- Uspeh

"Brže, brže, brže!" Ponavlja trener. Imam osećaj da vreme staje, trčim, gledam crtu, skacem, osetim let i padam.
"4.20 novi rekord sedmih razreda!!!" Izgovara voditelj.
Ustajem iz peska devojke me gledaju čudno kao da će svakog trenutka skočiti na mene, čistim se, dolazim do trenera sva vesela, on takodje "Ovo je bilo neverovatno, svaka čast" izgovara iznenađeno, samo sam se nasmejala. Vidim jednog dečka kako me gleda onako... čudno kao da sam mu nešto uradila ili tako nesto  takozvano 'ispod oka'. Nisam obraćala pažnju na njega.
Stajala sam ponosna i puna sebe na prvom mestu ali onda i on dolazi takodje prvi u istoj disciplini "Interesantno" pomislila sam, pošto izgleda kao štreber koji ne ume da potrči.
Izgovarali su rezultate. Konačno sam došla ja na red onako ponosna slušam dok voditelj izgovara "4.20, za mladu sedmakinju" a posle toga je usledio šok. Dečko koji je takodje bio prvi je skočio 5.93 "još jedan neverovat rezultat sedmih razreda!!!" Bila sam zapanjena dečko je neverovatan. Obratila sam više pažnje na njih i sve devojke su prilazila dečaku koji je bio drugi tj. skočio za koji cm više od mene, dok niko nije prvom mestu " Čudno???" Pomislila sam. Primerila sam da je povučen.
Prišla sam mu pružila ruku i rekla svoje ime sva nasmejana i uzbuđena, dok on ništa "Šta, da li misli da je nesto bolji od mene pa zato neće ni da se pozdravi?!" Pomislila sam u sebi! Stajala sam onako zatečena neko vreme dok nisam drsko i ljutito izgovorila "Uredu!" I otišla. "Č... čekaj" jedva čujno je to izgovorio. Stala sam "Šta je?!" Nadrkano.
" Svaka čast za skok" ponovo jedva čujno i veoma stidljivo, " Ja s... sam Luka", nastavlja on. Ponovo nadrkano "Moje ime si vec čuo tkd. drago mi je aj cao"
"Čekaj!" Uzviknuo je. Stala sam.
"Mislim da idemo u istu školu, pa sam mislio da bi mogli da se družimo?" Podjednako stidljivo i uplašeno. Pogledala sam ga uzela papir, koji je bio na stolu za upisivanje rezultata, pišem svoj broj "Pozovi me!" i onako kul i onako kao u filmovima odlazim!
Bar sam tako mislila pre nego što sam se saplela i pala ali je bitno da je prvih nekoliko sekundi bilo kul, kao.
Nisam očekivala poziv ili poruku, a nisam je ni dobila, nisam se nešto previše nadala.
Raspitala sam se o njemu i saznala svašta. Idemo čak u isti razred i nisam ga provalila za ovih sedam godila, možda što nas ima 53 ili što nisam skoro nikad tu uvek ili trening ili takmičenje.
On je mene očigledno zapamtio hmmm pitam se zašto. Sutradan u školi je sve teklo ok i provalila sam da idemo zajedno u razred, to je bio prvi dan u toj nedelji da sam došla u skolu tj. četvrtak.
Ceo dan me je gledao i nekako pokušavao da me muva. Dosadilo mi je vise. Prišla sam do njega, unela sam mu se u facu pogledala u oči i pitala " Da li ti se svidjam?"
Onako uplašen i malo niži od mene klimnuo glavom i otrčao.
Bio je sladak. Kod te misao sam se zaustavila da li se on mene svidja?
Ne ne ne... neee hahaha nema šanse jel?
Prošao je i taj dan. Došla je i sledeće takmičenje. Glavno u ovoj sezoni. Bila sam jako nervozna. Potpuno sam zaboravila na njega. Sve dok mi nije prišao zgrabio za ruku okrenuo i rekao glasno samouvereno i jasno " Možeš ti to ti si najbolja" i nestao u masi ljudi.
Bila sam zaista iznenađena i zapanjen. "Woow" pomislila sam," da li je ro isti onaj dečko koji nije smeo da me pogleda prošle nedelje?!"
Naravno izdominirala sam ali bile su bolje od mene sa mojim skokom od 4.31 bola sam treća. Bila sam jako ljuba na sebe otčala sma plaćajući. Nastavnik nije hteo da ne prati ne bi vredelo ali zato on jeste tj. Luka.
"Gde sam pogrešila, zašto sam pogrešila, kako!?" tražila sam odgovor kojeg nigde  nije bilo.
"Da li je možda zbog njega da li sam zaljubljena ma neeee nema šanse hahah?!", čudan smeh ne to bio, ona nedelja kada sam mu prišla i kada me je pozvao na druženje, mislila sam o njemu stalno i svake noći kada malo bolje razmislim zašto bi mu prišla ako mi se ne svidja. Pa dobro znači zaljubljena sam. Srce mi poskakivalo "Čula sam ga!!" zove me unervozila sam se.
"Definitivno sam zaljubljena" pomislila sam.
Šta sad sta sad?!!!! Panicimmm!!!
Izlaz iz problema sam našla u staroj svlačionici! Brzinom svetlosti sam pobegla. "To pobegla sam" bar sam mislila tako sve dok nije upao. Povikao je " Bila si odlična svaka čast wauuu"
Bila sam u šoku.
Stidljivo u razočarano" Ali treća sam". On" Daaaa ali nisi četvrta" kroz šalu.
Onako uplakana sam napravila lažan osmeh. Seo je pored mene i zagrlio. Nisam to očekivala dečko je pun iznenađenja. Ostali smo tako zagrljeni neko vreme sve dok nismo čuli kako nas nastavnik doziva. Od tada je sve krenulo na bolje. I ocene o skokovi i sve. "Stvarno ga volim" pomislila sam.
"I to je moja prica, poenta je da ako radite ono što voli te to će vas dovesti do srodne duše ili tako nesto HAHA".