Još se zvezde sjaje (ZAVRŠENA)

1. Poglavlje

,,Ipak si se vratio?" Progovorila je, glas joj je zadrhtao. Taj drhtaj nije ni pokušala da sakrije.

,,Morao sam." Mirno je odgovorio. Njegove su tamne oči klizile njenim licem, upijale i najmanju tačkicu na licu koje mu je tako falilo, koje je tako često zamišljao, koje bi ga noćima uspavljivalo. ,,Niki..."

,,Nemoj! Niki nisam od kada si me onako ostavio." Prekinula ga je tonom višim nego što je želela i nekoliko je pogleda usmerila na njih.

,,Uvek ćeš biti moja Niki."

Odmahnula je glavom. ,,Ostavio si me." Povređeno je prošaputala , prišao joj je korak bliže.

,,Morao sam da odem."

,,Onda nisi morao da se vraćaš."

,,Jesam, Nina." Sklopio je kapke skupljajući snagu da to izgovori na glas. ,,Ona umire, Nina." Bol i očaj je sve što je čula u njegovom glasu. Još jednom je tog dana zanemela.

,,Ne može..." Prošaputala je. Istog momenta njene su oči zamaglile suze.

,,Ne liči na sebe, ni trag..." Zaćutao je onog momenta kada je svoje ruke umotala oko njega, kada je glavu ugnezdila u pregib između njegove glave i prsa. Jedino što je tada poželela bilo je da olakša njegovu bol, da izbriše tugu koja je zasijala u njegovim očima, da očaj ne čuje u njegovom glasu. Snažno je stegla ruke oko njega. Potpuno ga zatekla svojom reakcijom. Nesigurno je podigao ruke, lagano ih položio na njena leđa. Sledećeg momenta Nina je bila zarobljena u najlepšem zagrljaju. Snažnom i grčevitom. Zagrljaju koji je govorio više nego sve reči ovog sveta. Onda su se usne naslonile na njeno teme i stavile potpis na priznanje koje je ispričao zagrljaj.

Mogli su tako ostati satima da ih Tamarino nakašljavanje nije prekinulo. Jer da nisu bili na javnom mestu, tu gde su sve oči bile uprte u njih,Tamara bi ih pustila, znala je ona sve. Ali nije želela da poznate oči vide njenu sestru, ponovo, u zagrljaju momka koji nikako nije bio prilika za nju.

Mogla je ona mnogo bolje. Ali kada ljubav umeša prste, zar to nije ono najbolje?

Svaka priča ima onoliko nijansi koliko je ljudi priča. Nina je tog dana, dok je ležala u bolničkom krevetu, dok je gutala suze čula tri. Svaka je imala isti poentu. On je otišao. Zašto? Jer je tako hteo... Jer je morao... Jer je to jedino ispravno...

Ni jedan razlog joj nije bio dovoljno dobar...

"Obećao mi je zajedničku starost..." prošaputala je tog dana, dok joj se tužan osmeh javio na licu.

*****

,,Čekaću te kod auta." Nina je dodirnula Taru po ruci. Ona je klimnula sa razumevanjem. Znala je koliko je njena sestra bila zaljubljena u tog dečka, koliko su toga zajedno prošli, kako je bila skrhana kada je otišao. Videla je sada da ga nije prebolela, još tada joj je bilo jasno da ga nikad neće zaboraviti. Obeležio joj je najraniju mladost. Bilo joj je jasno da Nini sada treba vremena da se sabere, da posloži sve emocije koje su se smenile od kada ga je videla, pa do trenutka kada su se rastali.

Nina je odsutno koračala prema izlazu, prošla kroz klizna vrata i izašla. Zaustavila se na par koraka ispred parkiranog automobila i duboko udahnula hladan decembarski vazduh. Misli su joj bile poput košnice pune pčela. Zujale su rečenice kojih se prisećala, koje je čula sada, kao i one koje je čula dana kada je otišao. Vuk je tada mislio da ona spava, da ga ne čuje pa razvezao jezik. Govorio je ono što je znala, osećala, što joj je pokazivao, ali do tada o tome nije govorio. Znala je da on ne voli da priča o osećanjima i prihvatila je to.

Znala je da ne voli jedino onaj koji to glasno kaže, već i onaj koji to svojim postupcima pokaže. Vuk joj je dokazao. Čak je i njegov odlazak bio dokaz te ljubavi, ali njoj takav dokaz nije trebao. Taj dokaz ju je slomio.

Stajala je na parkingu obgrljana sopstvenim rukama, kao da će na taj način ublažiti hladnoću koju je osećala. Bila joj je zima. Osećala je kao da joj se krv ledi u žilama pri samoj pomisli na Vuka, njegov slomljeni glas, bolan pogled.

