Gad

Prolog

- Slušam – ugasio sam cigaretu i uspravio se.

- Njegova sestra se zove Sofija Ivanović, studira srpski jezik i književnost, društveni život joj je ravan nuli, povučena devojka o kojoj se ne zna skoro ništa, Goran je drži izolovanom.

- Književnost a? Znači glava joj je u knjigama. Ubaci nekog na njen fakultet, do kraja nedelje hoću da znam sve o devojci.

- U redu. Tvoja majka je zvala.

- Nazvaću je – uzmem telefon i okrenem njen broj.

- Vukašine – javila se.

- Kaži majko.

- Sutra je četrdeset dana od Melinine smrti.

- Znam majko.

- Dođi kući.

- Ne mogu.

- Šta je važnije od ovog?

- Osveta, osveta je važnija.

- Šta planiraš?

- Nazvaću te sutra.

- Vukašine.

- Sutra majko – prekinem vezu i ustanem. Pogledam u sliku svoje mlađe sestra na svom stolu i uzmem je.

- Kunem ti se, uništiću njega i sve do kojih mu je stalo.

. ..

- Izvoli – Petar mi pruža fasciklu.

- Hvala.

Prvo što ugledam jeste sitna devojka sa naočarima, ništa posebno, ništa izazovno, običan knjiški moljac. Odličan student i pisac. Napisala je dve knjige. Kao što sam i pretpostavio, devojka sa glavom u oblacima.

Vreme je da gospođici Ivanović dam materijala za novu knigu.