Ležali su na krevetu u polumraku sobe i neobavezno razgovarali. Oboje su bili okrenuti na leđa a pogleda usmerenog ka plafonu.
,,Šta misliš kakva će biti ova godina?"
„Ako je suditi po početku..."
„Najbolja do sada?" Upitala je prekidajući ga i podižući izazovno obrvu.
„I najteža."
„Teško ti je? Sa mnom ti je počela. I sa mnom ti je teško?" Nina se okrenula na stomak te dlanovima podbočila glavu i gledajući u Vuka krenula da nabraja. "Smejao si se, sećao, jebao, pričao, jeo omiljenu tortu, jebao i sad opet pričaš... Mogao si barem pokušati biti romantičan."
„I sa mislima da kada se završi ovaj dan ti ćeš otići, kroz koji dan ću i sam otići..." Skočila je kao oparena bacajući jorgan kojim je bila pokrivena. Gola je i kosa joj je raštrkana poletela na lice, pa je nervozno pramenove sklonila sa lica zakačinjući ih iza uha. Oči su momentalno potamnele u ljutnji koju je izazvalo pominjanje odlaska.
„Ti ćeš otići?" Vrisnula je gledajući ga odozgo dok se i sam lenjo podizao iz kreveta. "Šta si kog đavola i dolazio. Što si došao da napraviš haos i odeš..."
Vuk je na tren sklopio oči i istovremeno podižući kapke šaku je stegao oko Ninog zgloba. „Čekaj, stani Nina!"
„Nemam ja šta da čekam. Ovaj put odlazim ja." Spustila je kapke gledajući u ruku koja se stiska oko njene. „Pusti me."
„Lezi, Nina. Lezi ovde pored mene da ti..."
Prekinula ga je histerično. „Nisam džukac koji će da sluša naredbe. Dođi Nina, sedi Nina, lezi Nina... Šta se smeješ?" Dreknula je nakon što je ugledala da se smeje.
„Ti si sve luđa." Nije prestao da se smeje.
„Tek ću biti. Sad mi pusti ruku. Počinje najteža godina, Mariću! Gora nego ta kojoj se nadaš." Pusti joj ruku i ona prezrivo frkne praveći grimase nezadovoljstva i besa. Nije želela da je pusti ma koliko puta da mu to zatraži. Ni njenu, pa ni sebi nije htela da prizna kako je želela da joj nikada ne dozvoli da ode iz tog kreveta, iz stana, iz njegovog života.
Pustio ju je i kada je sišla sa kreveta nastavila je da ronda u potrazi za odećom. ,,Ja sam njemu teška? Ja? Njemu? Steni običnoj!" Revoltirano se okrenula i susrela sa Vukovim torzom koji tu nije očekivala. Mislila je da i dalje leži i gleda je kako plamti poput besnog požara. ,,Gde su mi gaće uopšte?"
,,Hoćeš li me pustiti da ti objasnim?" Vuk je na njeno pitanje odgovorio pitanjem.
,,Miči se, Mariću." Okrenula se i gola paradirala prema dnevnom boravku gde je noć i započela.
,,Daj, Nina, stani."
,,Idi krznenoj pa nek ti stoji!" Odbrusila je.
"Okej." Okrenuo je leđa i on. Oblačili su se u tišini.
Nina je žurno navlačila gaće, majicu, farmerice, čarape je tražila narednih nekoliko minuta. Vuk joj ih je dodao, isplazila mu se i izazvala još jednu salvu smeha u njemu.
Kada je i kapu navukla nisko na čelo doviknula je Odlazim i nakon što se okrenula prema vratima Vuk ju je ščepao za nadlakticu i okrenuo prema sebi. Njihova tela su se našla priljubljena. Disao joj je u lice, ona suženih očiju gledala u njegovo. „Nigde ti ne odlaziš."
Iskreveljila se i zapevušila. „Odlaziim."
Odmahivao je glavom ponavljajući na njenim usnama odlučno Ne odlaziš. Ne odlaziš. I onda ju je poljubio. Ili je ona njega? Nije ni bilo bitno kada su se usne uplele u strastveni poljubac koji je vodio dalje i dalje bacajući ih u bezdane požude i strasti kojima su se poput izgladnelih, izmorenih vojnika predavali.
Tog dana više svađe nije bilo, niti u noći koja je prebrzo pala. Na kauču dnevne sobe, uz glasne uzdahe i ritmične udarce kože o kožu zakopane su ratne sekire. Ostao je inat da ih povremeno otkopava, ostala je tvrdoglavost da razara gnezdo koje je tek počinjalo da se svija. Ostao je ranjeni ponos da grebe kraste rana koje su tek počele da zarastaju, ostao je strah... Ostala su nerešena pitanja prošlosti. Ostalo je jedno Zašto si me ostavio?
Nedelju dana kasnije Vuk je otišao u Beč. Na red su došle obaveze i poslovi koje je bez obaziranja napustio i pošao za Srbiju. Od sitnica je trebalo krenuti da bi se došlo do konačne promene smera u kome je život vozio.
