Tinejdžerski život

1

Prvo jutro od kad sam se doselila u Beograd, nisam nesto posebno srecna zbog toga, mama je nasla novog muza i odlucila da zivi sa njim, Stefan(mamin novi muz) ima 2 sina iz drugog braka, malo su stariji od mene i nisam imala bas neku potrebu da pricam sa njima, zabrinjavalo me kako cu da nadjem novo drustvo, kako ce oni odreagovati na mene ovakvu.

Sinoc smo dosli u novu kucu, pitala sam gde je moja soba ne obazirući se na poglede koji su usledili posle pitanja, mama mi je rekla i krenula sam ka sobi, na putu do sobe sam se sa sve koferom saplela na stepenik i pala, Milos(jedan od ,, brace'') mi pomaze da ustajem i pomogao mi je sa stvarima.

Miloš:Hoces da ti pomognem da spakujes stvari, ipak si umorna od puta
Ja:Ako ti nije problem, mozes da pomognes
Miloš:Zašto nećeš da pričaš sa ostalima, šta te muči?
-Naravno nisam pricala otvoreno jer decka vidim prvi put
Ja:Ništa, umorna sam od puta
Miloš:Sigurno?
-Izgovorio je to kao da se zaista brinuo i kao da mu je stalo
Ja:Možemo da pričamo sutra?
Miloš:Naravno mala, odmori se
-rekao je to poljubio me u glavu i izašao

Ušla sam u kupatilo i pustila vrelu vodu, moje misli su bile prepune pitanja i toga kako ću se uklopiti u novu školi, društvo a i to kako ću se zbližiti sa ukućanima. Videla sam da Marko(drugi ,, brat'') i ja idemo u istu školu dok Miloš ide na fakultet. Tu sam bar imala nadu da će mi pokazati malo školu i odeljenje.

Nakon tuširanja legla sam u krevet još uvek razmišljajući o svemu, prekosutra trebam da pođem u školu a ne poznajem nikoga, to mi još otežava situaciju i tera me na razmišljanje.

07:35
Miloš:Spavaš mala?
Ja:Ne spavam
Miloš:Hajde ustani tvoja mama me zamolila da te upišem u školu
Ja:Zašto ona nije mogla?
Miloš:Ima neke obaveze koje mora da završi
Ja:U koliko krecemo?
Miloš:U 8, budi spremna
Ja:okej

Izašao je, a ja sam otisla do svog kupatila koje je bilo u mojoj sobi, izvrsila licnu higijenu, pošla sam da otvorim ormar ali sam se setila da su mi stvari u koferu, ormar je malo bio otškrinut pa sam mogla da vidim svoje stvari, Miloš ih je sinoć spakovao🥰, nije on toliko loša osoba, obukla sam teksas farmerke, crnu bluzu i obula bele nike patike.
Sišla sam dole i videla Miloš koji ispija poslednji gutalj kafe, ustaje uzima ključeve i kreće se ka vratima, pošla sam za njim. Ušli smo u kola i ćutali, prekinuo je neprijatnu tišinu.

Miloš:I kako si spavala?
Ja:Super-odgovorim nadrkano
Miloš:Šta nije kako treba?
-iskreno sam se dvoumila da li da mu kažem ali sam shvatila da je sinoć došao kad moja mama nije
Ja:Brine me to kako ću da nađem prijatelje, brine me Markovo ponašanje, ne znam zašto me izbegava
Miloš:Sutra krećeš u školu Marko je stidljiv i ne priča baš puno sa ljudima koje ne poznaje, ne izbegava te, takav je
Ja:Ali idemo u istu školu
Miloš:Sad ćeš ga videti pa ga pitaj
Ja:Šta da ga pitam?
Miloš:Pa zašto neće da priča sa tobom
Ja:Molim?!?!, zašto ja? Pitaj ti tebi će reći
Miloš:Pitaću ga u prisustvu tebe
Ja:Okej.

...

