Isuse

Isuse Bože

"Moram da priznam, iako vam predajem tek 3 meseca, Lori se najbolje ponaša na mojim časovima ili se to samo meni čini?"

Da li je to pitala jer je videla da svi umiremo od smeha?

Da, dobro, naravno, ne umiremo, zapravo.

Nažalost.

Svi znaju da Lori ume da se ponaša baš bolesno.

Naravno, morala sam nešto da kažem.

"Profesorka da li ovo da shvatamo kao ličnu uvredu?" Upitala sam, hvatajući se na stranu gde mi se nalazi srce.

"Jaoj, preko kurca bi progovorila." Rekla je moja najbolja drugarica iz škole, Vanessa.

Zna me tako dobro.

"Ja ne znam kakva si ti Adria, nikad se ne pojavljuješ na mojim časovima."

Logično, nije zaboravila to da napomene.

"Izvinite, profesorka, ali ja ne dolazim ni na čije časove. "

Šta je?

Rekla sam istinu.

"Znam, primetila sam, ali koliko sam videla, inteligentna si i mislim da ćeš imati jako dobru ocenu. "

Vejt.

Vat?

"Šta sad?" Izbečila sam se, zbog čega se par njih nasmejalo.

"Rekli su mi da ćeš od sad češće dolaziti." Rekla je i nasmešila mi se.

Isuse Bože kako je smešna. Uzvratil sam joj osmeh.

"Oh.. pa.. da.. Ko Vam je rekao?"

Morala sam da pitam.

Vanessa je prevrnula očima i pokušala da se ne nasmeje. Drugi nisu pokušavali.

"Mislim da to nije bitno."

"Ko Vam je rekao?"

Šta?

Morala sam.

"Čas počinje." Ustala je da ode do table, a onda je zvonilo.

"Zapravo se završava."

"Hoćeš li jednom prestati da brbljaš Ad?" Pitala me je Vanessa.

Ne volim nadimke.

"Uh! Koliko sam ti puta rekla da me ne zoveš tako, Isuse Bože!" Povikala sam.

"Isuse Bože? U kojem svetu je to pravilno?" Upitao je neki tip dok su se svi koji su čuli smejali.

Da li da se uopšte trudim da objašnjavam moronima?

"U svetu gde te neko toliko nervira, kao ti npr, i reći samo 'Bože' ili samo 'Isuse' nije dovoljno da dočaraš to pa moraš da spojiš."

Šta?

Morala sam!

"Ti si baš luda, ha?" Rekao je dok je išao sve dalje od mene.

"mhmmm. Jako mnogo."

I smeh je opet počeo.

Šta je toliko smešno?