Bio je početak maja kada se Vuk vratio u Novi Sad. Postepeno, korak po korak svoj je život doveo u red. Vreme koje je proveo u Beču, kao i život koji je tamo vodio bez predrasuda i repova prošlosti naučili su ga koliko je zapravo dobar život običnog čoveka.
Sedeo je na zagrajanom mermeru i gledao u Jeleninu nasmejanu sliku sa spomenika.
„Bila bi ponosna da me sada vidiš." Rekao je sa osmehom na licu. „Dagan je preuredio, tobože za mene, onaj stan. Prihvatio sam ga i nisam se bunio. Lepe me uspomene vežu za njega. Čak sam se i zaposlio. Ovde, u Novom Sadu. Nekako mi je prazna svakodnevnica bez posla. Zavoleo sam obaveze, jel možeš da veruješ, tetka?" Osmeh mu je postao širi a oči sužene zbog sunca koje mu je išlo u njih. „Izgleda da sam odrastao." Usledilo je nekoliko trenutaka tišine, zatim se ponovo obratio tamnom kamenu i slici na njemu. „Samo mi Nina fali i biće baš kako si ti želela. Ona i ja. Znaš, to sam želeo i ja. Ali sam ćutao..." Slegnuo je ramenima. „Valjda sam se bojao da ako okolo trubim o svom snu neće se ispuniti. A Nina je oduvek bila moj san."
Ustao je, pomilovao je topao mermer, zatim poljubio sliku . „Volim te, tetka, znaš. Nedostaješ mi." Suze su mu vlažile oči. „Mnogo mi je žao što nisam bio tu kada sam ti najviše trebao. Idem sad. Dolaziću." Napravio je korak u nazad a onda zastao pa dodao. „E, da, kupio sam motor."
Okrenuo se i otišao.
Zagazio je u borbu za ljubav koju je umalo zauvek izgubio.
Jun, 2019
„Tara?" Nina je upala u Tamarinu sobu bez kucanja i bez upozorenja. „Imam jednu ideju."
Tamara je čitala knjigu, spusila je raširenu na krilo pa pogledala u sestru, podižući upitno obrve.
„Hajmo zajedno na more. Ti i ja.Makar pet dana." Rekla je nakon što je zatvorila vrata za sobom.
Tara je zatreptala. „Odakle sada to?"
„Pa družila bih se sa sestrom. Ti sa mnom?"
„Moram da sredim oko godišnjeg, planirala sam ga za početak jula. Tada idem sa Jovanom na more..."
„A-a...Ako nemaš vremena..."
„Nee, Nina. Napraviću. I ja bih da provedem vreme sa sestrom. Pa šta i ako se posvađamo već drugi dan."
„Jeste! Ponećemo puno knjiga da ne moramo da komuniciramo." Nina se nastavila.
„Nina, dođi, sedi tu." Pokazala je na mesto na krevetu pored sebe. Nina je udahnula, zažmurila, pa onda prišla i sela. „Šta se desilo? Promenila si se... Drugačija si."
„Nisam na tebe ljuta." Nina ju je pogledala iskreno. „Samo na roditelje. Ali se trudim da oprostim i zaboravim."
„Šta su uradili?"
Slegnula je ramenima. „Ono što neprestano rade. Pokušavaju da nam uređuju život."
„Mene su davno izdresirali..." Tamara je rekla indiferentno.
„Znala sam!" Nina cikne. „Znala sam da nisi srećna. Da živiš njihova očekivanja, njihove želje prisvajaš kao svoje. Tamara, ti čak i Jovana trpiš samo jer se on dopada našim roditeljima... Jer je mama zacopana u ono što on predstavlja. U njenim očima ti si ona, Jovan je tata! Tata je tako ponosan jer barem jedna ćerka nije promašaj."
„Nina... Nije sve kao što ti..." Udahnula je. I sama je razmišljala mnogo o tome. Toliko puta. Nebrojeno mnogo puta. I odbijala je da poveruje. Mislila je da voli Jovana, da je on ono što joj je potrebno –mir, stabilnost, bez burnih emocija, bez svađa i trzavica... „Ja sam birala ovaj život."
„Ako si nesrećna potrudi se da pronađeš izvor sreće. Tara, ja ću uvek da budem uz tebe. Ja tebe puno volim..." Tamari su zasuzile oči a onda je samo zagrlila Ninu.
„Gde želiš na more?"
„Rovinj. Tu smo poslednji put letovale zajedno."
„Imala sam dvadeset i ti si mi se utrpala..."
„Mrzela si me tada! Priznaj!"
„Nisam, luda žurka za mene i moje drugarice podrazumevala je čašu belog vina i neki kolač više. Nisi nam smetala." Nasmejala se. „Bože, koliko sam ja dosadna naspram tebe."
„Pokvariću te, kunem ti se. Moramo naći zgodne lokalce da se zabavimo." Nina se cerekala.
Sestre su zajedno letovale tog leta.
