Još se zvezde sjaje (ZAVRŠENA)

7. Poglavlje

,,Mariću, okani se telefona i nosi dnevnik u drugu grupu."

Pogledao ju je tamnim očima, upotrebljavajući onaj šeretski smešak zbog koga mu je i za mnogo veće greške progledala kroz prste. Jer on nije bio kao većina njegovog razreda, bio je veoma bistar mladić, bio je vaspitan, od njega nikada nije doživela nekulturu. On je svoje mušice puštao na drugačiji način.

,,Tanja?" Branko je ubode prstom u rame i ona se cimne. ,,Dođi ovamo, ne možeš tu da sediš, sama. Ne moraš ništa da radiš, ali Slavka to ne mora da zna. Ne mora da bude tako očigledno." Branko objašnjava, bilo mu je lakše da sam uradi sve nego da se prepire sa ljudima oko sebe.

,,Nina, ti piši, video sam da čitko pišeš."

,,Sandra lepše i brže piše." Osmehnula se.

,,Rekao sam ti." Brecnuo se, dok je malenom krpicom čistio naočare.

,,Okej!" Izbuljila se u njega, pa se nasmejala, pomislila je na to kako sad i ovde ima jednu Tamaru.

,,Imate li neke ideje?" Pitao je. ,,Nina, šta je tebi smešno?"

,,Podsećaš me na moju stariju sestru." I dalje se smešila.

,,Ako je lepa poput tebe, neću se buniti." Odvalio je.

,,Hvala i lepša je. I, pametnija je definitivno od mene."

,,Meni definitivno ne bi bio kompliment da ličim na nečiju sestru, Koprivica." Vuk je zavaljen u stolicu, lenjo progovorio. Nina ga je pogledala iskosa kroz poluspuštene trepavice. Dok se ostatak tima nasmejao.

,,Mariću, ti se uključi kad je to potrebno."

,,Nina?" Tiho je izgovorio njeno ime, na šta joj se utroba zgrčila. Niko tako ne izgovara njeno ime.

,,D-da?"

,,Ko ti je sestra?"

,,Zašto je to važno?" Nije izravno gledala u njega.

,,Možda je znam, definitivno nekog poput tebe ne bih mogao da ne primetim." Zelene oči su direktno u njegove pogledale, postale su skoro okrugle. Iznenadio ju, zbunio. Nekog kao ja?

,,Nekog kao ja?" Ponovila je pitanje na glas.

"Lepu." Opet taj smešak, pomislila je. Lepa je, veoma je lepa.Pomislio je Vuk.

Rumenilo je oblilo njene obraze, flert uživo još nije iskusila. To je bilo rezervisano za poruke. Ni jedan momak, posebno ne poput njega, joj nije rekao da je lepa. O da, smartala je sebe lepom, ali... sada se zbunila. Kako odgovoriti?

,,Tamara Vojvodić." Izgovorila je ime, skrećući pogled ka Sandri koja je zainteresovano posmatrala njihov kratki razgovor.

,,Nije mi poznato." Slegao je ramenima.

,,Ne kreće se u vašim krugovima."

,,Kakvi su to naši krugovi?" Nalaktio se i hiponotišući je pogledao. Branko je prekinuo taj trenutak u kome je imala osećaj da će joj srce iskočiti iz grudi, a na obrazima planuti vatra.

,,Znači, o čemu ono pričamo, ne o njenoj sestri! Narode, ne možemo da dozvolimo da drugi tim bude bolji."

,,O'ladi Branko, svakako ćeš imati pet."

,,Imaš li ideju neku ili samo planiraš da ometaš?" Nabusito je dogovorio Vuku. ,,Znači, ja kažem kako preduzeće treba da se bavi uslužnim delatnostima, ja mislim da bi bilo pametno da to bude salon nameštaja."

,,Vauu!" Prvi put se oglasila devojka sa roze mašnom na glavi, koja je sve vreme kuckala po telefonu.

,,Imaš bolji predlog?"

,,Možemo da prodajemo kozmetiku..."

,,Ili pogrebnu opremu?" Matić se oglasio i sam se nasmejao svojoj fori.