***
„Da, da..." Nina je sedela na kauču, lupkala je daljinskim upravljačem po svojoj butini i ljutito pričala gledajući naizmenično, čas u Tatjanu čas u Mateju. „Očekivano da opet ode. Logično da je otišao bez pozdrava. Ni poruku da je otišao nije mogao da mi pošalje."
„Rekla si mu da ti se ne obraća." Matea je zakolutala očima. Sedela je na podu, na jastuku i naizmenično gledala u Nina i emisiju koja je bila na televizijskom programu.
„A on poštuje samo one moje rečenice koje mu odgovaraju."
„Nina, ti si mi drugarica, ali sada je on u pravu. Objasnio ti je. Nina, kako ne razumeš da je on tamo imao život, obaveze..."
„Znam. Jasno mi je sve to. Samo... Mrzim to što je tamo, što mi probijaju glavu pitanja šta ako se predomisli, šta ako ostane tamo? Umirem za tim da ga pozovem, da mu kažem nešto, da... Ne znam. Želim sve, ali hoću i da on bude taj koji me poziva, koji mi dođe."
„Joj Nina!" Matea se pljesnula po bedrima.
„Bojim se, šta ako smo mi ona mladalačka ljubav, šta ako je naše vreme prošlo? Šta ako više nikada ne bude kao nekad?"
„Sve prođe, Nina." Tatjana joj kaže kroz saosećanje. Nina složi tužnu facu. „Šta je tu je. Život se nastavlja." Slegne ramenima, pa baci onaj daljinski na kauč pored sebe. „Nego, Tajči, šta ima kod tebe i Borisa?"
„Molim?" Tatjana se izbulji a Matea momentalno svoje maslinaste oči uperi u nju.
„Sviđa ti se Boris?"
„Slušamo." Matea svečano saopšti.
„Ja Borisa jedva da poznajem, šta je vama?"
„Napet ti je? Lep je, harizmatičan..." Matea počne da nabraja.
„Duhovit, pametan..." Nina dodaje.
„Ženskaroš." Tatjana ih prekine.
„Daj, kaži nam. Jednom se i ti požali na nešto, ne moramo uvek nas dve."
Tatjani se zarumene obrazi kao da je isleđuju neke njoj sasvim nepoznate osobe, a ne dve najbolje drugarice.
„Sviđa ti se?"
„Možda malo?"
„Ne znam... Desilo se onda pre tri godine..."
„Šta se desilo?" Obe su u glas povikale.
„Onda kada si ti Nina slavila očišćenu godinu. Oboje smo bili pripiti, flertovali smo i poljubio me je. Nekako mi je to ostalo u glavi... Dugo, baš dugo. Sreli smo se letos na Štrandu. On sa devojkom ili šta mu je već, ja sam bila tada sa Đoletom. Ne znam kako se desilo, kako smo se nas dvoje našli posle sami u svoj toj gužvi... Ali opet smo se ljubili. I opet smo zaboravili na sve. On otišao devojci ja dve nedelje kasnije raskinula sa Đoletom jer nisam mogla tog idiota da izbijem iz glave. I ne mogu sve do sad! Izluđuje me to što mi se uvek prišunja u misli."
„Ojoj!"
„I nisi nam to ispričala?" Nina je pitala.
„Mislila sam da ću zaboraviti pre ako ne podelim ni sa kim."
„I?"
„Imam ga na svim društvenim mrežama, odgovara mi na storije, lajkuje slike. Čestita mi čak i praznike i rođendan iako sam sakrila datum na fejsu."
„Lol!" Nina je uzviknula. „Meni je Vuk zaboravio da čestita rođendan a tada smo bili zajedno."
„Sećamo se toga!" Povikale su devojke u glas. „Samo nemoj opet!"
„Oprostila sam mu to, ali da sam tada znala ovo i dan danas bi morao da smišlja načine da se iskupi." Nina se nasmejala.
„Kojom se logikom ti uvek vrtiš oko Vuka?" Matea je graknula.
„Pa kad sam poremećena. Moram da idem kući, dane da provedem sa mamom dok mi ona neprestano nabraja sve Vukove mane i zašto on nije za mene. Možda nekad upali."
„To nije loša ideja, tada bi samo njoj u inat otišla i udala se za njega." Matea je dodala sa osmehom. „A ja bih vam bila kuma. A Tajči bi se negde u pozadini ljubila sa kumom. Mislim, Mariću bi sto posto Boris bio kum."
„Sigurno!" Nina se previjala od smeha.
„I posle što ćutim." Tatjana se nadurila.
„Što? Baš je fora što nisam jedina nesrećno zaljubljena u šalabajzra."
„Ja makar tih problema nemam, i sad idem da učim, neće se ispiti sami položiti." Matea je ustala i otišla prema svojoj sobi.
***
Bio je kraj januara kada je Nina otišla u Beograd. Imala je ispit za koji nije bila spremna. Nije joj se učilo, nije imala ni želje ni volje da uzme u šake knjige iz Javnog mnjenja. Svoju lenjost za učenje pravdala je obavezama koje joj je nametao honorarni posao koji je imala.
