, a onda me je nezno podigao, a ja sam refleksno obavila noge oko njega.
Nismo prestajali da se ljubimo, cak ni kada je krenuo prema vratima, ulazeci u sobu, noseci me ka krevetu. Nezno me je spustio, a onda je dohvatio struk moje trenerke, skidajuci je sa mene. Ostala sam u majici i gacicama. On je zurno svukao sorc sa sebe, ali nije krenuo ka meni. Samo me je posmatrao.
Iskoristila sam taj trenutak da uradim isto. Pogledala sam u njegovo lepo lice, a onda mi je pogled pao na njegovo zgodno telo...njegova siroka ramena, njegove jake ruke i cvrste, muske grudi. Pogled mi je lutao ka njegovom stomaku, a onda pao i na njegove uske bokserice. Taj prizor me je samo jos vise uzbudio.
''Jesi li sigurna?'', morao je da pita.
''Zelim te.'', bilo je sve sto sam rekla.
Nije me vise bilo briga sta je ispravno. Nisam zelela da budem moralna, odgovorna. Nije voleo nju, voleo je mene i pripadao je samo meni, u svakom smislu te reci. Samo sam uzimala ono sto je otpocetka bilo moje. Ostali su mogli da se nose, ako su mislili da cu ga ponovo pustiti.
Popeo se na krevet, nadnoseci se nad mnom. Obavila sam ruke oko njegovog vrata, privlaceci ga na sebe. Prekrio mi je usta vrelim poljupcem, jos jednom mi muteci razum i dovodeci me do ludila. Ljubili smo se par minuta, a onda me je podigao u sedeci polozaj, kako bi mi skinuo majicu.
Spustio je usne na moje grudi, nadrazavajuci ih svojom bradom. Jednom rukom sam ga uhvatila ispod vilice kako bih mu vratila usne na svoje, dok sam drugu prebacila oko njegovog vrata privlaceci ga blize sebi. Umrsio je prste u moju kosu, blago me cupajuci, povlaceci mi glavu unazad kako bi usnama presao niz moje grlo.
''Ne mogu vise.'', prosaputala sam, dok sam istovremeno umirala od uzivanja.
Bilo je ocigledno da je i njemu bilo tesko da se vise suzdrzava, jer me je vec sledeci trenutak oborio nazad na ledja, ljubeci me po stomaku, dok mi je skidao gacice. Onda je jednom rukom skinuo bokserice, a vec sledeceg sam ga osetila na sebi. I dalje se poigravao sa mnom, muceci nas oboje.
Spustila sam ruku ka njemu, isprva ga jedva dodirujuci, a onda sam ga citavog uzela u saku. Zastenjao je od uzivanja, a moje telo se jos vise nadrazilo na zvuke njegovog zadovoljstva.
''Nemoj to da radis, poludecu.'', nezno je prosaputao kada je spustio usne blize mom uvetu.
''Onda ti prestani mene da mucis.'', uzvratila sam, pre nego sto sam pocela da ga ljubim po vratu.
Cula sam kako se nezno smeje na moj odgovor, a onda je spustio ruku i uhvatio ga, znala sam sta sledi. Podigao je glavu kako bi me pogledao u oci, a onda je dok je u mojim ocima citao sve sto osecam prema njemu, usao u mene.
Izvila sam se od zadovoljstva, osecaj je bio bas onakav kakvim sam ga pamtila.
''Volim te Zoi.'', rekao je, pre nego sto je poceo da se krece, zbog cega smo se oboje potpuno izgubili.
*
Priljubila sam se uz njega, uzdisuci od zadovoljstva. Obavio je ruke oko mene, privlaceci me na svoje grudi. Poljubio me je u kosu, a onda krenuo nezno da mi prelazi prstima niz kicmu.
''Ako budes tako nastavio, opet ces da me napalis.'', rekla sam mu nestasno.
''Ne bi mi smetalo.'', zacerekao se.
''Koliko jos imamo vremena?'', pitala sam ga.
Iako nisam zelela da se ovo ikada zavrsi, znala sam da cemo kad tad morati da ustanemo.
''Jos par sati. Ostali ce se vratiti tek toliko da se pozdrave s tobom.'', povukao me je povrh sebe, a kada smo se nasli stomak o stomak, nezno me je poljubio.
Ovaj poljubac je bio drugaciji od prethodnih, jer sada kada smo zavrsili, vise nije zeleo strast, zeleo je da ponovo oseti moju ljubav. Nezno je provukao prste kroz moju kosu, znala sam da to radi kako bi osetio njen miris.
Kada smo se rastavili kako bismo uhvatili dah, spustila sam obraz na njegove grudi, dok me je on ponovo mazio po ledjima.
''Liame, ti znas da ne mozemo da nastavimo sa ovim?'', progutala sam knedlu koja mi se odjednom pojavila u grlu.
Nisam zelela da kvarim ovu srecu, ali za par sati odlazim nazad za Masacusets, moramo da rascistimo sve pre toga. Izgleda da je i on delio moje misljenje, jer sam osetila kako je duboko uzdahnuo, onako kako je radio kada je bio tuzan ili napet.
''Znam, sve znam. Pokusao sam da se suzdrzim, ali jebeno vise nisam mogao, potpuno si me izludela. Od trenutka kada sam te ugledao, sve sto sam zeleo je to da mozemo da se vratimo na staro, iako sam znao da ne treba da zavaravam samog sebe. Nije fer sto ti ovo radim...''
