Slaba tačka

13

- Novinarka draga, novinarka. Živeli – podigla je čašu i kucnule smo se.

Nakon još par pića društvo je ustalo da igra, ja nisam jer ne želim, nije isto bez mojih prijateljica.

- Ne igraš?

Okrenem se i ugledam Ejdana.

- Volela sam ali ples me podseća na prijateljice – kažem iskreno.

- Nedostaju ti?

- Da, svakog dana.

- Traba da im to kažeš, ljudi treba da znaju koliko su voljeni – nasmešio mi se.

- Volela bih ali... mrtve su. Pljačka – progutam knedlu.

- Žao mi je, nisam želeo...

- U redu je samo ne igram više.

- Šta kažeš na to da se izgubimo ovde? – pita me direktno.

- Ja...

- Ima pored mali restoran, miran je i tih.

Pogledam ka društvu koje uživa i shvatim da se samo ja ističem.

- U redu.

. . .

Ejdan i ja sedimo u bašti restorana „Soul", svira tiha muzika i vreme je prelepo.

- Dopada mi se ovo mesto – priznam.

- I meni, može lepo da se razgovora. Deluješ tužno.

- Zašto to misliš?

- Smšiš se i učestvuješ u razgovoru ali tvoje oči su tužne – rekao je znalački.

- Je li to zbog tvojih prijateljica?

- Uglavnom, mislim da sam u poslednjih šest meseci sazrela za narednih deset godina – priznam.

- Loše stvari tako utiču na ljude, teraju nas da odrastemo.

- Slažem se sa tobom.

- Kako ti se dopada Detroit? – promenio je temu.

- Dakle znaš da sam nova u gradu?

- Mark te je spomenuo, u par navrata – slatko se nasmejao.

- Da, dopada mi se, puno je žive muzike, raznovrsnosti... ovo mesto natera čoveka da se pomeri.

- Ne mogu se više složiti. Ja sam se doselio pre četiri čodine i znam kako je biti nov ovde zato ukoliko ti je potrebna neka vrsta pomoći računaj na mene.

- Hvala ali mislim da se dobro snalazim.

- O veruj mi, da bi upoznala ovaj grad potreban ti je dobar vodič - nudi se i zasmejava me.

- Ok, pokaži mi šta znaš.

- Odmah? – već ustaje.

- Ne, ne sad, sedi molim te – ovaj tip je zabavan.

- Reci mi nešto o sebi.

- Imam četiri sestre.

- Četiri?

- Da, bliznakinje, bliznakinje, pa ja.

- Vau, svaka čast tvojoj majci – dva puta bliznakinje?

- Da, izborila se sa sima nama. I imam šestoro sestrića – odmah vadi telefon i pokazuje mi slike.

Ovo veče je dobilo drugačiji smer od očekivanog.

. . .

- Nema prljavih detalja – ubeđujem Elen da između Ejdana i mene nema ničeg.

- Zato spavaš do podne – ne veruje mi.

- Volim da spavam – to je istina. Subota je ali i ona je radna tako da nas dve ćaskamo jer delimo kancelariju.

- Ejdan je zaista dobar tip – ističe značajno.

- Znam ali ja nisam slobodna u tom smislu.

- Ali mislila sam da nemaš dečka – zbunila se. Kako da joj ovo objasnim?

- Komplikovano je ali poenta je da sam zaljubljena u nekog.

- Zato si se doselila ovde?

- Manje-više, puno je razloga zapravo ali poenta je da... - nije bezbedno za muškarce da se vrte oko mene ali ne mogu joj to reći.

- Nisam spremna za vezu, ni sa kim.

- Ako nekad želiš da razgovaraš o tome, ovde sam.

- Hvala Elen - to se nikad neće dogoditi.