Hope » niall horan

2. dio » Iznenađenje

'HOPE' – 2.dio

Moje još uvijek sanjive oči progledale su kroz prozor. Zvijezde su nestale. Što se desilo s njima? Tko ih je skrio? Teško je naći odgovore na pitanja moje mašte. Sunce je sijalo, baš kao i u mome snu. Tako je svaku noć, u svakom mome snu. Ali to nikad neće biti stvarnost.Moja jedna prijateljica, drugačija od mene, mrzi maštanja.

Misli da su osobe koje sanjare i maštaju jadne i da nemaju život pa smišljaju drugi život kao da je njihov. Nije to baš tako.

- '' Hej. '' Bila je to ona, Lucija, moja prijateljica, hejterica maštanja.

- '' Hej. '' Pozdravila sam je.

- '' Brzo, upali komp! '' Brbljala je sto na sat, bez prestanka. Odmah sam ugledala poruku od Lucije, a u poruci je pisalo ;

' Večeras kod mene je party, moraš doći, dolaze i elite iz C razreda! I one mrze osobe koje sanjaju tj. Maštaju. '

Vjerovali ili ne, imam prijateljicu koja nije ni malo slična meni. Mogu misliti o čemu će tračati. Naravno, o dečkima i maštanju. Poslala sam joj poruku da ne mogu doći, moram na razgovor s policijom.

Izmislila sam taj razgovor s policijom, jučer sam zakasnila na njega jer nije bio obavezan.

Ispekla sam si hrenovke, stavila ih u tijesto i napravila hot dog. Bilo je ukusno, ali to sam jela i prekjučer. Želim nešto novo, a ne znam što. Možda malo piletine i pomfrita, hmm, može. Uzimam torbu i izlazim iz stana, tj. sobe u zgradi.

Pažnju mi krade poštanski sandučić. Tri kuverte čekale su da ih uzmem. Računi, računi, ops, i jedno pismo. Dolazi iz Sydney, Australia. Zanima me od koga je, no, vidjet ću kasnije, kad se vratim iz trgovine. Vraćam kuverte u sandučić i izlazim van iz haustora.

Da, imam auto. Otvaram vrata i gledam prljavštinu po retrovizoru i prozorima. Prebrisala sam ih krpom koju sam našla u autu, dovoljno da se ne sramotim. Vozim se prema centru grada, do marketa, najvećeg marketa u gradu. Parkiralište je puno automobila.

Uzimam košaricu, ne kolica. Uzet ću samo najbitnije. Nalazim se za odjelu za pića, razmišljam da li da uzmem Juice - fruit, moj omiljeni sok. Može, ne škodi. Voće, hmm? Breskva, banana, jabuka i kivi - bolji imunitet. Stavljam voće u vrećicu pa u košaru. Odjel za higijenu - košara se puni ovdje. Ulošci, sapun, šampon, kalodont..

Evo nas, hrana. Košara je puna, spremna za blagajnu. Nasmiješena gospođa marljivo trpi komentare mušterije ispred mene. Stavljam stvari na pokretnu traku,koje su koštale sve ukupno 100 $. Vadim tu divnu novčanicu iz novčanika, ah, falit će mi. Haha! I ja lupetam.

Sjedam u auto i za pet minuta sam kod kuće. Ulazim u haustor i uzimam kuverte iz poštanskog sandučića. Ključevi od stana na dnu moje torbe stvarali su mi nervozu, pa gdje su?! Napokon, otključala sam stan, stavila torbu s namirnicama na stol i otvorila kuvertu.

Iz: Sydney, Australia. Za; Achelle Williams, Manchester, Great Britain.

'' Draga Achell ! Smatram da si sama u stanu, dok su ti roditelji na poslovnim putovanjima. Život nam donosi sva dobra i zla ovoga svijeta, čuvaj se, kćeri! Rodila si se na poseban dan, moj rođendan. Anđeli su te poljubili kad si se rodila, ja sam ih zamolila da to učine. Posebna si, imaš dara. Imaš anđeoski glas samo to ne znaš. S vremenom će se desiti čudo, znam to. Voli te tvoja baka Maria. ''

Ja imam baku?! Imam baku u Sydneyu, a ja to nisam znala? Ne mogu vjerovati. Roditelji su mi rekli da imam samo njih od rodbine osim tetke koja je u Irskoj. Šok, ili samo iznenađenje? Hmm.. Nije ni broj telefona ostavila, kako da je drugačije kontaktiram? Joj.

Drugi dio! Avanture tek počinju, čitajte, ostavite vote i komentar!

Hvala! XOXO

- a.f