''Nisi mi uradio nista sto i sama nisam zelela.'', morala sam da ga prekinem, ''Bicu ja okej, veruj mi. Sada sam shvatila neke stvari.''
''Koje stvari?'', zeleo je da zna.
''Da je zivot jednostavno takav kakav je i da ponekad trebamo da se zrtvujemo za ljude koje volimo. Samo zato sto nismo zajedno, ne znaci da je smak sveta. Da, tesko je sto ne mozemo da budemo zajedno, sto ne mozemo konstantno da se ljubimo ili vodimo ljubav kada to zelimo, ali sam ovog vikenda shvatila da nasa ljubav doseze mnogo dalje od toga. Nisam te videla 3 godine, a volim te isto, mozda cak i vise, a sada znam da je isti slucaj i sa tobom.'', zavrsila sam.
Bio je tih par sekundi, a onda me je povukao blize sebi i strasno poljubio. Opet smo vodili ljubav.
''Zao mi je sto ne mogu da ti pruzim sve ono sto zasluzujes.'', rekao je kada smo se smirili.
''Meni nije zao, jer Lili zasluzuje da ima tatu kao sto si ti. Ona je bitnija od svih nas.''
''Koliko te samo volim.'', prigrlio me je jos jace.
''Ja tebe jos vise.'', odgovorila sam nezno, ''Zelim da znas, da cu te cekati, koliko god da prodje.'', podigla sam se kako bih ga pogledala kada sam mu to rekla, a onda sam ga, pre nego sto je stigao ista da mi odgovori, ponovo poljubila.
Znala sam da je razumeo sta sam time mislila. Jednom kada odluce da zavrse s bendom, Liam ce biti slobodan da radi sta zeli. Nece biti pod upravom one gamadi, moci ce da se razvede od Anastasije. S obzirom da nisam mogla da budem ni sa jednim drugim muskarcem, a nisam ni zelela, znala sam da cu ga cekati. Nece biti lako, ali vredece. Mozda cemo ipak, jednog dana, uspeti da budemo srecni.
Sada sam znala da cu drugacije da gledam na stvari. Bolece, nedostajace mi, ali samo cu se prisecati ovakvih trenutaka, njegovih reci i bice mi lakse. Liam je bio ljubav mog zivota i ovoga puta nisam zelela da ni on, a ni ja odustanemo od nas.
Citavo popodne smo dremali, mazili smo se, ljubili, ali nazalost doslo je vreme kada sam morala da krenem. Pomogao mi je da se spakujem, onda je doslo drustvo. Nisu prestajali da nam se smeskaju, ali su se suzdrzavali od nepristojnih komentara zbog Lili.
''Je l' cu da te vidim ponovo?'', pitala je Lili sa suzicama u ocima.
''Naravno da hoces duso.'', odgovorio je umesto mene, ''Kada se tata bude vratio sa puta, vraticemo se ovde, a i Zoi ce da dodje. Je l tako?'', pitao me je.
''Istog trena.'', rekla sam joj, a ona je pruzila rucice ka meni, kako bi me zagrlila.
''Hajdemo unutra da donesemo Zoi slatkise za put.'', rekla je Ruby, uzimajuci je iz mog narucja.
Ostali su krenuli za njima, znala sam da nam time dozvoljavaju da se oprostimo kako dolici.
''Toliko ce da mi nedostaje.'', rekla sam mu, suzdrzavajuci se da zaplacem.
''I ti ces njoj.'', obavio je ruke oko mog struka, privlaceci me blize sebi, ''A i meni ces.''
Obavila sam ruke oko njegovog vrata, a onda je spustio glavu kako bi me poljubio. Poljubac nije bio dug, ali je bio pun ljubavi i zelje, ubijao me je.
''Volim te.'', rekao mi je po stoti put tog dana, kao da se bojao da cu to zaboraviti.
''Volim i ja tebe.'', poljubili smo se jos jednom, a onda razdvojili kada smo culi ostale kako izlaze.
Jos jednom sam izljubila Lili, pozdravila se sa svima, a onda sela u auto i krenula nazad ka Harvardu. Gledala sam Liama i Lili u retrovizoru dokle god sam mogla, a onda kada su mi se izgubili iz vida, zaustavila sam se pored puta i pocela da placem.
——————————
Okej, oduzi se ovo poglavlje malo, iako sam zelela da ubacim jos neke dogadjaje u njega, morace da saceka sutra. :)
Nadam se da vas nisam previse smorila ovim ljubavnim, kako ih ja zovem buci buci stvarima, ali doslo mi je, nisam mogla da odolim naletu inspiracije. ❤
U naredna 2-3 poglavlja desice se nekoliko stvari, ali posto sam odlucila da ne brzam previse, sada sam shvatila da ce prica ipak imati malo vise od 4-5 poglavlja do kraja. Uzbudjena saaaam da procitate sta sam zakuvala u sledecem delu! (Mislim da ste nesto vec i sami skapirali, ali nesto uopste ne mozete ni da pretpostavite) xD
Hvala vam za neizmernu podrsku i za to sto nastavljate da citate SNZ! Nikada necu moci dovoljno da vam se zahvalim!❤ ❤ ❤