Ruby and a nightingale

0//Goner

29.6.2013,4:30

48 stepeni severno od ekvatora

16 stepeni istočno od griniča

Beč,

Austrija

Ona je znala koliko je sati i šta to vreme znači,pa se pretvarala da spava.

On je ležao pored nje,sklanjao joj je pramenove kose sa njenog pegavog,bledog lica i pevao joj je.

Pevao joj je pesme koje je napisao još kada mu je bilo 15 godina,koje niko nikada nije čuo i koje on nije želeo da iko ikada čuje.

Te pesme čuvale sve njegove tajne.U njima je ispevano sve ono šta je on osećao i kroz šta je prolazio pre nego što ju je sreo,pre nego što ga je ona spasla od propasti.

Odrastao je u bogatsvu i raskoši,bio je jedinac,imao je sve što je mogao da poželi.Od malena je svirao violinu i sada je studirao na Muzičkoj akademiji u Beču,jednom od naotmenijih gradova Evrope.

Ali,bogatstvo i sreća ne idu zajedno.Neprekidne svađe roditelja i bliže familije oko novca,kuća,stanova.Neprekidne svađe oko njega.On je bio njihov mali piun,lutka u igri po njihovim pravilima.

,,On će biti neverovatan biznismen jednog dana,preuzeće porodični posao i biće uspešan baš kao i njegov otac.",govorila bi njegova baka,ispijajući ko zna koju čašu viskija po redu.

,,Ne,biće muzičar.Član Bečke filharmonije.Sviraće violinu.",bili su planovi njegove majke,koja je bila iz Nemačke.

,,Brazil."

,,Velika Britanija."

,,Japan."

,,Austrailija."

,,Norveška."

,,Kanada."

Tako su glasile neprekidne prepirke njegove porodice oko njegovog zanimanja i mesta stanovanja.Stalno je menjao škole,društvo,stalno se prebacivao sa francuskog na engeleski,pa nemački,onda španski.Jednog trenutka je bio spreman da postane bankar u Švajcarskoj,ali u sledećem bi bio kuvar u Mađarskoj.Ili fudbaler u Brazilu.Pravnik u Americi.

Nije znao šta želi.Nije znao šta se dešava.

Nije imao kome to da kaže.

Nije imao čak ni neprijatelje,o prijateljima se tek ne govori.

Niko ga nije ništa pitao.

Zatvorio se u sebe,postao je suicidan.Svakog trenutka je mogao da skoči sa terase na 6. spratu u nekom hotelu u kojem je ostajao.Ili da uzme babine tablete protiv glavobolje i predozira se.Ili možda da prereže sebi vene.Bilo je bezbroj mogućnosti,ali ni on nije bio svestan da je i najmanji udarac mogao da ga smrska.

Pokušao je da piše dnevnik,kao Ana Frank,samo da ga objavi dok je živ.Zaradi mnogo novca,sve ih usreći.Ali,njegove rečenice su bile bez stila i ukusa,kao da ih je pisalo dete od 10 godina.Jedino ispravno u njima je bilo to što su počinjale velikim slovom i završavale se tačkom.

Jednog dana je svoje rečenice zapisao kao stihove,bez tačaka,jednu ispod druge.Neke je i rimovao.

I'm a goner

Somebody catch my breath

I wanna be known by you

To mu se mngo više sviđalo od bezličnih rečenica,pa je od njih odustao i počeo je da piše stihove.Od stihova je došao do strofa,pesama.Imao je cele albume napisane.Muzika mu je bila u glavi,koju je pretočio na papir čim je naučio da piše note i koristi notno pismo na ispravan način.Hteo je da isproba to da odsvira na svojoj violini,ali se plašio da će ga neko čuti.Nije želeo da saznaju za njegove želje i njegovu ljubav.Da i to unište,kao što su i sve ostalo.