Još se zvezde sjaje (ZAVRŠENA)

3. Poglavlje

Posle njega Davor je bio jedini koji je to barem delimično uspevao. Bio je pametan, britkog jezika i ironičan. Ona je to cenila, i onda nakon dve godine poželela da nekome da šansu da joj se približi. Da sve ne ostane na flertu koji je obožava. I, tada se on pojavi. Izbriše kao glumicom sve odluke koje je donela. Jednim zagrljajem vrati je u samo njihove godine.

Davor joj je džentlmenski otvorio vrata, zatim se smestio za mesto vozača i startovao motor.

,,Gde ćemo, Nina?" Pitao je nakon kratke pauze. Ranije joj je napomenuo da ona odluči gde će ići. I, to ju je nerviralo, uvek je birala isto mesto. Sada to mesto ne dolazi u obzir, to je mesto gde ide sa prijateljima. Mesto koje joj je otkrio Vuk i koje je bilo opušteno, bilo kao druga kuća.

,,Daj... Ti odluči." Pokušala je još jednom.

,,Kompromis? Ja nabrojim ti odabereš."

,,Može." Pomalo iritirano je rekla i prvo što je predložio kazala je da joj odgovara.

Provela je sa Davorom u prijatnom razgovoru nešto više od sat vremena. Ali je u tom razgovoru bila jedva prisutna, njene misli su hrlile prema Vuku. Razmišljala je kako je on. Delovao je tako slomljeno. Kako je njegova tetka? Da li se vratio samo da bude uz nju, ili zauvek? Pitala se da li ju je zaboravio. Ima li koga, hoće li je potražiti?

Davor je primetio njenu odsutnost i tmurno raspoloženje, pa je predložio da odu. Ispred lokala mu je rekla da će Tamara doći po nju pošto moraju nešto da obave, i to samo kako bi izbegla da se još malo druži sa njim. Posve nežno ju je privukao u zagrljaj i poljubio u obraz. Ništa nije osetila, kao kada bi se pozdravljala sa bratom.

Susret sa Vukom ju je uzdrmao iz temelja. Onu veselu, lepršavu curu, kojoj je glavni hobi flert zamrznuo i probudio uvu sa glavom u oblacim, odsutnu i tako daleku.

Danas, dok je Tamara vozila prema kući, Nina je potišteno sedela na prednjem sedištu, a čim se auto zaustavio na stazi ispred kuće istrčala je i pojurila prema svojoj sobi. Svom kutku privatnosti. Okrenula je ključ u bravi, bacila na krevet i pustila suze da kvase posteljinu. Kada je zaustavila potok suza i kada su jecaji utihnuli, ni samoj joj nije bio jasan razlog zbog koga je plakala. Bilo je i previše razloga. Par puta je uzela telefon sa namerom da otkaže Davoru dejt, ali je svaki put odustala.

Pružala je sebi priliku. Ali je već tada znala da je svaku šansu ubio onaj zagrljaj danas. Za koji dan, opet će se vratiti na staro. Vuka će opet morati da zaboravi, jer jer i on nju. Ne može do veka da živi sa nadom da će se on vratiti, da će reći da mu je najveća greška u životu ta što je tog dana otišao, reči joj da je voli, da nikad nije prestao...

Pusti snovi, izgovorila je za sebe ne mareći što tu na trotoaru stoji sama. Trenutak kasnije se taksi zaustavio i ona ušla unutra.

*****

,,Srećan rođendan, tata!!" Nina je lepšavo tog jutra ušla u dnevni boravak i zagrila oca, poljubila u jedan pa drugi obraz, onda povukla za uši uz reči da porasteš veliki.

,,Mila, da ti sipam kafu?" Njena tetka je ustala sa fotelje i posegnula za šoljom.

,,Ne pijem kafu, tetka."

,,Stvarno si izrod, pa jedina u celoj familiji ne piješ kafu." Tetka je kroz osmeh dodala. Nina je bila njena miljenica. Volela je to veselo dete koje ih je sve zasmejavalo.

,,I ne voli čokoladu." Tamara je dodala i tek tada ju je Nina primetila. Sedela je na samom kraju ugaone garniture, lice joj je bilo kao da nije spavala, pogled pomalo odsutan. Gledala je kroz sve nih. Očima je pokazala Nini da izađe.

