In the middle of boys

"Dečki ne valjaju. Nisu valjali ni kada su prvi put kročili na Zemlju."

Kakav je osećaj živeti u gay porodici? Saznaćete kada vas ukratko provedem kroz moj život. Moje ime je Becca. Imam petnaest godina i kao što vam je poznato rođena sam u gay porodici. Moja mama Klara ranije je imala veliki broj dečkiju. Tako sam na neki način nastala i ja u njenoj porodici. Mama je jedno veče otišla na jednu žurku gde vam je poznato kako se svi uglavnom napiju i ne znaju šta rade. Mojoj mami su ubacili nešto u piće poput droge i nakon toga je spavala sa nekim dečkom, koga se ni ona sama ne seća. Posle nekoliko nedelja moja mama je saznala da je trudna. Sve je počelo od te jedne večeri i ona je od tada zamrzela muški pol. Gadila bi joj se svaka činjenica čim bi neko spomenuo reč muškarac. Na taj način je moja mama postala gay devojka.

Ja sam naizgled izgledala kao jedna obična devojka. Obična devojka crne kose a plavih očiju kao more. Veliki kontrast. Ali, izgled vara ja uopšte nisam bila obična devojka. Učena sam od svoje sedme godine kada sam u prvom razredu stekla svoju prvu simpatiju naučila sam da dečki ne valjaju i da oni nisu dobri ni za sebe a kamoli za nas male osećajne nevine devojčice. Nosila sam u sebi veliku mržnju za dečke, zato što smatram da ono što su uradili mojoj mami je jedna od najloših stvari koje bi mogle nekom da se dese. 

"Becca, dečki ne valjaju. Nikada nisu valjali pa čak ni kada su prvi put kročili na Zemlju." Govorila je moja mama sa nervoznim tonom.

"Uredu je mama, shvatila sam da dečki ne valjaju." Izgovorila sam dosadno jer mi je već bilo zamorno svaki put ponavljati jedno te isto. Stvarno je dojadilo kada ti neko ponavlja svaki dan kako oni ne valjaju. 

"Ti nećeš proći kao ja, samo ne smeš imati bilo kakvog kontakta sa dečkima. Nikakvog ama baš nikakvog kontakta. Uredu?" 

"Uredu je mama, ne brini." Rekla sam, a potom je zagrlila nežno.

Bilo mi je krivo što je moja mama prošla na takav način sa dečacima. Ona je imala ranije jako velikog iskustva jer prošla je stvarno dosta toga sa njima i sada ih čita kao bukvar. Na osnovu one noći ona je postala to što je danas. Dečaci na neki način i jesu odvratni. Oni samo misle na khm i na kraju kada devojka zatrudni ostave je i odbace kao poslednju krpu. Mi devojke bi bile zadovoljne samo kada bi oni koristili zaštitu, a na kraju bi sve bilo uredu niko ne bi završio sa pobačajem ili sa nekim dodatnim problemom.  Nije fer da kada ti dečko napravi dete da na kraju to dete ne želi da prihvati, to rade samo čudovišta a ne ljudi.

Mi smo se pre mesec dana doselili u novu državu i tu je mama upoznala njenu novu "devojku" ne znam kako bi se drugačije izrazila. Jedan od najvećih razloga što trebam ići u internat jeste da izbegnem svaki kontakt sa muškim polom, pa čak mačorom. Znam, zvuči jezivo. Ja još nisam pošla u školu jer trebam da se upišem u internat a i dalje nisam našla internat koji bi mi se svideo. Ne, nisam mamina i tatina princeza, samo želim da taj internat bude jedno normalno mesto a ne ko zna kakvo mesto.

"Becca, mislim da će ti se svideti ovaj internat." Rekla je mama, pokazivajući na laptop.

Prišla sam joj a ona je počela polako da mi objašnjava šta sve ima u tom internatu.

"Vidiš, imaćeš svoju sobu. Internat je jedan od najluksuznijih u ovoj državi tako da ćeš imati odlično obrazovanje i odlične uslove za učenje. Jedna od najboljih stvari jeste ta da su sve u okruženju devojke znači nema nijednog muškarca pa čak ni za profesore. Tako da ovaj internat mislim da je kao stvoren za tebe." Namignula mi je a potom me zagrlila.

"Da, mislim da je lep internat. Onda može ovaj internat." Rekla sam odlučno.  Nije mi bio potreban najluksuzniji internat, ali šta je tu je. Naravno da ću prihvatiti i ako bi bila zadovoljna sa jednim običnim internatom gde bi bilo lepo pa i kad bi delila sobu. Samo dojadila mi je ova situacija u kući sa mamom i menjanjem njenih devojki.

"Odlično, idem da porazgovaram onda sa direktorom internata. Pa ćemo se sve dogovoriti ujedino." Rekla je mama, a potom otišla odma da priča sa direktoricom.

Ostatak večeri provela sam sedeći za laptopom i gledajući neke serije i surfujući po internetu. Čitala sam moje omiljene priče i željno iščekivala momenat kada bi stigao novi deo neke priče koju volim. Ubrzo me je prekinula moja mama dok sam čitala novi deo najpopularnije priče na šta sam se ja naljutila i ako joj to nisam rekla jer mrzim kada me neko prekida u čitanju priče, to je tako loše kada te neko prekine, uf.

"Becca, imam odlične vesti. Sutra rano ujutru polaziš u internat, pakuj stvari." Mama je govorila sa velikim uzbuđenom i sa ogromnim osmehom na licu.

"Šta??? Sutra idem? Pa nemoguće je stići spakovati sve stvari." Rekla sam a ujedino sam brzinski planirala šta ću sve nositi. 

"Moguće je, moguće Becca. Kreni bolje ako želiš da se naspavaš za sutra."

Odma sam istrčala iz sobe i uzbuđeno počela vaditi stvari iz ormana. Većina stvari bilo je po krevetu, podu, radnom stolčiću, a čarape su završile na sijalici. Uzbuđeno sam vadila stvari i tražila par kofera jer sve logično neće stati, ipak ću provesti nekoliko godina života u tom internatu. Pustila sam muziku i počela da plešem srećni ples jer konačno novi život počinje za mene sutra.

Vadila sam knjige, sveske, veliki broj stvari iz raznih polica jer sam smatrala da mi to sve treba i ako sam znala da mi neće trebati toliki broj stvari ali ipak za svaki slučaj od viška glava ne boli. Kada sam sredila sve stvari umorno sam se bacila na svoj udoban krevet.

Okej, ustajem u šest a sada je dva sata. Imam samo četiri sata da spavam tako da bolje mi je da što pre zaspim da bi sutra izgledala barem malo normalno. 

"Laku noć Becca, ne zaboravi ustaješ u šest!" Viknula je mama.

"Znam mama, laku noć." Rekla sam zevajući.

Konačno sutra je moj dan. Dan kada sve kreće ispočetka. Zanima me kakve ću drugarice upoznati i kakvo je tamo društvo. Nadam se da je barem malo bolje nego ovde kakvo je bilo. Imala sam jako lošeg iskustva zbog toga što su me mnogi osuđivali zbog moje mame tako da planiram da u internatu ne govorim nikom za mamu. Ne želim proći kroz onaj veliki pakao koji je trajao osam godina a to je osnovna škola. Mislim da je vreme da spavam. Lagano su mi se počele zatvarati oči, a misli su počele polako da se zaustavljaju.