Došli smo do pedagoga škole gde je bio Marko, došao je na razgovor zbog tuče. Svi smo čekali ispred u neprijatnoj tišini dok je Miloš nije prekinuo

Miloš:Šta si sad uradio?
Marko:Ma pobio se, klasika
Miloš:Uozbilji se malo
Marko:Zašto bih
Miloš:Sutra vodiš Ninu da joj pokažeš školu i budeš sa njom dok se ne snađe
Marko:Nina budi spremna u 7 krećemo
-pogledala sam ga on mi je namignuo i ušao kod pedagoga

10:40
Krećemo iz škole kući dok Miloš peva uz pojačanu muziku. U jednom trenutku je smanjuje

Miloš:Pevaj malo, šta ti je?
Ja:Pa ružno pevam
Miloš:Ovo niko ne čuje osim tebe i mene
-Pojačala sam muziku i počela da se glupiram sa njim, ubrzo smo stigli kući

Mama:Hej mila, kako je prošao upis
Ja:Super, nije imalo nikakvih problema
Mama:Kako ti se sviđa škola?
Ja:Super je, ništa posebno
Mama:Idi presvuci se, pozovi Miloša i dodjite da ručate

Poslušala sam mamu, presvukla se u pidžamu i ušla u Miloševu sobu bez kucanja

Ja:Miloše majka nas zvala da ručamo. Moja majka nas je zvala
Miloš:Ma daj mala, to je naša majka sada, kao što je moj ćale tvoj ćale. Samo da obučem majcu, čekaš me?
Ja:Ajde požuri, gladna sam i hvala ti što si mi spakovao stvari
Miloš:Ma nema na čemu, bila si umorna sinoć, morao sam nekako da pomognem malđoj seki zar ne? - nasmejao se srećno
Ja:Sama bih spakovala...
Miloš:Pa što ti da se mučiš kad sam ja tu, usput mnogo hrčeš kad spavaš-ironično je to rekao smejući se
Ja:Jedi govna!

14:43
Mama, Miloš, Stefan i ja smo upalili nski bezveze film na Tv-u, nisam nikako mogla da se namestim pa sam naslonila glavu na Miloševo rame. Prošlo je nekih 10 minuta i sve više sam tonula u san. Čula sam ludačko kucanje na vratima, ustala i videla da svi ostali spavaju naslonjeni jedni ma druge, ustajem i otkljucavam vrata, to je bio Marko.

Marko:Stojim napolju 10 minuta i kucam nigne žive duše
Ja:Pa svi smo zaspali a izgleda samo se jako lako budim
-Rekavsi to krenula sam u kuhinju i sipala sebi kafu
Ja:Hoćeš ti kafu?
Marko:Mouže
-Dala sam mu kafu i malo smo porazgovarali.

15:55
Tata i mama su već odavno otišli na posao i neće se vraćati do 22h. Nešto mi je govorilo da pozovem braću i zbližim se sa njima, mada to nisam tako lako zamislila i iz dnevne sam pravo otišla u svoju sobu, i dalje okupiranih misli oko škole i porodice. Tada mi Miloš upada u sobu

Ja:Zar ti ne znaš da kucaš?
Miloš:Nisi ni ti meni kucala jutros
-istina
Ja:Što si doš'o?
Miloš:Pa da vidim šta radiš
Ja:Pa ništa evo razmišljam kako da se zblizim sa vama
Miloš:Što se mene tiče meni si sekica, a šfo se Marka tiče n...
-Marko upada u moju sobu, ne ocekivani dolazak njega
Marko:Čuo sam svoje ime
Miloš:Mi o vuku a vuk evo ga
Ja:Pa dobro Marko, znas li da kucas
Marko:Ne znam
Ja:A znao si da kucaš danas kad si došo iz škole
Marko:Nije to tema
Miloš:Ajde Marko reci Nini kakvo je društvo u školi
Marko:Ima dobre dece, ali se pazi sa kim se družis, u svakom slučaju sam tu da ti pomognem
Ja:Hvala ti
Marko:Uvek, oće neko da jede?
Miloš i ja:Da!