Ozenjen princezom

Part 11

-"Jesi li razmisljala da otvoris restoran nekad?"

Uzmem treci tanjir po redu i mislim da cu se udaviti u ovoj corbici. Sa osmehom je pratila mene koji uzivam u hrani. Popijem malo vode i uzmem vazduh. Kazem vam udavocu se koliko je ukusno.

-" Nisam, kuvala sam za oca i mene... Sad za nas"

*ESTELLINA PERSPEKTIVA*

Gledam ga kako uziva u hrani u strahu sam da se ne udavi. Ovde u kuci bilo je minimalno hrane pa nije ispala bas toliko savrseno. Izbjegavam temu o budjenju u svojoj sobi. Nisam sigurna da li da mu se zahvalim,samo precutim. Skeniram ga kad se sit ustane i krene prema sobi.

-" Za koliko mozes biti spremna?"

-"Za 5 minuta"
Okrene se prema meni,a potom rasiri ruke.

-"Meni treba 20 minuta, malo sam spor."

Nestane mi iz vida,covek je lep i u odjelu i u trenerci... Nije moja stvar, ali definitivno privlaci paznju.
Kao zena se spremao dok sam ja stavila parfem i obukla mesto trikice majicu dugih rukava. Izasao je iz sobe u odjelu i od obucnog decka postao gospodin za svega 20 minuta. Krenula sam za njim do garaze,gde je parkirano 10 auta.

-" Koje je tvoje?"

Nije morao da mi kaze,njegov vozac predpostavljam mu pruzi par kljuceva.

-" Volim auta,idemo ovim..."

Dugme koje pritisne na kljucu bukvalno upali kompletno auto.

-" Dzon idi za nama i pazi na Estellu. Razdvajamo se kod trznog centra."

Neka tiha muzika u auto, prelep grad i guzva na putu.

-" Veceras cu kasno doci kuci,nemoj da zaspes na sofi kao sinoc... hladno je"

-"Stavicu ti veceru u mikrotalasnoj, znas li da je koristis?"

Kraickom usne se nasmije jer ocigledno izbjegavam temu o tome da me je sinoc premestio u sobu.

-"Znam... Hvala..."

-"Ako se ne budes snasao probudi me"

Nismo se pomjerili ni centimetar od kad smo izasli na glavni put.

-" Vjerovatno je neki udes cim je ovakav zastoj..."
Nastavim da posmatram grad, dok nam jedan bracni par krene mahati... Izvartim im kao i Uros.

-" Sta bi volela da postanes jednog dana?"

Mislim da postavlja pitanja samo da se ne bi oboje smorili dok cekamo da se guzva bar malo razidje.

-" Pa mastala sam da budem arhitekta, ali kako odradtam sve vise me zanima novinarstvo... Medjutim stanje nije bas pogodno za moje zelje"

Nije se zacudio i postavljao pitanja zasto...

-"Kako govoris engleski?"

-" Nisam bas neki englez,znam osnovne stavri"

Opet je zavladala tisina koja je trajala do samog ogromnog trznog centra. Covece ovo je stvarno i postoji.

-" Uzmi ovo,pin je 6776"
Pogledam u njegovu ruku,potom u njegove tamne oci.

-"Imam nesto svog novca. Nema potrebe."
Uzeo je moju ruku i stavio mi kreditnu karticu u nju.

-"6776... kupi sve sto ti treba"

♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡♡

HEJ LJUDI,JOS MALO HVALI DO 600 PRATILACA NA WATTPADU. KAD SAM POCINJELA PRE PAR MESECI NISAM VJEROVALA DA CU USPJETI DA POSTIGNEM OVO.  ZA NEKE JE TO NISTA, ALI ZA MENE JE PUNO JER SAM ODJEDNOM IZBACILA PRICU " PRIPADAS MENI"VJERUJUCI DA CE JE CITATI SAMO 10-20 ljudi. I ako ti nije moja najbolja prica, ipak je drzim na profilu jer podseca me da su zelje moguce.❤
Naravno da treba jos puno truda i rada,vjezbe.... Dacu sve od sebe da budem bolja. Vama HVALA STO STE TU IZ PRICE U PRICU. S obzirom da pamtim ljude koji su citali moje price od pocetka ( svih 6 godina kada sam pisala na instagramu) moram priznati da sam i ovde zapamtila par  cura koje su aktivne i uvek tu posebno 💙 za njih.
Iskreno me raduje sto se moje price svidjaju i starijem uzrastu,kao i deckima... Pa cu reci hvala i za poruke koje dobijam od njih i svaku naravno odgovorim 🥰 Divno je upoznati vas... I morala sam ovo napisati necu izdrzati  😙