Slaba tačka

2

- Da, sinoć ako se preselimo još jednom.

- Svratiću ovih dana da vam napunim frižider.

- Važi mama, vidimo se kasnije, moram da radim.

- Vidimo se dušo.

Obožavam svoje roditelje, zaista ali moja majka je poseban slučaj, što bi rekao tata "Pije krv na slamčicu ali sa dobrim namerama".

. . .

Nakupovala sam energetska pića i kikiriki a onda sam svratila do novog stana. Eva je bila tamo sa Stenom.

- Hej narode – pozdravim ih.

- Ćao Alegra – Sten me pozdravlja.

- Izgubićemo se u Evinoj sobu – iako se on i Eva uglavnom krešu tip je fin.

- Ne morate, idem kod mojih roditelja samo da se presvučem i istuširam na brzinu.

- Gladna? – pita me Eva.

- Ne, mama je kuvala.

- Onda nam donesi večeru – moje cimerke vole kuhinju moje majke.

- Ne mogu večeras sam zauzeta.

- Opa, sa Đavolom? – samo moje prijateljice znaju za Lucifera i zovu ga Đavo, naravno.

- Naravno draga.

- Jel to nadimak? – pita Sten.

- Tako ga zovemo od miline – objasnim mu i krenem na tuširanje.

. . .

- Mama stigla sam! – viknem i zatvorim vrata.

- Ćao dušo – tata silazi niz stepenice.

- Ćao tata – zagrlim ga.

- Mama ti je u dvorištu – obaveštava me.

- Pretpostavila sam – dvorište je njena dnevna soba.

- Pre nego što uđeš kod nje želim da znaš da ja nemam ništa sa ovim.

- Sa čim?

Slegnuo je ramenima i krenuo ispred mene. Jao mama, šta li je sad smislila?

- Kažem ti to je bilo prošle godine – moja majka priča o nečemu a neko se smeje, taj neko je neka njena vršnjakinja i neki tip mojih godina pored nje. Skapirala sam momentalno.

- Ćao mama. Zdravo svima – javim se kulturno.

- Evo je – mama je ustala i zagrlila me.

- Nisi mogla da obučeš nešto normalno? – mama me pita tiho samo za moje uši. – Haljina, štikle, gola leđa?

- Nisam znala da ćemo imati goste.

- Dušo... – mama se okreće.

- Ovo je Dajana, sećaš se Dajane? – pita me osmehom Džima Kerije u filmu Maska. Stresem se.

- O da, nekad smo bile komšije – sećam se da se preudala i odselila pre mnogo godina sa sinom.

- Tako je, sad se vratila a ovo je Mark, njen sin, sećaš se Marka? Igrali ste se zajedno u pesku.

Zbunim se jer se definitivno ne sećam Marka ali mamin osmeh poručuje da moram da se saćam.

- U redu je ona je bila mlađa dve godine – Mark mi pruža ruku.

- Zdravo – rukujem se sa njim.

- Sedite ručak je gotov.

Moja i Markova mama pričaju kao da su navijene a Mark je... pa mamin sin. Fin je, pristojan, kulturan, advokat i savršen za mene, bar po mojoj majci i njenim Džim Keri osmesima. Tata je neutralan, uvek je bio a ja se trudim da budem fina jer je Mark stvarno fin, naizgled.

- Baš su se zapričale – Mark mi šapuće.

- Izgleda.

- Izvini zbog ovog majka me dovukla, ali vredelo je – nasmešio mi se. Vau flert. Da li se to i dalje tako zove? Nisam flertovala godinama. Sranje, treba da se uskoro vidim sa Luciferom.

- Pa gde radiš? – pitam kulturno.

- Kod Bernsa, tamo sam već tri godine. Da li je u redu da izađemo sutra?

- Ovaj... imam nekoliko intervjua i ne znam kad ću završiti.

- Pozvaću te pa ćemo se dogovoriti.

- Imaš moj broj? – pitam iznenađeno. Naravno da ima, kako glupo pitanje, pa tip je u kući moje majke.

- Tvoja majka mi ga je dala danas.

- Naravno da jeste – ubiću moju majku.

- Ja... – pogledam na sat kao iznenađeno, mogu da krenem ranije.

- Mama hvala na večeri ali moram da idem.

- Već? Zašto? – ubi me pogledom, više nema Džima Kerije, sad je tu Kruela de Vil.

- Cure i ja proslavljamo večeras useljenje u novi stan – slažem.

- Onda u redu – iako se smeška razumljivo znam da je besna. Niko ne krije bes tako dobro osmehom kao žene.

- Zvaću te – fin mamin sin mi je uputio kez. Bljak.

- Tata – poljubim tatu i mahnem svima.

Grrrr, ovo je bilo grozno.

. . .

Otključam vrata i ugasim alarm, nisam zaključavala niti ga palila ponovo jer će Lucifer uskoro doći. Sipam sok i izvučem telefon da se požalim Lindi.

- Znam da ne dolaziš noćas – javlja se.

- Ne zovem te zbog toga, mama mi je namestila sastanak.

- Šta?

- Upravo dolazim sa večere na kojoj sam upoznala Marka, moj nekadašnji komšija iz peska.

- I kakav je?

- Grrrr. Mamin sin pomešan sa frajerom u pokušaju, želi da sutra izađemo na piće i ima broj mog telefona jer mu ga je dala moja majka! – začujem vrata.

- Otkači ga.

- Hoću, vidimo se sutra.

- U redu.

Prekinem vezu i okrenem se sa osmehom. Moj se osmeh zaledio momentalno jer ispred mene nije bio Lucifer.

- Ko ste vi? – gledam u dva muškarca. Obojica su obučeni u crno i ozbiljni. Znaš da muškarac nije dobar kada mu je pogled zao.

- Ona? – pita viši tip nižeg.

- Da, ona je – odgovara niži.

- Ja sam šta? – pitam obojicu. - I šta tražite ovde?

Veći tip je izvukao pištolj i uperio ga u mene.

- Vou – podignem ruke i povučem se unazad. Isuse, pištolj.

- Ubij je – naredio je niži tip.

Noge mi se odseku od straha i u sledećem trenutku čujem pucanj. To je to, ubio me je, mrtva sam.

- Dolazi ovamo – čujem nečiji glas a odmah zatim još jedan pucanj i otvorim oči.

Tipovi koji su stojali ispred mene leželi su na podu, jedan je dobio metak u čelo a drugi u slepoočnicu. Moje disanje se ubrzava i hodam unazad. Ne paniči, smiri se, diši. Udahnula sam duboko a zatim glasno vrisnula. Mislim da sam se onesvestila.