Obeležen njenim usnama je priča o Loli i njenoj borbi sa traumama iz prošlosti. Kao mala, Lola je bila nestašna i pakosna devojčica, ali kada je stasala u pravu devojku, život joj daje težak udarac i iskušava je. Njen život je potpuno promenjen posl...
Pogledala sam baku koja mi ja bila najjača jer je i dalje zapanjena onim što vidi ispred sebe. Ujna raširenih očiju i dalje gleda, a na ujkinom licu ne vidim ništa. Samo gleda i ćuti. Mala Iva se tiho smejala i nije mogla da veruje, a Strahinja samo što ne prasne u smeh.
– Šta je ovo, sunce ti jebem? – ustaje baba.
– Ovo je moja baka. – govori Branka crncu.
Crnac pruža ruku baki. – Dobar dan, bako. – izgovara rečenicu na srpskom a meni to zvuči presmešno da mi je malo falilo da se upiškim.
– Ja oduvek hteo ima baka, ali moja umrla baš te godine kada sam se rodio.
Baka me je prostrelila pogledom jer se i dalje kezim kao budala.
– Branka meni mnogo pričala o svoja porodica.
Branka se smeje. – Jeste li očekivali ovakvog dečka? – pogledala nas je. – Šta vam je? Aha, kapiram, smeta vam njegova boja kože.
– Gde ste se upoznali? – upitala sam ih.
– Ovde u jednom kafiću. Sasvim slučajno. – odgovara Branka.
– Osećam se jako loše, kao da ću umreti. – baka pokušava da se pomeri što dalje od crnca. – Ovo se nama ne dešava, ovo se nama ne dešava.
Crnac ne skida osmeh s lica i ide za bakom.
– Bako, vi mene oduševili. Predivna. – privukao je u svoj zagrljaj i poljubio je u obraz. Pomolila sam se Bogu da baki da snage da preživi ovo. Posle će sve lako i glatko da ide. Za baku je ovo najstrašnije, ali meni je on top lik. Prihvatiću ga bez problema.
Baka je uspela da pobegne i izađe iz sobe. Odmah za njom izlazi i ujna, bez reči.
– Kako se zove? – upitala je Iva.
– Edgardo. – odgovara Brankica.
– Ti si luda skroz. – zakikotala se Iva i odjurila iz sobe.
– Prihvatićete ga kako god znate i umete, jer nemam namere da raskidam sa njim zbog vas.
Edgardo me gleda i smeje se. – Ti njena sestra?
– Njena, njena. – smejem se.
– Pričala meni Branka o tebi i pokazala tvoja slika. – ne skida osmeh s lica.
O, mili Bože, meni je ovaj čovek čak i simpatičan.
– Brzo se vraćam. – osmehnula sam mu se ljupko i odjurila iz sobe da pronađem baku i ujnu.
Baku pronalazim gore na spratu u sobi.
– Bako.
Baka me je pogledala. – Branka je totalno poludela, Lolo. Pogledaj šta nam radi.
– Ma ja mislim da nije ništa uradila. Jednostavno se zaljubila, kao što sam se ja zaljubila u Strahinju.
– To nije isto, Lolo.
– Ma isto je, bako, samo ti to ne možeš da razumeš.
– Šta, bre, ne mogu da razumem? Crnca nam je dovela u kuću.
– Bako, i on je isto čovek kao i mi. Ljubav nema granice.
– Ne pokušavaj da me ubediš da zavolim tog čoveka.
– On se razlikuje od nas samo po boji kože. Kažem ti, Baki se zaljubila u njega kao što sam se ja zaljubila u Strahinju. Osudićete je jer je izabrala čoveka sa drugom bojom kože, a moja veza sa Strahinjom vam je okej jer je naš čovek...
Baka me je ozbiljno pogledala. – Mila, šta ti misliš, da li se ona stvarno zaljubila u tog čoveka?
– Mislim da jeste, jer ga u suprotnom ne bi upoznavala sa nama. Znaš i sama koliko je bila izbirljiva kada su momci u pitanju...
– Moramo da razgovaramo sa njom, ovo ne može ovako. – govori baka uplašeno i uzrujano.
– Razgovaraćemo sa njom, samo se prvo smiri.
– Hoću, čekam samo lek da deluje.
– Bako...
– Morala sam da ga popijem, Lolo. Kako da objasnim ljudima ovu situaciju?
– Ma šta te briga šta će ljudi da kažu. Hiljadu puta sam ti rekla da se ne obazireš na to.
– Kako da se ne obazirem, Lolo, kad nam je dovela crnca...
– Nije smak sveta. Pa zar nije bolje tako nego da se zaljubila u nekog matorca pa da ispadne još gore...
– Daleko bilo.
– Eto vidiš, nije sve crno.
– Jeste. – gleda me uzrujano. – On je crn.
Prasnula sam u smeh, a baka me strelja pogledom.
– Ooo, izvini, bako, ali...
Baka je odmarširala iz sobe a ja sam odmah za njom sišla dole i otišla do dnevne sobe. Svi su bili tu. Ponovo su se sakupili, a Brankica i Edgardo đuskaju uz neku stranu muziku.
Jaoj, Bože, umreću od smeha. Meni je sve ovo top. Nekako mi idu jedno uz drugo.
– Je l' piješ ti kafu? – upitala je ujna Edgarda.
Edgard klima glavom. – Pijem i to onu vašu, crnu kafu.
Kada je to rekao gotovo svi smo prasnuli u smeh. Čak i baka se nasmejala. Sigurna sam da će ga, ako Brankica ostane sa njim, vremenom prihvatiti.
Ujka i dalje mudro ćuti, ali mi se čini da mu je Edgard simpatičan. Strahinja je opušteno sedeo i motao kanale na tv-u. Meni se čak i dopada ova trenutna atmosfera. Zašto da ne? Šta fali što nam je crnac novi član porodice?
К сожалению, это изображение не соответствует нашим правилам. Чтобы продолжить публикацию, пожалуйста, удалите изображение или загрузите другое.