,,Meni se sviđa Brankova ideja, praktično je..." Nina je počela da objašnjava.

,,Ja podržavam lepe devojke." Dečko koji je sedeo do Vuka se takođe oglasio, namigujući Nini. Vuk je okrenuo očima.

,,Budimo ozbiljni!" Branko je lupio olovkom o sto. ,,Ostali?"

,,A, ko je tebe postavio za glavnog, mene to zanima?" Devojka sa mašnom ga je izazivala.

,,Sam sebe, Teodora. Ja sam kapiten tima."

Nakon dobrih pola sata sklopili su dogovor čime će se baviti njihovo virtuelno preduzeće, kao i ostale detalje. Kako je u pitanju blok čas, neki su odmor od pet minuta proveli u kabinetu, neki na hodniku. Branko, Sandra i Nina su razgovarali i upoznavali se. Kada je zvonilo za početak časa, Vuk je lagano ušetao u kabinet, pored njega je hodala Marija, nešto mu je pričala, mada on nije odavao utisak da je sluša. Najednom je ubzao korak i spustio na stolicu do Nine te se zadovoljno zavalio ispruživši noge ispod stola.

Taj čas je započeo bez čarki i prepucavanja koja su kako je Nina do sad zaključila tipična za to odeljenje.

Nina je zapisivala nešto što je profesorka diktirala i što će im trebati za ubuduće, glava joj je bila okrenuta u desno, kosa puštena da slobodno pada. Par kraćih, slobodnih pramenova padalo joj je preko lica i iritiralo je, sklanjala bi ih, nekada rukom, nekada mrdanjem glave. Da bi odjednom osetila lagan, nepoznat dodir na obrazu koji je tamni pramen sklonio sa njenog lica i zadenuo iza uha. Izvio je usne u lenji smešak, a Nina nije zapisala naredne dve rečenice. Čulo sluha ju je izdalo, a ruka zapisivala nasumično reči. Sklonio je ruku, spuštajući je u krila i sam iznenađen onim što je njen pogled kroz duge trepavice izazvao.

Tog četvrtka, na petom času nešto je kliknulo između dva učenika, neka nit se prikačila lagano za njih, vremenom je nit jačala. Čvršće ih povezivala, privlačila bliže jedno drugom. Oni su nesveno pazili da ta nit ne pukne i ne razdvoji ih.

Nina i Vuk su od kolega iz tima postali drugari sa dozom neke nežnije emocije. Drugari koji su razmenjivali zaljubljena poglede, koji su satima razmenjivali poruke koje su se najmanje ticale škole i preduzetništva. Drugari koji su se raspravljali, koji su se odlično razumeli. Koji su pogledima umeli da razgovaraju. Nina je bila njegova drugarica za kojom bi se svakog puta okrenuo. Ona koju je imao želju da nasmeje. Kojoj je želeo po cenu svega da se približi.

I, sve mu je to polazilo za rukom.

Prvo nije mogla da odluči da li je nervira ili joj je simpatičan. Koliko god je želela da ga ignoriše, toliko i nije mogla. Možda da je bila starija, iskusnija, da je više slušala šta pričaju okolo a manje gledala u njegove tamne oči, skenirala njegovo razvijeno telo, slušala duboki glas, možda bi sebe poštedela toliko problema koji su usledili. Da je Vuk više slušao Slavicu, manje upijao svaki Ninin pokret, da je poslušao Branka i radio sa njim ne bi mu se Ninin miris, njena svilenkasta kosa i njen glas uvukli pod kožu. Ne bi bilo svih onih teških reči, razočaranja. Da je... ali oboje bi se složili, da tada ne bi bilo ni prve, lude tinejdžerke ljubavi. Ne bi bilo skrivenih, čednih, ukradenih poljubaca. Bežanja sa čašova samo da bi bili zajedno. Ne bi bilo ljubavi o kojoj se samo priča, ne bi bilo boli. Ali ni tolike sreće. Nina i Vuk ne bi bili ono što danas jesu.

Niki i Mare. Ne bi danas bili jedino uspomena.

______________