Slaba tačka

12

Spustila sam pogloed i obrisala suze.

Ko zaslužuje da živi? Da li postoji neka selekcija po kojoj loši ljudi dobijaju zaslužene kazne? Postoji policija ali kakva je to pravda kada su moje prijateljice mrtve a njihove ubice po ceo dan se izležavaju i dobijaju tri obroka dnevno koje plaćaju dobri ljudi? Nema tu pravde, ne postoji ništa što može vratiti mrtve ljude.

. . .

Moji roditelji su bili zabrinuti za mene tako da sam na neki način u kućnom pritvoru, Lucifer je morao da ode na nekoliko dana i nije bilo važno jer nije bilo šanse da se vratim u onaj krvavi stan, zato sam sada praktično beskućnik – nemam dom i nemam prijateljice.

Dani nažalost nisu čekali da se ja malo trgnem, što bi ljudi rekli, oni su normalno prolazili a ja sam pokušavala da ih pratim. Kuća, posao i policijska stanica, svratim tamo da vidim da li ima nekakvih novosti ali nije ih bilo.

Prolazi osmi dan i po povratku sa posla u kući mojih roditelja čelaka su me dvojica tipova. Ne poznajem ih ali bili su sređeni i prvo su mi pokazali svoje FBI značke.

- Gospođice Marks ja sam specijalni agent Kol a ovo je moj partner specijalni agent Martinez – stariji čovek se prvi oglasio.

- Dobar dan.

Sranje. Šta li žele? Poslednji put kada su me posetili FBI agenti bilo je zbog Lucifera, nekako mi se čini da su opet ovde zbog njega.

- Možemo li da porazgovaramo nasamo? – pita me.

- Ne možete, bar ne bez prisustva advokata – moja majka je frknula.

- Mama... – pogledam je blago jer ko zna šta je u pitanju.

- Onda ja ostajem ovde – nepopustljiva je.

- Šta kažete da prošetamo? – pitam detektiva Kola.

- Alegra Marks! – mama je viknula.

- Slažemo se.

- Brzo se vraćam majko – ne gledam je dok izlazim.

Krenuli smo prema obližnjem parku.

- Vaša majka je opasna – kaže mi detektiv Martinez.

- Samo je zabrinuta. Da čujem – sednem na klupu.

- Samo da znate niste uhapšeni, ovo je samo informativni razgovor – nagoveštava Kol.

- Zašto bih bila uhapšena? – namrštim se.

Sačekam da detektivi izvade dokumentaciju.

- Viđeni ste u društvu ovog čoveka - pružio mi je fotografiju sa kojim smo Lucifer i ja na krstarenju.

- To je moj dečko – pojasnim.

- Da li znate da vam je dečko profesionalni ubica? – ispituje me ozbiljno.

- Moj dečko radi za državu – izbegnem direktan odgovor.

- Šta tačno? – vidi se da mi ne veruje.

- Ne znam, ne razgovara sa mnom o njegovom poslu.

- Gospođice Marks mislim da vi ne shvatate ozbiljno situaciju u kojoj se nalazite. Vaš dečko je tražen zbog ubistva u četrnaest država. On je opasan, naoružan i neće se dvoumiti da vas se reši.

- Lucifer me nikad ne bi povredio.

- FBI te nadgleda, imamo dokaz – pruža mi našu sliku.

- ... da znaš gde je Lucifer. Pomozi nam da ga uhapsimo i državni tužilac će zaboraviti da si imala bilo kakve veze sa njim.

- Čekaj malo... ja sam pod istragom?

- Da – potvrđuje mi.

- Ali zašto?

- Zato što verovatno kriješ begunca! – povisio je ton.

- Država to smatra zločinom za koji se ide u zatvor.

- Ne krijem nikoga, živim kod roditelja i ne znam gde je Lucifer, otišao je pre nekoliko dana i od tada mi se nije javio – kažem im istinu.

- Kako ste u kontaktu?

- Nismo.

- Gospođice Marks...

- Kažem vam da nismo u kontaktu... mi... ne znam šta smo mi, znam samo da ode negde i vrati se nakon nekog vremena, to je sve.

- Ne lažeš?

- Ne!

- Onda ćeš nam pomoći da ga uhvatimo.

- Molim? – iznenadim se.

- Sledeći put kada te pozove ili insistira da se nađete javi nam i mi ćemo ga uhapsiti.

- Želite da vam pomognem da uhapsite mog dečka?

- Ubicu, gospođice Marks, želimo da nam pomogneš da uhapsimo čoveka koji je ubio puno ljudi.

Uhvatim se za glavu i udahnem duboko.

- Niko ne mora saznati za ovo ako dobrovoljno sarađujete.

- A ukoliko ne sarađujem? – naljutim se.

- Ispitivaćemo tvog oca, tvoju majku, kolege sa posla, prijatelje, a to može trajati danima a da ne govorim o tome da možemo da nabavimo nalog za pretres svih mesta na koja si ikad boravila.

- Ucenjujete me? Ali vi ste policija pobogu! FBI – ustanem iznervirano.

- Da li imamo dogovor gospođice Marks? – stariji agent ustaje za mnom.

- Ja nisam deo tog sveta. Ne znam nništa o Luciferu ali bukvalno, molim vas ne mešajte me.

- Da li imamo dogovor ili ne? – nije odustajao.

- Navodno lovite loše momke a ovamo me ucenjujete. Ko je onda loš agente Kol?

- Pravda ima mnoga lica.

- Želim pismeni dokaz da nećete dirati moje roditelje.

- Rešeno – podsmehnuo se.

Okrenem se da besno odmarširam odatle ali agent me hvata za ruku.

- Moj broj telefona, i ne zaboravi da policija motri na tebe – dao mi je papir sa svojim brojem telefona koji sam izvukla brzo a zatim i svoju ruku.

U velikom sam problemu, ogromnom.