Još se zvezde sjaje (ZAVRŠENA)

13. Poglavlje

,,Da." Još jedna lekcija pokupljena od roditelja. Onog koga voliš nikad čak i ne kritikuješ pred ljudima.

Marija se teatralno okrenula i otišla dobacujući dramatičan pozdrav.

,,Ti si znala?"

,,On sigurno o tome nije pričao, Nina!"

U glas su povikale Sandra i Matea.

,,Nisam znala." Odgovorila je i spustila se na stolicu.

,,Svaka čast, ja bih joj one ekstenzije počupala, kunem se da joj ni jedan frizer ne bi pomogao. Ako daš ja ću..."

,,Sandra, preslišavaj se, šta se baviš njenom kosom?" Nina ju je pogledala, pa spustila glavu i utonula u svoje misli. Par minuta kasnije uzela je telefon iz ranca i napisala poruku Vuku.

Svega pola minuta kasnije dobila je odgovor da će je čekati.

,,Nina, ja sam sigurna da on nije brbljao o tome." Matea je šaputala dok je profesorka propitivala.

,,Stvarno se nadam da nije. Ne jer me je sram, imam svoj stav i briga me šta ko misli o tome, samo ne želim da čujem kako on o tome bruji okolo."

,,To su muškarci."

,,Pa i mi žene smo tračare pa ni sa kim nisam podelila stvari koje mi je rekao samo jer mi veruje." Odbrusila je i ljuto zagrizla vrh olovke.

Četrdeset i pet minuta nikada nije trajalo duže nego sada, a na prvo zvono Nina je skočila sa stolice, zgrabila već spakovan ranac i bez pozdrava jurnula prema izlazu iz škole.

Vuk je stajao ispred škole, pričao je sa profesorkom geografije. Nina je strčala niz stepenice i ljuto, visoko podignute glave i drčnog stava prošla pored njega.

Vuk je u dve rečenice otkantao profesorku koja se raspričala i kada je se osvrnuo nije primetio Ninu. Onda ju je primetio kako sedi u automobilu i gleda ravno ispred sebe.

,,Niki, nisi 5,00 pa si ljuta?"

,,Nisam 5,00 ali to sam prežalila. I ti si kriv i za to! Pokreni više taj auto!" Viknula je i pogledala u dva tamna oka koja su je nasmešeno posmatrala. Startovao je motor, bacio pogled u retrovizor i uključio se u saobraćaj.

,,Šta se desilo? Reći ćeš mi ili ćeš samo frktati?" Na kratko je skrenuo pogled na ljutu Ninu. Gledala je ispred sebe i uzdisala. Želela je da počne da priča isto tako nije znala odakle bi počela niti šta bi prvo rekla.

,,Prvo se negde zaustavi." Bilo je sve što je izustila. Ostali su u tišini sve dok se nije zaustavio ispred zgrade gde je stan imao Vukov otac. Bio je to stan koji je Vuk povremeno koristio.

,,Ovde?" Nina je upitala i izašla iz auta.

,,Ne znam, da si se izjasnila vozio bih gde želiš." Obišao je auto i uhvatio je za ruku. ,,Hajde."

Čim je vrata zatvorio iza svojih leđa Nina se zaustavila i sa šakama položenim na kukove okrenula se ka njemu.

,,Kad si mislio da mi kažeš?" Suzila je zelene oči na njega i glavu zabacila neznatno u nazad kako bi ga gledala u oči.

,,Šta?"

,,Da upisuješ fakultet u Beogradu. Ili si samo hteo da odeš, bez reči? Što bih ja uopšte morala da znam tako nešto?" Sa njim nije imala problem da se posvađa, najmanje kada je znala kao sada da je u pravu.

,,Od koga si čula?" Suzio je pogled, svestan da je pogrešio.

,,Izgleda da znaju svi sem mene! Mariću, jel ti mene smatraš retardiranom ili šta?" Složila je facu koja je bila kopija njegove.

,,Nina..."

,,Bez Nina. Hoću da mi odmah objasniš što je to tako?" Nina je podigla obrve i čekala odgovor. Podesetila ga je na Jelenu i njeno ophođenje prema njemu.

,,Mislim da je tamo bolje za mene, imam sve usl..." Zbunjeno je počeo, nesiguran na šta se tačno odnosilo njeno pitanje. Nesvestan straha koji je iz skrivenog mesta njegovog mladog bića diktirao njegovo ponašanje.

