Pogrešan potez

1

-inače, moje ime je Kler, imam 17 godina i živim sa momkom tri godine starijim, on je-
>Fredijeva kuća kuća - 11:24am<
Kler : (probudio me je njegov dodir na mom telu koji se kružnim pokretima kretao preko ruke ka stomaku, zatim me je povukao uz sebe i zagrlio. Ekipa bi me verovatno dezintegrisala kada bi znala da sam sa njim već skoro godinu dana)
Fredi : jesi budna malenaa?
Kler : mh...ja sam htela još da spavam...
Fredi : (rekla je to nežnim sanjivim glasom kroz zevanje, jače sam je zagrlio) de ćeš više od toga?
Kler : kad smo legli?
Fredi : oko 11 uveče?
Kler : a da, nije bitno, a kad smo zaspali
Fredi : posle 4 ujutru...
Kler : zbog?
Fredi : pa mene...
Kler :i sad me još budiš?
Fredi : mislim da znaš odgovor na to pitanje *blago se osmehne* a bilo mi je lepo
Kler : takođe al bih da spavam još par sati (okrenula sam se ka njemu i istog momenta je prešao preko mene držeći mi ruke za zglobove) šta sad?
Fredi : nema spavanja bre, imamo trening za sat vremena u centru agencije (ne zanima je, iako sam bio preko nje samo je oborila glavu i sklopila oči) *pomeri se sa nje, sedne pored* onda za dva sata trening...
Kler : mhm, idi sam na trening
Fredi : hah, ne može tako
Kler : mene mrzi
Fredi : ići ćeš
Kler : neću ne trudi se
Fredi : razmaženo derište, šta ti se kaže to ćeš i da radiš? Jasno?
Kler : zar nije uvek tako? *ustane* naučio si da se ponašam onako ksko mi diktiraš, a da u isto vreme budem svoja, ja ne želim da se ponašam kako mi ti diktiraš
Fredi : ja tebi ne diktiram samo se trudim da te izvedem na pravi put, srećo, da ne grešiš u životu kao što sam ja grešio i sad nema nazad
Kler : ne laži sebe..ima nazad samo što se tebi sviđa tako. Uživaš da zarađuješ silne pare na tuđoj krvi i životima, ti mene ne želiš da izvedeš na pravi put već da me zadržiš na svom
Fredi : čuješ li ti sebe?
Kler : ozbiljna sam, promenio si se, više nisi nežan kao što si bio, postao si čudan, lud
Fredi : stvarno misliš tako? Slušaj ja samo-
Kler : ti si samo lud, psiho
Fredi : izvini što pokušavam da ti pružim sve
Kler : meni ne treba ništa, i da me nema ti bi radio ono što radiš sad
Fredi : oni pacovi žele da me se reše, hah, teško
Kler : dovodim sebe u rizik time što ti sve pričam i upozoravam te
Fredi : pa ti nemoj, pomozi im da me se reše *ustaje i odlazi iz sobe*

>kuhinja<
Kler : ne želim da te se reše
Fredi : *kuva kafu* nek pokušaju, ja ću lako da se snađem
Kler : sutra me ti voziš u školu
Fredi : nećeš ići u školu
Kler : molim bre? Zašto?
Fredi : oću da budeš sa mnom kući
Kler : imaš me kad se vratim
Fredi : koliko ću te imati kad se vratiš?
Kler : 101%
Fredi :vozim te u školu *daje joj šolju kafe*
Kler : *nasmeši se*
>sala za trening - 1:00pm
Kler : (sad stojim na 8m udaljena od meta u sali u koje pucam, znam da će i ostati stići uskoro ali ne znam kad, ne mogu da pogodim centar mete već 10 minuta i sve sam nervoznija. U poslednjih par dana glava me ubija od bolova, nisam sposobna za ovo. Čula sam vrata, neko je ušo ali se nisam osvrtala. Sekund kasnije osetila sam nečije ruke oko svog struka)
Fredi : moraš da se smiriš
Kler : (jednom rukom je pridržavao moju ruku u kojoj mi stoji pištolj, drugu ruku je držao preko mog stomaka dok je stajao iza mene sa glavom na mom ramenu. Ruku sa stomaka polako je spuštao malo niže što me je učinilo dodatno nervoznom što je način mog disanja odavao)
Fredi : kažem da se opustiš
Kler : (ruku drži ispod mog stomaka i polako je počeo da me steže ali su seopet čula vrata te se momentalno udaljio)
Daniel : Kler, imaš minut
Kler : mhm (krenula sam za njim do hodnika sale, kad smo izlazili iz sobe za preciznost popreko je pogledao Fredia) šta treba?
Daniel : da ne misliš da se on ipak previše mota oko tebe?
Kler : pa šta?
Daniel : ali preopasno je petljati se sa njim, molim te, ne želim da ti naudi
Kler : brini ti za sebe
Daniel :brinem za sve ovde, al ti si mi kritična
Kler : zašto?
Daniel : Liam je rekao da te upozorim da ga se paziš, zna ga bolje nego što ga ti znaš
Kler : uh (koja laž haha) dobro, potrudiću se
Daniel : budi pažljiva *odlazi*
Kler : (nervira me to što ga niko od niih zapravo ne zna)