jesen oseća
devojka pred vitrinom punom posuđa
navlači hladne farmerke na noge
one su najsmelija svetla nijansa plave
i pripijaju se uz bledu kožu dok joj čitavo telo ne obuzme hladnoća
gleda svoj iskrivljen odraz u staklu
na udubini grudne kosti leži ogrlica
gleda se i voli se
iako to još uvek ne zna
jesen miriše
u jedva živim selima kraj beograda
dunje i velike jabuke na ormanu nadgledaju decu
koja spavaju dok se vatra polako gasi
u dvorištima ljudi peku poslednje litre rakije
a autobusi za te sumorne krajeve su prepuni čova u opancima koji mirišu na suvo meso
jesen zvuči
dobuje kiša po prozoru i meki glas ispunjava prostor
devojka se prati na gitari
posvetljena kosa joj se upliće u žice
dečku koji sedi na divanu ježe se dlačice na zadnjoj strani vrata
i ne opija ga njen glas koliko ga uspavljuje zvuk gitare
jesen ima ukus
sa vetrom uz lice hodaju devojka i dečko
on se okreće ka njoj i ljubi joj usne sa ukusom tek završene cigarete
ona će sedeti u svojoj sobi i čekati da prođe ponoć da bi u tišini gutala slane suze
devojka oseća neku plesan po koži a on po moždanoj kori
guši ih prost miris ulice
jesen se tiho dovukla i još tiše odlazi
a oni proživljavaju poslednje dane života suvog lišća
koji su izmaštali za sebe
