Osoba poput jednog malog leptira. On iz larve preraste u gusenicu pa u leptira. A tog jadnog malog leptira na kraju pojede neka druga zivotinja. Tako je isto sa mnom. Bila sam poput male larve,nisam imala pojma ni o cemu,sve mi se cinilo novim i lepim. Onda sam postala gusenica,upoznavala svet,ljude. Rasirila sam u jednom trenutku krila i poletela. Misleci da sam najjaca i da sve mogu sama. Ali onda, onda se desi nesto ne ocekivano. Emocije, ljudi, sve pocinje da me izjeda. Zatvaram se u sebe. Gubim sebe. Nestajem poput leptira koji umire. Sta se desava onda? Na kraju se pitam, zasto je sve to tako ispalo. Zasto nisam ostala jaka poput leptira koji je tek raširio svoja krila? Ljudi su krivi za svet u kakvom danas živimo. Oni su postali okrutni prema malim leptirima. Ljudi leptire hvataju i stavljaju u tegle, prepariraju ih i stavljaju u posebne kutije. Tako je i sa mnom,osecam se kao da sam zarobljena u svoja cetiri zida i ne mogu da se pomerim. Ja verujem u život posle smrti. I za malog leptira verujem da ce u sledecem zivotu biti poput lava. Velikog lava. Bice jak,hrabar i vratice svima po zasluzi. Toliko puta povredjena,ostavljena sama sebi. Trenutno se osecam nemocno. Slaba sam,koliko god se trudila da budem poput lava. Previse stvati za tako malu osobu. Svi ocekuju od tebe da letis rasirenih krilima,a niko ne vidi koliko su ta krila izlomljena i povredjena. Kazu da su ovo najlepse godine. Ja ne mislim tako. Bar ne za vreme u kojem zivimo.