Nakon što je napustila zgradu fakulteta, uzela je telefon i pozvala majku kako bi joj rekla da nije položila ispit.
„Pa kako si pala?" Malina je strogo pitala. Nerviralo ju je to što je Nina produžila studije a da je bila vrednija i da se okanila poslova koje nije morala da radi, po njenom mišljenju sada bi završavala i master studije.
„Jer nisam dovoljno naučila, šta misliš, da nije to?" I Nina je bila na ivici živaca.
„Mala, uozbilji se. Uči. Ljudi me pitaju jesi li završila, kako ti ide, šta im kažem? Neću da crvenim. Tamara je..." Nina je odmakla telefon od uha i pogledala u ekran pa onda pritisla crvenu slušalicu. Nije podnosila to upoređivanje.
Ostala je još desetak minuta u dvorištu zauzeta skrolovanjem po instagramu. Čekala je koleginicu sa kojom se dogovorila da odu na ručak.
Olja je izašla sa golemim osmehom na licu.
„Položila. Devetka."
„Vrh!" Nina se osmehnula i lupila dlanom o njen podignut u vis. „Idemo?"
Dve devojke su se uputile prema stanici na kojoj su sačekale linijski autobus. Nina od kada je doživela saobraćajnu nesreću jednostavno prestala da vozi beogradskim ulicama.
Predjelo su podelile. Poručile su belo vino kako bi nazdravile za položen ispit i dok su brbljale o poslovima kakve žele a kakve jevrlo teško naći, Olji je u jednom trenutku pogled nestao među stolovima pored prozora i iza Nininih leđa.
„Nina?" Pozvala ju je. „Moram ti reći." Znale su se gotovo od prvog dana studija tako da su znale toliko toga jedna o drugoj. Olja je poznavala Vuka, znala je za njihovu priču.
„Samo izvoli."
„Iza tebe... Ne okreći se odmah... Sedi Vuk. U društvu je dve ženske i jednom muškom osobom."
Duboko je udahnula, šake spustila u krila i kršila prste kako bi suzbila iznenadni nalet vrućine, nervoze, besa. Tu je, a nije joj se javio. Njega nije bilo briga...
„Nisi ga nikako videla od onda? Izvini što.."
„Jesam i to je ono najgore. Mislila sam da je van države sada." Odgovorila je trudeći se da ne bude preglasna. Onda se ne mareći ni za šta okrenula. Ugledala mu je lice. Govorio je. Pored njega je sedela mlada, elegantna žena. Ubod ljubomore je prostrujao Nininom utrobom. Prepoznala je i Dragana iako je sedeo njoj okrenut leđina. Pogledala je u Olju pa se zločesto osmehnula. „Idem da ga pozdravim."
„Nina?" Olja se izbečila. „Ne ludiraj..."
„Nisam musava?" Upitala je a onda se iskezila pokazujući savršeno beli niz zuba. „Imam nešto na zubima?"
Olja se sada nasmejala. „Nemaš." Odmahivala je glavom gledajući u nju kako blago vrckajući prolazi između stolova ciljajući onaj pored prozora.
„Dobar dan." Nina je sa osmehom prišla stolu.
„Nina." Dragan joj se prvi obratio, zapravo je i prvi stigao da reaguje. Tanja ju je slabije poznavala. Vuk je ostao zatečen Nininom iznenadnom pojavom. „Zdravo, Nina."
„Prijatno." Smejala se pomalo veštački, terajući sama sebe da pogledom ne ubija lepoticu pored Vuka. Koja je i sama zainteresovani pogled sivih očiju usmerila ka njoj.
„Hvala. Izvoli, pridruži nam se." Tanja joj se sada obratila, ljubazno ponudivši mesto za stolom.
„Ne, ne tu sam sa drugaricom. Htela sam vas samo pozdraviti." Onda se okrenula prema Vuku. „Vuče, nisam imala pojma da smo u istom gradu." Osmehnula mu se streljajući ga pogledom.
„Nisam ni ja." Rekao je netremice je promatrajući Ninu.
„Niti sam imala pojma da ćeš se tako brzo vratiti nazad." Streljala ga je pogledom.
„Zar mi nisi rekla da te ne zovem?" Uzvratio je istom merom.
„Hej, deco, lakše malo." Dragan se zabavljao.
„Ti se ne mešaj." Brecnuo se. „A ti ideš sad sa mnom." Pogledao je u Ninu i onda lagano ustao od stola.
„Kako kralj kaže." Sarkazam joj je zasijao i u pogledu. Okrenula se ka Draganu, pa Tanji. „Želim vam prijatan ručak." Onda je odmarširala. Već se kajala što je morala da izigrava ludu bivšu devojku.
Nije se ni smestila nazad na stolicu pošteno kada ju je na vratu osetila topao dah i vruć dodir usana koje su kliznule ka njenom uhu. Hrapavi ton joj je podigao svaku dlačicu na koži. „Srećo, ne čačkaj vraga ako ne želiš da ga sebi smestiš za vrat." Pogledao je u Olju, još uvek bradom smešten na Ninino rame. „Zdravo, Olja."
_______________