Savršena igračka 🔚

7

Uroš

Nakon svega sa Irinom otišao sam kod lične kurve. Bilo je dobro, ali celo to veče sam razmišljao o njoj. Prvi put sam sreo neku devojku koja me ne želi.

Koju sam silovao.
Ja sam idiot.

Svašta sam joj rekao, svakakve gluposti. Ne znači mi ništa, naravno, ali nije trebalo tako da postupim. Pogrešio sam. Ukaljao sam nevinost jedne devojke.

A ona ne izgleda u opšte nevino. Izgleda kao najzgodnija Boginja, samouverena, predana. Izgleda kao neko ko je iskusio sve uživanje ovog sveta.

Mrzim silovatelje, a sad sam ja postao jedan od njih.

Nisam spavao, razmišljao sam o Irini. Negde oko pola šest ujutru sam ustao, obukao se i krenuo ka iliji.

Da li da odem do nje? Da vidim da li je dobro.

Ili ipak ne.

Pokupim Iliju i krenemo ka aerodromu. Ide sa mnom za Nemačku.

Video je da sa mnom nešto nije u redu.

- Brate, šta ti je?

Predomišljam se da mu kažem, ali onda odlučim da je bolje da mu kažem, može da me posavetuje.

- Sjebao sam sve.

- Šta?

I ispričam mu.

- Da li to moj brat priznaje krivicu prvi put u životu? - nasmeje se.

- Nije smešno, majmune. - ozbiljno kažem.

- Okej, okej. Sjebao si sve. Mislim jebi ga. I ja bih se osećao krivim da sam silovao svoju ženu. Bukvalno nju možeš da imaš kad hoćeš. Trebalo je da je ispoštuješ. Sad ćeš živeti sa tom krivicom. - reče mi ozbiljno.

Klimnem glavom.

Ne mogu više da pričam o njoj. Krivica me spopada čim je se setim. Ušli smo u moj privatni avion. Let je za mene trajao kratko, pošto sam spavao.

Čim smo došli čekala nas je crna limuzina u kojima se nalaze dve devojke.

Nemci znaju šta mi treba.

Za nekih sat vremena smo stigli u frimu koja je maska za ilegalne stvari.

Pametno.

Ali ja sam trenutno najpoznatiji i najtraženiji kriminalac, tako da ne mogu da iskoristim tu ideju. Ulazim u firmu i dočekuju me fensi obučeni muškarci. Niko ne bi rekao da su kriminalci. Oni u nekim odelima, kao što sam ja nosio na svadbi, a ja u crnim farmerkama i crnoj majici.

Crna je moja boja.

- Oružje će vam biti isporučeno sledeće nedelje. Sve je u redu. - kažu na srpskom.

Oho!

Klimnem glavom.

- Treba da potpišete ove papire.

Daje mi gomilu nekih papira.

Au brate.

Uzmem da potpisujem i nakon nekih sat vremena završim.

- U redu. Treba kod nas da ostanete još dva ili tri dana čisto da biste videli kako to sve ide kod nas i nadamo se daljoj saradnji. - kaže profesionalno.

Nikad ne pričam puno na sastancima. Jednostavo svi mi se uvaljuju i pričaju i više nego dovoljno. Neću da budem skroman, u mnogim državama, u redovima kriminala, sam visoko poštovan.

Znaju šta ću da im uradim ako me ne budu poštovali.

Zajebavaću se ovde tri dana i onda putujem u Španiju zbog kokaina.

Naravno toliko devojaka mi se nakačilo. Meni to, naravno, ne smeta. Malo odem u firmu čisto da popunim vreme, jer kad imam slobodnog vremena razmišljam o Irini, a ne želim to. Mrzim osećaj krivice.

Nakon tri dana se pozdravim za Nemcima, čija imena ne znam i krenem sa Ilijom za Španuju . U avionu sam spavao, pa je vreme brzo prošlo. Stižemo u Španiju u Puerto del Rosario. Ovde nas čeka džip, bez devojaka.

Daleko su ozbiljniji nego Nemci.

Taj džip nas odvede do jedne vile. Vile kao što je moja. Izlazimo i dočekuju nas tri čoveka. Svi su u farmerkama i običnim majicama. Prilazi mi jedan, verovatno onaj glavni. Mislim da ima negde oko 30 godina.

- Hablas español? ( govorite li španski? )

Opa bato! Nema sa ovima zajebancije.

- Sí. (da?)

- Vamos hablemos. ( Dođite da popričamo.)

Ilija i ja krenemo za njim, a on nas odvede u vilu, u jednu sobu, kao što ima Irinin otac. Sobu za sastanke.

- Soy Paul. Estos son Andreas y Marcos. ( Ja sam Paul. Ovo su Andreas i Markos.) - kaže i pokaže na jednog mlađeg, mojih godina i jednog malo starijeg.

- Yo soy Uroš y este es Ilija. ( Ja sam Uroš, a ovo je Ilija.) - kažem i pokažem na Iliju.

A zatim se rukujemo.

- Siéntate. ( sedite.)

- Mis hermanos comenzaron a empacar Cocaína en el camión . Se va esta noche. Le tomará cuatro días llegar a usted. Mis hermanos se encargaron de todo. Espero que te encargues de todo tambien. (Moja braća su počela da pakuju Kokain u kamion. Večeras će krenuti. Četiri dana će mu trebati da stigne do vas. Moja braća su sve sredila. Nadam se da ste i vi sredili sve.) - kaže čovek ozbiljno.

- Lo hicimos todo. (mi smo sve obavili.) - kažem klimajući glavom.

- Cuando el camión cruce tu frontera y si pasa algo, la cocaína no será nuestra preocupación. Te haremos responsable de eso. (Kada kamion pređe vašu granicu i ako se nešto desi Kokain neće biti naša briga. Smatraćemo te odgovornim za to. ) - kaže još ozbiljnije.

- Créeme, todo está arreglado y todo saldrá bien. (Verujte mi sve je sređeno i biće sve u redu.) - kažem i ja ozbiljno.

- Debes quedarte aquí hasta que el camión cruce tu frontera. (Morate da ostanete ovde dok ne pređe vašu granicu.) - kaže onaj najmlađi, Andreas.

Klimnem glavom. Pozdravimo se i izađemo. Njihov džip nas odvede do hotela sa 5 zvezdica.

Ma može!

Tri dana smo se zajebavali. Jebali dobre kurve i pili dobar alkohol. Četvrti dan popodne je trebalo da se vratimo u Srbiju, ali ujutru mi Ilija ulazi u sobu bled.

- Ustaj brate! Sranje! Veliko jebeno sranje! - razdere se.

- Šta se dešava?! - pitam nezainteresovano.

- Nema kokaina! - drekne.

Šta?

Novi deo❤️

Ovaj deo je trebalo da sadrži 1840 reči, ali mislim da je to mnogo za jedan deo, pa sam raščlanila na 2 dela.

Uživajte ❤️

Vaša Emotivnaaa