Hotelska Soba

2

Ava je trčala u svojim belim baletankama, vukući beli kofer i konstantno vraćajući svoju nestašnu crnu torbicu na rame. U crnoj kožnoj jakni sada joj je već bilo vruće, ali nije stala jer je morala da požuri. Ugledala je luksuznu belu jahtu na kojoj je bila ispisana reč "Hawaii" zlatnim slovima i tu je skrenula desno. Pri kraju staze ugledala je beli brodić sa plavim krovom i još nekim plavim motivima. Na njemu je plavim slovima pisalo "turistička tura-put do svih ostrvaca"
U daljini je videla jedan isti takav brodić koji je već izašao na pučinu približavajući se ostrvcu. Gledala je poslednje putnike koji ulaze u brodić i sama se zaputila ka njemu. Prešla je preko malog mostića između staze i brodića i sela na klupu sa strane da što bolje opazi pejzaž. Želela je da ga što bolje opazi kako bi ga memorisala i kasnije naslikala na platnu. U tom trenutku prišla joj je jedna žena ozbiljnih ctra lica, u srednjim godinama.

"Dobar dan. Morate kupiti kartu." rekla je blagim tonom. Zvučalo je kao da je neispavana.

"Naravno. Koliko?"

"15 dolara."

Ava je izvadila iz novčanika 15 dolara i dala joj, dok ju je žena upitala "destinacija?"

"Hotel Rič?"

"On se nalazi na ostrvcu Hava. Dakle to pišem?"

"Da, naravno" rekla je i uzela mali papirić na kome su pisali datum, vreme i destinacija, kao i cena karte.

Nakon 10 minuta vožnje, brodić je stao i kapetan je uzviknuo "ostrvce Hava! Ponavljam ostrvce Hava! Svi putnici za ostrvce Hava neka sada izađu!"

Ava je ubrzano uzela kofer, ponovo nameštajući torbicu na rame, i ubrzano iskoračila iz brodića, prateći nekoliko drugih turista. Tek sada je mogla lepo osmotriti pejzaž. Stajala je na drvenim daskama, u maloj luci u kojoj se nalazilo nekoliko čamaca. Ispred nje se nalazila staza ne duža od 5 metara i previše belog peska na plaži pored. Zatim je ugledala velik broj palmi koje su vodile do šume i puteljka ka kojem su se kretali ostali turisti. Nije snala zašto baš tamo idu kad je bio još jedan puteljak vodeći u suprotnom smeru; kada je konačno ugledala drvenu tablu na kojoj je pisalo hotel Rič-ovuda. Dobro došli!
Ava je ubrzo krenula tuda, pokušavajući da stigne turiste. Kretala se po putu na kom je bio rasut beli pesak sa plaže. Sa strane su se nalazile lampice koje su odavale romantičnu atmosferu. Sunce je već zalazilo i Ava je jedva čekala da se smesti u svoj krevet. Pratila je stazu već nekoliko minuta i činilo joj se da će se onesvestiti koliko je umorna. Ispod kožne jakne, nosila je belu pamučnu košulju koja je bila uvučena u crne visoke farmerice. Nakon nekoliko sekundi, jaka svetlost je počela da se probija kroz drveće, sve više i više. Sad je vić bio potpun mrak, i lampice su počele da sijaju, ali njihov odsjaj nije bio jak koliko i odsjaj hotela. Kada je Ava podigla glavu, videla je da su se poslednji spratovi hotela počeli probijati i znala je da je uskoro tu. Sve više i više se približavala velikoj crnoj kapiji napravljenoj od gvozdenih šipki. Kada je konačno stala ispred nje, mogla ju je osmotriti: crna gvozdena kapija imala je oblik anđeoskih krila i bila je visoka bar 5 metara; na sredini je zlatnim slovima bilo ispisano Hotel Rič. Tih nekoliko turista je već zastalo ispred kapije ne znajući šta da radi, sve dok se Ava nije provukla i pritisnula dugme pord same kapije. U tom trenutku kapija se uz jako škripanje otvorila i turisti su već krenuli da ulaze. Međutim, Ava je zastala da dobro osmotri ceo prostor. Ispred nje se ukazalo prednje dvorište, pod od drvenih daski. Sa lijeve strane nalazio se veliki pravougaoni bazen, oko njega ležaljke i bar sa pićima, prava oaza. A sa desne strane nalazili su se stolovi za ručak ili večeru. Bile su upaljene mnogobrojne lampe, i zvezde su se jasno vidjele. Ava je nastavila pravo, i ušla u hotel koji je definitivno imao 15 spratova. Prošla je kroz vrara koja su se sama otvorila pred njom. Prvo je prošla kroz detektor metala, koji je zapištao zbog kaiša na kožnoj jakni, ali ju je obezbeđenje pustilo dalje. Zaputila se ka recepciji koja se nalazila na 5 metara od vrata. Kada je zastala ispred pulta, naišla je na muškarca, negde oko 20 godina, obučen u odelo. Negde ispod ključne kosti imao je karticu zakačenu na sako, na kojoj je pisalo Ed Shein.

"Dobar dan, da li imate rezervaciju" upitao ju je.

"Da, na ime Ava Smith"

"Samo sekund" rekao je recepcionar, tražeći njenu rezervaciju na kompjuteru. "Gospođo, mislim da je došlo do greške, vaša rezervacija ne postoji"

"To je nemoguće. Rezervisala sam apartman pre 2 meseca." Rekla je pokazivajući sliku na telefonu, na kojoj je jasno pisalo Uspešna rezervacija apartmana Ava Smith.

"Proveriću još jednom." Rekao je recepcionar ponovo pokušavajući da pronađe njenu rezervaciju. "Nažalost, Vaša rezervacija je popunjena greškom."

"To zaista nije u redu. Onda, uzeću drugu sobu"

"Nažalost gospođice, to nije moguće. Sve sobe su popunjene zbog sezone"

"Nemojte mi reći da sam džaba dolazila brodićem do ovamo. Zar zaista nema ni jedna slobodna soba?"

"Nažalost gospođice. Brodić se vraća tek ujutru u 8h. Slobodnih soba nema, osim..." zastao je pogledavši je u oči.

"Osim?" Upitala je radoznalo.

"Osim sobe vlasnika hotela. On je trenutno na poslovnom putovanju, ali samo trenutak." Rekao je i pozvao neki broj na telefonu.