MOJ sad i zauvek✔

3. Ima li ovde problema?

Dugo je gledala u fotografije koje su joj izazvale toliku glavobolju i uvalile je u nevolju. Svaki detalj je polako razmotrila, zapamtila i onda polako preklopila časopis smišljajući kako bi trebalo krenuti u ostvarivanje cilja.

Ustala je, otvorila vrata svoje sobe i povikala: – Sonja, dođi do mene i kaži Antoanu da mi se nacrta u najkraćem mogućem roku! Odmah Sonja!

Ekipa u redakciji samo je pognula glave prema svojim monitorima, znali su da kad šefica tako viče sledi neka nevolja. Bili su sretni što oni nisu ovoga puta na tapeti.

– Dolazim! – odgovorila je prestrašeno, mahnula Antoanu i požurila u Gabinu sobu. Čim je sela urednica je počela ispaljivati naredbe.

– Doznaj ko je ovo snimio – uperila je prst ponovo otvarajući časopis. – I saznaj sve što možeš o dotičnoj manekenki. Želim da znam svaku pojedinost, šta radi, gde izlazi, s kim se druži, ma čak i šta jede za užinu.

– Emelin?

– Pa o kome ja pričam, slušaš li ti?! Sve, prethodni život, momci, veze, putovanja, neke afere ako ih ima.

– Dobro, ali istražujem i onog pevača Marka pa...

– Ostavi njega, pređi na ovu manekenku. Prebaciću ja već nekome tog Marka, ionako nije toliko bitan. Ovo je mnogo važnije.

– Razumem - Sonja je bez pobune prihvatila novi, mnogo zanimljiviji i uzbudljiviji zadatak. Onaj Marko je stvarno bio neki dosadan tip koji je trenutno pokušavao postati neko. Emelin je već odavno bila poznata i zato je bila puno intrigantnija.

– Antoan, konačno! Jesi li ti gluv ili neodgovoran? Koliko puta treba da te zovem?

– Oprostite šefice, ali radio sam na onoj aferi...

– Daj ne izmišljaj. Tu smo aferu objavili u prošlom broju.

– Ima nastavak. Sada se javila i druga strana i ja sam krenuo za tom pričom. Gospođica je rešila da demantuje navodne glasine pa sam krenuo tim tragom. Biće bomba, skočiće nam tiraž bar deset posto.

– Da, ti si nova proročica – Gabi mu se narugala. Strašno ju je nerviralo kad bi se novinari petljali tamo gde im nije mesto. Njeno je da misli o tiražu, njihovo je da istražuju i pišu. A ovaj Antoan je malo previše dopuštao sebi.

– Ja sam tu da brinem o tiražu, tvoje je da radiš šta ti kažem. Šta još imaš za sledeći broj?

– Mislim da se masa opasno loži na ovu zgodnu cicu – uperio je prst ka naslovnici časopisa koji je ležao na Gabinom stolu. – Ja bih da idemo dalje s tim. Prava je mačkica.

– Dobro, Antoan, razumela sam. Nisam te zvala da razglabamo o njenoj zanosnoj lepoti već o ovom ovde. Lupnula je prstom na Luku na slici. Želim da istražiš sve o njemu, prošlost i ... Ma znaš kako mi detaljno obrađujemo potencijalne slučajeve zanimljive za priču. I ako ima trenutnu vezu sve o toj osobi. Znači, posvećuješ se Luki Barišiću u potpunosti. Sve, od detinjstva do sad, bukvalno do ovog minuta.

– Dobro, bacam se odmah na to.

Izašao je, a Gabi je uzdahnula i još jednom s prezirom pogledala tu prokletu manekenku.

– Zgodna, da, možda i previše – komentarisala je. Pitala se kako će potisnuti Emelin i dobiti tu đavolju opkladu.

Antoan je bio zamišljen. Gabi još nikada nije bila tako zainteresovana za neku priču koju treba plasirati u časopis, pa mu je ovo delovalo kao da nije u pitanju samo posao. Radio je u redakciji skoro deset godina, bio je tu mnogo pre nego što je Gabi stigla i znao je kako ko diše i šta misli kada ga pogleda. Gabi i on su uvek bili na ratnoj nozi od kad je došla na čelo tima. Dopala mu se u samom startu, ali njen stav dominantne, stroge i odlučne žene ga je odbijao. U početku je bio toliko zagrejan za nju da je bio spreman preći preko tih njenih osobina i ludačkog poslovnog temperamenta, ali nije mogao s njom ruku pod ruku. Bila je jača od njega, profesionalnija i osoba od autoriteta. Sa njom nije bilo zajebancije. Ona nije bila žena kojoj se moglo bilo šta nametnuti pa se polako povlačio.