,,Idem da stavim čaj. Želi li neko još nešto da ponesem?" Nina se naglo podigna na noge.

,,Ne treba." Njena majka je odovorila i Nina se uputila ka kuhinji, za njom je ušla i Tara pa zatvorila vrata. Oslonila se na kuhinjski pult, tromo i pospano.

,,Devojčici koja je moj pacijent je sinoć pozlilo pa sam skoro do zore bila u bolnici." Umorno je izgovorila. Nina se okrenula ka njoj. ,,Videla sam Vuka, srela sam ga na ulazu u bolnicu. Bio je savim pogubljen. Kada sam našla vremena, potražila sam njegovu tetku." Udahnula je. ,,Koleginica mi je rekla da je u veoma lošem stanju. Trpi užasne bolove. Samo čekaju trenutak kada će umreti." Nina ju je samo gledala, krupnim zelenim očima, koje su postajale vlažne. Bila je emotivna, tuđa bol je i nju bolela.

,,Mogu li da je posetim?"

,,Posete nisu dozvoljene."

,,Tara? Molim te." Glas joj je bio kao šapat. ,,Molim te."

,,Danas sam druga, idi sa mnom. Videću šta mogu da uradim." Blago se osmehnula sestri, pa dodala. ,,Nina, znaš ona ne liči na sebe."

,,Želim da je vidim." Glas joj je drhtao. ,,Ona je uvek bila uz Vuka i mene."

,,Dobro." Otvorila je vrata. ,,Idem da legnem, budi me u podne."

,,Hvala ti, Tara."

Nakon doručka Nina se opet zatvorila u sobu, uzela je telefon u ruke i narednih nekoliko minuta gledala u broj telefona koji je nekad znala napamet makar i u sred noći da je probude.

,,Ne koristi ga više sigurno!" Rekla je, spustila telefon pored sebe i sišla opet u prizemlje kod porodice.

*****

Sablasnu tišinu ometale su samo klompe doktorke koja je hodala ispred Nine, provodeći je do sobe u kojoj je ležala bleda kopija Jelene. Žene koju je Nina volela, prema kojoj je osećala veliku dozu zahvalnosti, koja je uvek stajala na strani nje i Vuka.

,,Imate pet minuta." Starija gospođa u belom mantilu i svetlo smeđe kose, zakačene u nisku punđu ju je pogledala. ,,Ne bih smela ni toliko da Vas pustim, ali..." Uzdahnula je. ,,Ispred sam, ako nešto zatreba."

Otvorila je vrata bele prostorije sa samo jednim krevetom na kome je ležalala žena bledog, utonulog lica, sa tamno braon krugovima oko očiju. Izgledala je kao da spava. Nina se nadala da će biti svesna barem toliko da je može čuti. Doktorka joj je rekla je pod sedativima i da drugačije ne bi mogla da izdrži bolove. Rak ju je pojeo, napao je previše organa u njenom telu, iscrpeo je i uništio. Doveo do stadijuma kada za nju više nije postojao lek.

Prišla je još korak bliže, pa još jedan, pomno je posmatrajući. Grč koji se javio u stomaku još u liftu, postajao je sve jači, a suze su joj maglile vid. Pogodilo ju je više nego što je mogla da pretpostavi.

Sela je na stolicu pored kreveta pošto je osećala kako je noge izdaju. Uzela je njenu mršavu, skoro provdnu šaku svojom hladnom rukom i pomazila. Nežno, kao dodir pera. Ni reč nije izustila, niti je znala šta bi mogla da kaže. Sve reči su bile suvišne.

Pomislila je na Vuka, na tugu i nemoć kroz koju on prolazi. To je izazvalo samo jače stiskanje u grudima.

Čula je otvaranje vrata, korake, zatim lagani stisak na ramenu i glas doktorke koja joj govori da mora izaći.

,,Hvala ti, Jelena." Da li joj se učinilo ili je Jelena stvarno otvorila oči na njene reči, nije znala, ali se nadala da jeste.

Čim je izašla iz bolnice, udahnula je duboko, osetila je iznenadni mir što ju je videla, što joj se zahvalila iako je znala da to ništa ne znači sada za nju. Bila je u isto vreme tužna zbog toga što je ranije nije posetila, dok su mogle da razgovaraju. Ali i srećna što ju je makar sada videla, što je makar tako kratko sedela sa njom.

________________