Deset mlađa

Part 3

Iako mi se Stefan i dalje ne sviđa draži mi je nego na početku. Nekoliko puta smo vili svo troje na kavi, čak su me natjerali i da se slikamo i da se smijem  na tim slikama nemoguće znači užas. On je opet počeo radit nije više na godišnjem a Magdalena i njezin dečko Igor otišli su na more.

Sad sam se opet počela više družiti s Patriciom, nju poznajem 9 godina i ona je zgodna niska brineta koja nosi naočale i aparatić. Nedostajala mi je bila je na moru i u Njemačkoj pa se nismo mogle vidjeti, ali sada možemo.

U međuvremenu Stefan i ja smo se počeli dopisivati, ali to je više bilo zbog prkošenja. On ima bolju kameru na mobitelu nego ja pa mi se naslađuje sa slikama. Magdalena i ja se ne ćujemo skoro uopće, a Mirjam i ja i dalje komuniciramo jako često.

„Dušo leđa me ubijaju.“ Mrzim taj nadimak.

„Pa idi na masažu.“ Napisala sam mu poruku i poslala l, a zatim stavila Luni povodac i izvela ju u šetnju. Ou i da ako niste znali Stefan radi točno preko puta moje zgrade. Divota!

„Ne želim sram me je.“ Opet on. Čeg njega ima biti sram? Pa štrklja je!

„Hoćeš da ja?“ Znam da će reći da ne želi pa ono. Ionako nikad nasamo nismo bili na kavi a kamoli negdje drugdje.

„Može, paše danas u 8?“  Wowo jel sad prekasno da napišem da sam se šalila? Mah zapravo pa šta prijatelji smo.

„Dogovoreno, još ćemo se još u vezi mjesta gdje ćemo se naći.“ 

„Super i daj požuri Luna želi u park“  Mah đubre jedno sad me još i špijunira.

Došla sam kući i spremila stan,  jela i oprala suđe. Odlučila sam kako je vrijeme da pročitam knjigu koju sam kupila još prije 5 mjeseci, ali zbog faksa i svih ostalih obaveza jednostavno nisam stigla. A sada se već bliži kraj kolovoza i pravo je vrijeme da malo uživam u miru, tišini , šalici hladne kave i dobroj knjizi.

Udubila  sam se u knjigu i nisam ni shvatila da je  7 sati, imam još točno pola sata da se spremim i pola sata do Stefana. Obukla sam traperice i kratku majicu, svezala sam kosu u neur3dnu pundžu te u mali ruksak ubacila gel za masiranje.

„Kod groblja i nemoj kasniti.“ Na brzinu sam mu napisala poruku i sjela na bicikl. Više volim bicikl nego auto, zdrav život, a i dalje sam debela. Ne volim svoje tijelo iako ne jedem puno i dosta se krećem i dalje sam predebela bar za svoj pojam.  Nazvala sam Patriciju.

„Ajde idem sad mislim da i on upravo skreće tu, čujemo se.“

„Pamet u glavu.“ Točno ju mogu zamisliti kako namiguje.

Izašao je iz auta uzeo moj bicikl i stavio ga u gepek i odvezao nas na osamljeno mjesto.





Evo nastavka, izlazit će svaki treći dan posšto paralelno pišem jos dvije knjige uz ovu "Oprosti mi" i "Nova šansa" bacite pogled i na njih. Nadam se da vam se sviđa i volim vas❤