Irina
Ispričala sam polu istinu. Sve se to desilo, ali taj dečko nije bio Uroš. Bio je to jedan poseban dečko i ako ga nakon toga nikad nisam videla. Malo ima takvih. Kada je Uroš rekao da će on da ispriča šta je "bilo" u Parizu bilo mi je lakše. Ne bih mogla toliko da lažem ljude.
Dok sam pričala, nešto me je čudmo gledao. Kao da ga zanima šta pričam, gledao me je i pratio pomno kao nekog koga voli. I osetila sam da me gleda tako i naježila sam se.On se obukao tako lepo, tako je zgodan i prelepo miriše. Ali džaba sve to kad je to samo maska.
Ali volela bih da nije.
Šta bre?
Paul deluje kao ozbiljan lik, a Olivia deluje tako naivno. Ja mislim da ona ni ne zna ko je Paul. I Uroš je počeo da priča.
- Pa u Parizu smo se drugi put sreli. Bio sam tamo poslovno, ali imao sam slobodan dan, pa sam sa Ilijom krenuo u obilazak. Obišli smo sve i za kraj smo ostavili obilazak Ajfelovog tornja. Otišli smo tamo i na drugom spratu smo zastali kod onih dvogleda.
Ispred mene je bila jedna devojka. Tražila je mesto gde da ubaci novac da bi mogla da gleda na dvogled. Nešto u njoj mi je bilo poznato. Uzeo sam svoj novac i ubacio u dvogled. U trenutku kada se okrenula prepoznao sam je, a i ona je mene. Moja tužna devojka. Sudbina nas je spojila.
- Pa to je tako lepo. - kaže Olivia razdragano.
Oči su joj se zacaklile, a i meni. Što je najgore to se stvarno desilo. Samo što se on meni nabacivao, a ja sam ga odbila i nastavila dalje i nisam ga poznavala.
Ne mogu da verujem.
Ja se toga nisam setila.
Kako je moguće da se on seća i kako je moguće da smo se već sreli?
Pomno sam ga slušala jer i dalje ne mogu da verujem da je to stvarno bilo.
- Izvinite idem malo na vazduh, baš je vrućina ovde.
Odlazim na terasu i zatvaram oči.
- Svet je mali zar ne? - začujem Uroša koji mi prilazi.
- Zašto mi nisi rekao?
- Kad sam te video prvi put nisam znao ko si, ali kad sam došao da te zaprosim i kada sam te video prepoznao sam te. Mirisala si isto, izgledala si isto.
Ostavi mi poljubac na vratu, a ja se promeškoljim.
- Nemoj. - kažem.
I on odmah prestane.
Čudno.
Vratili smo se unutra i pričali smo o nebitnim stvarima. Za razliku od Uroša, Paul je mnogo tradicionalniji, razumniji, romantičniji, ali i krvoločniji. Čula sam priče o njemu. Užasne priče.
Nakon što smo se ispričali o nebitnim stvrima Uroš i Paul su otišli na terasu da ispuše cigare i verujem, da pričaju koga će da ubiju.
Ja sam ostala sa Oliviom koja je beskrajno draga ali i naivna osoba. Ne poznajem je, ali čini se kao da je baš dobra, i to cenim.
Svakako moram da ostanem u kontaktu sa njom.
Dok smo pričale i smejale se nisam ni primetila koliko sam vina popila, nit sam imala pojam o vremenu.
- Irina, idemo u vilu kasno je. - čujem Uroša kako priča.
- Alii Urošee! Želim da idemo u park!
- Kakav bre park Irina?
- Izgleda da sam je pustila da popije previše. -kaže Olivia.
- Ni ti nisi baš trezna. - kaže Paul Olivii.
- Hoćemo ići u park? - pitam Uroša.
- Hoćemo. -kaže i nasmeje se.
Baš je lep kad se smeje.
Nekako mi je pomogao da se dogegam do auta, nekim čudom me je smestio na suvozačko sedište i još me je i vezao.
- Ti si moj heroj.
- Heroj?
- Da. Nešto kao Betmen.
- Zar se Betmen ne bori protiv kriminala.
- Pa jedino to, ali ti si kao on. Spolja mračan i crn, a unutra anđeo.
- Ali kako to da sam heroj?
- Ti si moj heroj.
Upali auto i nasmeje se.
- Imaš lep osmeh. - nastavljam.
- Mhm.
- Moraš da se smeješ češće. Baš si lep tako zgodan i nasmejan.
- A misliš da sam zgodan?
- Da. Mnogo. Kao oni hot glumci iz filmova.
Opet se samo nasmeje i zaćuti. I ja sam ćutala par trenutaka, a onda sam počela samo da se smejem. I tako dok nismo stigli do mog zatvora. Ušli smo u sobu.
Njegovu sobu.
- Juhuu želim da se skinem!
- Šta?
Krenula sam da se skidam i nije reagovao sve dok nisam došla do donjeg veša.
- Ne moraš to. Drži moju majicu.
Bacio mi je majicu, ali sam se ipak skinula.
- Šta mi radiš? - rekao je plafonu.
Obukao mi je majicu na moje golo telo. Ježila sam se i nešto mi se komešalo u stomaku. I primetio je i nasmejao se. Ali nešto je i on bio napet. Mislim da se i njemu dešava isto što i meni.
- Želim te. - rekla sam i počela da ga ljubim svuda, ali se opirao.
Stala sam.
- Ti mene ne želiš?
Zaronio je glavu u moj vrat i ljubeći ga mi je pričao.
- Želim te, ali si pijana. Ako budeš želela, ima vremena. Molim te nemoj me iskušavati. - rekao svojim dubokim, seksi glasom od kog sam još više gorela.
Zatim je otišao u kupatilo, a ja sam sela na krevet i prestala sam da se smejem. Nakon pola sata je izašao svežiji i samo u boksericama.
- I ti treba češće da se smeješ. Mnogo si slatka kad se smeješ. - odjednom je rekao.
Osmehmula sam se.
- Dođi vamo.
Položio me je na krevet i legao pored mene. Okrenula sam se ka njemu i on ka meni. Samo smo se gledali. Dugo.
- Ja samo želim da me neko stvarno i iskreno voli. - odjednom sam rekla i zaspala.