Tajna njegovog zagrljaja 🔚

Osamnaesti Dio

Telefon mi zvoni, okrenem se i Armin još uvijek spava. Ko me zove u ovo doba? Dohvati telefon, Miloš. Hmm.

"Halo."

"Nikol, izvini što te budim, ali morao sam. Elena stiže noćas, da znaš. Nemoj se iznenaditi ujutro kad je zatekneš u stanu."

"Ovaj, jel sve uredu? Treba li da brinem jer dolazi tako odjednom?"

"Ne, Niki. Elena je najrazumnija žena koju poznajem."

" Dobro, treba li da je sačekam?"

"Ne. Ima ona svoj ključ i šifru alarma."

"Uredu, onda Laku noć."

Ostavim telefon i vratim se u krevet. Armin će biti presrećan jer mu dolazi sestra. Nadam se da će povesti i Nikolaja sa sobom. On je njen sin od dva dva mjeseca i nismo još imali prilike da ga vidimo, osim na fotogragijama.

Priljubim se uz Armina i nastavim da spavam.

Armin se meškolji kraj mene, ali nastavlja da spava. Duša me boli koliko je umoran. Puno radi, zadnjih petnaest dana i više nego obično, ćak nije ni kući spavao. Došao bi tek na sat ili dva i ponovo se izgubio.

Nadam se da su riješili problem kakav god da su imali jer njemu je potrebam odmor. Iscrpljen je.

Obučem teksas hlače sa dubokim strukom, ove Armin najviše voli i crnu krop top majicu, pa siđem u kuhinju.

Kao i svaki vikend sami sam u kuhinji. Pravim kafu i čujem nakašljavanje iza sebe.

Okrenem se i ugledam prelijepu plavušu. Elena. Ona i Armin liče, čak i ovako na prvu.

"Nikol? Jel da?" - pita dok prilazi.

"Da, a ti si sigurno Elena?" - osmjehnem joj se.

"Jesam, drago mi je. Izvini ja sam upala, a nisam nikog obavjestila da dolazim."

" Ovdje si uvijek i u svako dobra dobro došla." - kažem tiho dok završavam kafu.

Dobam joj kafu i smjestimo se za pult.

"Znači još uvijek vikendom domaćica ne radi?"

"Da, vikendom smo sami. Mira ima slobodan vikend, a ujedno i mi." - otpijem gut kafe.

"Armin još spava?" - pita gledajući prem spratu.

"Hmm. - klimnem glavom " Izvini, ali ne bih da ga još budim. Neka spava."- treba mu san.

"Ovo ne liči na njega."

"Još uvijek ustaje rano, ne brini."- kažem sa osmjeho jer me svako jutro budi.

"Danas je neki poseban dan?"

"Ne, ovaj koliko sam mogla da shvatim nije ni spavao posljednjih dana."

"Posao." - kaže ko iz stopa, " Koliko ga nije bilo?"

"U globalu oko petnestak dana. Došao bi tu i tamo, na sat dva ali bi odmah poto odlazio. " - da ne pričamda sam ga jedva viđala.

Došao bi bukavalno na sat dva, legao, istuširao se, presvukao i opet otišao. Poželjela sam vlastitog muža.

"Sad je sve u redu!"- kaže.

"Znam." - potvrdim, nisam ja baš tako nevina koliko izgledam.

"Pa Elena da li povela Nikolaja sa sobom?"