U sjeni

6. dio

Ooo ne, ja nemam šta obući večeras. Ne mogu apavati u

"Okej" rekao je i izašao.

"Teo" viklula sam ga, a on se vratio

"Nemam šta večeras obući, donesi mi iz moje sobe stvari" moram se nastaviti praviti, no sutra kada se probudim pravit ću se da sam se svega sjetila. Uzela sam mobitel i napisala poruku Pii. Ona jedina zna da se zapravo svega sjećam. Prvo je rekla da nisam normalna no poslije je shvatila da ja nikad nisam ni bila normalna.

"Evo ti moja majica. Reci ako ti je pre kratka, imam dužu" rekao je hladno i dao mi majicu

Izašao je, a ja sam zaspala na kauču
...
Cijeli dan sam ležala i bila na mobitelu. Kada sam već postala umorna uzela sam majicu i otišla tražiti kupaonu. Da sam ih pitala bilo bi malo čudno pa sam ju tražila. Kada sam je našla obavila sam sve što sam trebala i obukla sam majicu. Do koljena mi je što je okej. Otišla sam u sobu. Teo je sjedio na kauču i bio na mobitelu. Nisam ga htjela smarati, pa sam legla na kraj kauča i zaspala. Kauč nije velik, pa sam se malo skupčala. Malo više.
...
Srijeda, 12.08.

Oke. Zašto je ovaj kauč tako udoban? Udobniji je od mog kreveta. Želim ovakav isti u svojoj sobi. Otvorila sam oči i...molim? Zašto sam ja na krevetu i zašto Teo spava na kauču? Kako sam ja dospijela na krevet?

Pogledala sam opet u Tea koji je jedva stao na taj kauč. Još jedan problem. Nemam što obući. Uzela sam stvari od jučer i otišla u kupaonu obući se. Odlučila sam da ću ga probuditi kako bi prešao na krevet.

"Teo" zvala sam ga i polako drmala rukama

Najednom me uhvatio za vrat rukama i čvrsto pritisnio. Na to sam se sjetila onog dana kada sam završila u bolnici i počele su mi ići suze. Ne volim plakati pred drugima no sjećanje na taj dan...ne mogu izdržati

Maknuo je ruku i skočio. Ja sam se uplašila, otrčala u kupaonu i zaključala se. Došao je do vrata i počeo lupati.

"Alisa oprosti. Bože. Kako me možeš samo tako buditi?"

"Kako? Jel bi tako i mamu uhvatio za vrat kada bi te htjela probuditi?"

"Ne, naravno. Mama ti je. A ja sam ti niko i ništa" nastavila sam, no kada sam shvatila šta sam rekla brzo sam se ispravila "Obična sestra. Ništa više."

"Ne govori tako" zvučao je tužno. Vjerovatno nije.

"Makni se od vrata" rekla sam

"Moramo i mi ostali u kupaonu. Znaš?" rekao je

"Što se tu događa? Teo?" upitala je njegova mama

"Ništa, samo pričamo" rekao je na što sam se sarkastično nasmijala, no tiho

"Ideš van?" upitao me

"Evo" rekla sam tiho.

Izašla sam i brzo prošla kraj Tea. Putem sam slučajno lupila o zid glavom. Jako. Šeprtlja bila i ostala. Brzo su se tu stvorili Teo i njegova mama. Odlično. Ovu situaciju ću iskoristiti jako dobro

"Gdje sam ja to? Teo?" držala sam se za glavu i govorila. Budući da ne znam kako osobe reagiraju kada se sjete svega ja ću se praviti kao da se ničega ne sijećam

"Jesi dobro?" pitao me Leo i počeo se približavati. Oke vrijeme je da napravim ono što bih i inače. Odgurnila ga.

"Makni se od mene. Gdje sam ja to?"

"U mojoj kući" rekao je Teo

"GDJE? I zašto?" upitala sam "iznenađeno"

"Mislila si da sam ti brat" rekao je

"A ja mama" ubacila se njegova mama

"Ma vi ste svi ludi" rekla sam i krenila kući

"Gdje ćeš ti? upitala je Teova mama

"Kući!?"

"A ne ne...ne možeš sama, Teo ajde otprati ju"

"Ne treba mi niko" zašto sam ovako samouvjerena? Nešto se događa sa mnom. Da definitivno.

"Ajde Teo" opet njegova mama

"Idem" rekao je Teo

Krenuo se obuvati, no ja sam samo izletila iz kuće. Samo mi fali još njegovo provociranje. Nazvala sam Piu i krenula prema njoj. Već sam bila na pola puta  kada se dama udostojila javiti

"Eej, idem kod tebe" rekla sa na brzinu

"Nisam doma" fack.

Morala sam kući. Krasno.

Hodala sam par koraka još, ne znam zašto i zatim sam se naglo okrenila i sudarila s nekim.

"Isuse pazi malo" rekla sam i podigla glavu i...Bože sačuvaj.

"Ti. Gade obični. Goni se prije nego ti opalim šamar. Imaš sreće što ga nisi odmah pokupio." Rekla sam iznervirano i prošla kraj njega, no uhvatio me za ruku i povukao. Toliko jako da sam se opet sudarila sa njim. Ovaj put sam mu stvarno opalila šamar jako i počela trčati.