Po povratku sa letovanja, na aerodromu Ninu je sačekao Vuk. Iznenadio ju je svojim dolaskom, kao i buketom koji je imao u ruci. Tim malim znakom pažnje začudio je i sam sebe. Nina je poznavala momka po imenu Vuk Marić i on nije kupovao poklone niti se rasipao rečima ljubavi. Sećala je se da joj je davno ubrao lalu u dvorištu komšinice Mare i to kada mu je prigovarala kako je operisan od romantike. Ali... Ono poslednje parče pizze nudio je Nini, donosio bi joj domaći kajmak jer je znao koliko ga voli. Vuk joj nije šaputao kako je i koliko voli – grejao je njena ledena stopala iako se sam grozio zime. Išao je prvi u kupatilo kako bi bilo vrelo kada Nina ode na tuširanje. Kupovao je čaj i smejao se glupim vicevima. Bezbroj puta pogledao Porodično blago i slušao je kada pokušava da govori kao Tika Špic ili njegov deda Trajko.
„Ti?" Izgovorila je skenirajući ga od glave do pete. Bio joj je neodoljiv, opako zgodan. Crne farmerice i bela majica nikome nisu toliko dobro stajale, činilo joj se. Bila je nepovratno i bezglavo zaljubljena u njega... Činilo joj se da se ta zaljubljenost podupla svaki put kada ga ugleda.
„Ja..." Lenjo je progovorio, nestašnim pogledom lutao je Nininim telom. Vruće mu je bilo od samog pogleda na pink haljinicu koja je lepršala oko njenih preplanulih bedara. „Ćao, Tamara." Pozdravio je Nininu sestru i pogled vratio na Ninino lice.
„Zdravo."
„Pa, srećo..." Vuk joj je prišao, gledajući je u oči izgovorio je tiho samo da ona čuje. „Nedostajala si mi." Uistinu nisu se videli skoro dva meseca.
„Kako ti umeš da budeš sladak kada hoćeš."
„Samo traži – ispuniću." Šapnuo je klizajući usnama od njenog uha nazad prema obrazu gde je utisnuo poljubaca, pa se odmaknuo od nje. „Izvoli." Pružio joj je buket, od nje preuzeo kofer. Zatim je pomoć ponudio i Tamari koja se samo zahvalila i dobacila da ona odlazi. Tobože, žurila je. Nina je znala da laže... Zaista sam je iskvarila, nasmejala se u sebi.
Kada su se zaustavili ispred parkiranog automobila, Nina je progovorila. Do tada su ćutali.
„Gde ćemo?" Nina više nije imala stan u Beogradu. Rešila je da prekine najam ju junu i odlučila da putuje na ispite. Nije joj imalo smisla plaćati stan samo da bi par dana u njemu boravila.
Odmerio ju je prodornim pogledom pa kroz šeretski, Nini tako obožavan osmeh odgovorio. „Ja bih najradije prvi hotel."
„Manijače!" Zacerekala se. „Sori, zaboravih da mi sestra nije više tu. I ja bih!" Namignula mu je.
„Razumeo."
*****
Soba je mirisala na seks, na strast, na požudu... Njome su odzvanjali pasionirani zvukovi i krici zadovoljstva praćeni udarcima kože o kožu, šljapkanjem spajanja... Mljackavi gladni poljubci. Odjekivao je smeh, radostan i erotičan, tutnjali su zvukovi ljubavi i sreće.
Nina se prevalila na leđa te kosu sklonila dlanom sa znojnog čela. „Znači zaposlio si se?"
„Mhm..." Ustao je sa namerom da ode po vodu.
„Jebote! Pa ti radiš na tome da Malini i Petru budeš idealan zet?"
„Trudim se." Zafrkavao se. Navukao je farmerice. „Žedna?"
„I gladna." Nina je dobacila.
Nisu otišli u prvi hotel već su bilu u Draganovoj kući. Nina je pristala da dođe tek kada joj je Vuk rekao da su Tanja i Dragan na moru, a kuća prazna.
„Poručićemo nešto. Kad Tanja nije kod kuće, frižider je obično prazan."
„Oki." Ustala je pa uhvatila haljinicu koju joj je Vuk dobacio.
Dok su sedeli i čekali da stigne hrana koju su proučili razgovarali su o sasvim običnim temama, bez džarki i podbadanja.
„Kako si ti uspeo u rekordnom roku da nađeš posao u geodetskom birou?" Nina je raširenih ruku upitala.
„Dragan je moj čarobni štapić."
„A ja sam glupača, ljuta sam na svoje i odbijam svaku njihovu pomoć. O normalnom poslu izgleda samo mogu da sanjam..."
„Budi ljuta, ali ne škodi sebi. Samo njima." Namignuo joj je. „Seti se mene kao onog besnog, duboko povređenog klinca koji je živeo kao bubreg u loju. Boleo je mene kurac što sam besan na Dragana kada mi da ključeve novog auta..."
„Bistar si ti mladić, moram ti reći." Nina je klimnula glavom kroz odobravanje, Vuk se nasmejao.
„Koliko je tebi još ispita ostalo do kraja?"
„Stvar je bontona studenta o ispitima ne pitati." Zezala se. „Tri. Septembar je moj. I moram da nađem posao."
„Uf, Niki, nisi više štreber?"
„Jok! Mrzi me da učim."
Vuk se na nekoliko minuta ućutao, zamislio, a onda nalaktio na pult kuhinjskog ostvra pa zagledan u Ninu izustio pitanje „Šta će biti sa nama?" .
„Iskupi se, Mariću." Izazovno je odgovorila.
„Igrala bi se opet mačke i miša?" Gledao ju je intenzivno u oči.
„Uvek sam raspoložena za igru mačke i miša kada si ti u igri."
„Prihvaćen izazov, Niki!"
_____________