"Mislis da cu se svideti njenoj mami?" Upitao sam Rafaellu dok sam se spremao za rucak kod Natalie.
"Naravno da hoces. A i znas sta ti je Natalia rekla.."
"Znam, ali mora i ona da me prihvati. Jednog dana zelim da ozenim Nataliu i najvaznije mi je da me prihvate njeni roditelji".
"Jesi li razmisljao o tome... znas, o braku sa njom?" Pogledao sam u nju te klimnuo glavom, na je ona samo rasirila oci i nasmejala se. "Stvarno?"
"Da. Ali mislim da je jos rano da razmisljamo o tako velikom koraku. Nismo jos ni celih godinu dana zajedno", naspricao sam parfem, te stavio sat na ruku i uzeo telefon.
"Reci cu ti moje misljenje... Natalia je zaista divna i mislim da je ona prava devojka za tebe, ona kakva se nalazi jednom u 100 godina. Zato je nemoj izgubiti, a ni povrediti. Volim je kao da mi je sestra i volela bih da je jednog dana ozenis".
"Hvala ti", poljubio sam je u obraz i cvrsto zagrlio. Njeno misljenje mi je najvaznije. "Idem sad", uzeo sam kljuceve od kola te krenuo ka vratima.
"Zapamti, nema razloga da se plasis. Bice sve u redu!"
♢♢♢
Pozvonio sam na vrata Nataliinog stana te mi je ona ubrzo otvorila. Cim sam video njeno nasmejano lice, prisao sam joj i poljubio je.
"Udji", pomerila se, te sam usao i sacekao je da zakljuca vrata da bi zajedno usli u dnevnu.
Uhvatila me je za ruku i povela u dnevnu sobu gde je bila njena mama. Bila je to zena cetrdesetih godina, krace smedje kose, cije je lice krasio veliki osmeh.
"Dobar dan gospodjo", pruzio sam joj ruku, sta je ona rado prihvatila.
"Dobar dan Neymar", nasmejano je odgovorila.
"Hocemo li za sto?" Natalia je pokazala rukom na postavljen sto u kuhinji.
"I, Neymar, pricaj mi kako ste se vas dvoje upoznali", njena mama je prekinula neugodnu tisinu koja je vladala tokom rucka.
"Pa, bilo je to na utakmici kada me je zamolila da joj kazem gde je svlacionica igraca Atletica", pogledao sam u Nataliu dok je ona vec gledala u mene, te joj se nasmejao.
"I onda me je on trazio nekoliko dana, i na kraju me je nasao. Saznao je gde radim i doveo je svog psa, pod izgovorom da nije dobro, a u stvari mu nije bilo nista", Natalia je rekla kroz smeh. "Jos uvek ne mogu da verujem da si stvarno to uradio".
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Samo sam zeleo da te vidim, da ti se nekako priblizim, i to je bio jedini nacin", branio sam se.
"Vas dvoje ste mnogo slatki", rekla je kroz smeh. Natalia je pokupila tanjire i odnela ih. "Nadam se da je neces povrediti!" Rekla je tiho da je ne bi cula.
"Ne brinite se gospodjo. Nataliu volim vise od svog zivota i ne bih nikada mogao da je povredim!"
"Drago mi je da je nasla nekog poput tebe. Antoine kaze da si pravi za nju... i ne zovi me vise gospodjo, dovoljno je samo Cecilia", klimnuo sam glavom te se nasmejao.