,,Bože, on to nije zaslužio." Govorila je sebi u nedra. ,,Kamoli Jelena." Tada joj se pred očima stvorila slika visoke, mršave žene, toplog pogleda i strogog glasa. Setila se njihovog prvog susreta kada je već drugog dana srednje škole upoznala profesorku istorije.

Profesorka istorije bila je Vukova tetka. Malopre je saznala da je žena koju je on gledao kao majku bila na smrtnoj postelji.

Želela je da mu umanji bol, ali kako?

,,Otvori gepek, Nina!" Iz razmišljanja ju je prenuo Tamarin glas. Progurala se sa krcatim kolicima pored nje, iz džepa izvadila ključ i jednim stiskom na crno dugme otključala auto.

,,E-evo." Nina je koraknula napred i podigla vrata gepeka, te odsutno počela da prebacuje kese sa jednog mesta na drugo, sve dok nešto nije krcnulo a Tamara počela da se smeje.

,,Odoše jaja..." Smeh je ugušio nastavak njene rečenice, usne je kao po navici prekrila rukom, al se smejala od srca. Nije Tamara bila loša, nije bila bez emocija, ali joj je empatija na skali od jedan do deset bila negde ispod minus tri. Razumela je ona sestru, ali nije saosećala.

,,Pa fuj!" Nina je otvorila kesu i složila gadljivu facu kada je ugledala narandžasto-žuti sadržaj pomešan sa ljigavom prozirnom smesom i ljuskama. Onda je i sama počela da se smeje. ,,Ti ovo čitstiš ako se izađe iz kese." Doviknula je sestri.

,,Nisam ja ni prosula, sori sis!"

,,Znaš da ću povraćati."

,,Briši u auto." Tamara se i dalje smejala, preostale kese pažljivo spustila u gepek koji je zatim zatvorila.

Nekoliko metara dalje od dve devojke stajao je visoki mladić. Njegova crna kosa je bila razbarušena, par nemirnih pramenova ga je golicalo po čelu, ali zanesen prizorom, tačnije devojkom u bordo jakni, nije na to nežno golicanje obraćao pažnju.

Još uvek nije mogao da veruje da ju je sreo. Ne na tako neočekivanom mestu, potpuno nepripremljen na njen osuđujući pogled, ljutit glas. Najmanje na njen zagrljaj, na miris zrelih trešanja koji ga je preplavio dok se privijala uz njega.

Jedan kratkotrajni zagrljaj bio je dovoljan da srce opet zaigra u onom ludom ritmu, da se sve zaleđene želje otope, da se seti emocija koje je jedino sa njom doživeo.

Sada je razumeo reči koje je slušao kao tinejdžer dok je na terasi stana sedeo i vežbao zadatke iz fizike. Njegova tetka je svojoj koleginici dala objašnjenje zašto se nikada više neće udati.

,,Neki ljudi vole onoliko puta koliko to sebi dozvole, lako jednu osobu zamene za drugu, zaleče slomljeno srce i nastave kao da ništa nije bilo. Drugi mogu da vole samo jednom, ne jer su svu ljubav dali toj osobi, nego jer je njihovo srce zacementirano za druge. Boje se ako bi nekoga pustili unutra, da bi zaboravili onog koga su najviše voleli.Boje se da će zavoleti više... Tada bi razočaranje bilo ogromno, saznanje da nekoga ko je to zaslužio nisi voleo celokupnom snagom svog bića, može da razori. Tu su ljudi koji su svesni da ljubavi ima sve više kada se deli. Ona tada raste, cveta, buja i razmnožava se. Eto i odgovora zašto se deca vole snagom kakvu nikada nisi mogao ni da zamisliš da u tebi ima. Podelio si svoju ljubav na još jedno malo biće... Postoje i ljudi koji se boje da vole... Opet, tu su i oni koji sebično čuvaju prvu ljubav u srcu, hrane je patnjom, tetoše je poput razmaženog deteta, ne daju joj da ode u zaborav ni na jedan trenutak. Oni su najluđi. Oni su ja. Ja njega nikada neću izbaciti iz srca, neću dozvoliti drugom ni da se približi oklopu srca, jer tako će naša ljubav biti oskrnavljena. Jer bih mogla zaboraviti kako je kad on voli, kada on ljubi, grli. Blesavo, zar ne?"

,,Blesavo." Sada je dao odgovor na tetkino retoričko pitanje. Sada gledajući u Ninina leđa. Ušla je u auto i zatvorila vrata. Kada se beli Megan pokrenuo i sam se uputio kući. Tamo gde ga niko nije čekao.

____________________