,,Mare, ne zašto si izabrao taj faks nego zašto mi to nisi rekao." Prekinula ga je i pojasnila pitanje.

,,Ne znam, znaš da uvek sjebem i nisam hteo da i sad bude tako. Hteo sam, naravno, da ti kažem ali nikako mi se nije činio pravi trenutak. Mislim da ću te izgubiti onog trenutka kad odem."

,,Ne znam zašto bi? Ja i tako dolazim u Beograd za dve godine, i da ne dolazim, ništa se ne menja. Jedino ako više ne budemo hteli da budemo u vezi." Škrt osmeh je ukrasio njene usnice namazanem crvenim labelom koje je mirisalo na višnje.

,,Znači nisi ljuta?" Zbog njenog odgovora, kao i zbog pogleda koji joj je zasjao prodisao je punim plućima. Ruke koje je osećao kako se stiskaju oko njegovog vrata su popustile.

,,Nisam jer si izabrao drugi grad za studiranje, nego jer si mi o tome ćutao. Ti nikome ništa ne ćutiš."

,,A, ti nisi svi oni." Iskreno je odgovorio. Koraknuo je prema njoj, rukama posegnuo ka njenim ramenima.

,,A sad znaš šta da kažeš, jel? Pa da se Nina otopi! Skloni se! Još..."

,,I dalje ćemo da pričamo u hodniku?" Upitao je šireći ruke.

,,Da, da ne moram puno da hodam do vrata ako mi se tvoj odgovor ne svidi."

,,Čekaj, ima još?" Nasmejao se, što se njega tiče opasnost je prošla.

,,Ti želiš da spavam sa tobom?" Izustila je pitanje i napućila usne. ,,Mislim zato si sa mnom?"

,,Ja se bojim da ti odgovorim." Nasmejao se i koraknula je prema njemu.

,,Istinu hoću, Mare."

,,Želim, normalno da želim, o tome smo već pričali, biće kad ti budeš želela. Kada budeš spremna."

,,I obećavaš da nećeš otići kod prve koja ti bude nudila?" Nasmejao se opet.

,,Nina, neću. Što me to uopšte pitaš? Uplašila si se da ću tebe da menjam za neku Beograđanku?"

,,Nemoj ni da pokušaš! Ako to uradiš, nikada te više neću ni pogledati."

,,Neću. Jelena me je naučila par korisnih stvari, priznajem da ih nisam baš najbolje razumeo. Ali, u praksi su mnogo jasnije." Još jednom se nasmejao.

,,Šta se smeješ?"

,,Jer sam srećan." Prišao je i poljubio je. Obgrlila ga je i uzvratila poljubac.

***

Naredne dve godine stavile su na ispit jednu mladalačku ljubav.

Nina je leto 2012. kao i ono naredno provela u obavezama koje su joj nametnuli roditelji u cilju da je udalje od momka koga nisu smatrali dovoljno dobrim za nju. Imali su razloge koje njoj nisu govorili. Imali su i plan da na jedan drugačiji način, bez ijedne zabrane pokažu Nini kako Vuk Marić nije za nju. Kako se voda i zemlja ne mešaju jer tada nastaje blato a blato niko želeo nije.

Nina je čitavo leto radila u advokatskoj kancelariji svog oca i on joj je to uredno plaćao, na taj način ju je od malena, baš kao i Tamaru, učio da novac ne pada sa neba i da se samo poštenim i vrednim radom stiče.

Ne mutnim radnjama. Ne kroz špekulacije.

Dragan Marić je svom sinu obezbedio lagodan život, hrpu novca i predrasude da se sa njima bori. Dao mu je bezuslovnu ljubav i podršku. Potporu koja uprkos svemu i svima stoji iza njegovih leđa.

Prva godina fakulteta i razdvojenosti je prošla kao po loju. Vuk je svaki slobodan trenutak dolazio u Novi Sad. Bio je sa Ninom, ona je odlazila njemu kad god bi joj se ukazala prilika.

Daljina za ljubav nije prepreka. Ljubav ne brišu kilometri, ne brišu tuđe želje, roditeljski planovi. Ljubav ne brišu godine. Ljubav je kontradiktorna; sebična je koliko i velikodušna; slatka je koliko i gorka; med i čemer u jednom; ljubav je ona prva kafa bez šećera. Ljubav je zahtevno, raznaženo dete.

_______________