Život Sa Lošim Momkom

Prvo poglavlje

Probudila sam se uz jak bol u glavi i mučnini u stomaku. Šta se kog đavola desilo sinoć?! Ustala sam u krevetu I pogledala po sobi. Gde sam ja koji kurac? Verovatno sam se sinoc napila... Ustala sam iz kreveta I zateturala se ka vratima. U hodniku sam videla nekoliko ljudi kako spavaju uza zid. Prešla sam pogledom preko njih. Izgledaju mi poznato...

Počinjem da se prisećam šta se desilo sinoć. Žurka... Dušanova žurka... Mnogo alkohola... Svi smo se napili i zaspali ovde... Svi iz odeljenja... Siđem niz stepenice, zamalo padajući pri dnu. U kuhinji vidim senke nekih osoba, pa odem tamo.

"Kafa?" Pitao me je neko kada sam usla. Okrenula sam se i videla Dušana kako je naslonjen na pult kuhinje cekajući da provri voda.

Samo sam odmahnula glavom.

"Kako si ti ok?" upitala sam ga.

"Navikneš se posle nekoliko ovakvih noći. Plus, 4 šolje kafe," pokaže ka sudoperi gde su 4 prljave šolje, malo se smešeći.

"Imaš li brufen?" pitala sam.

Otvori neku fioku I izvadi brufen.

"Izvoli" pruži mi ga.

Odmah uzmem dva ne rekavši ništa.

Ček ček ček... provela sam noć u tuđoj kući, nakon žurke gde sam se napila... Ubiće me moji!

"Mrtva sam kada stignem kući," kažem mu da bih razbila tišinu.

"Tvoji znaju da si ovde..."

"Znaju da sam ovde došla za žurku. Ubiće me zato što sam se napila," kažem mu.

"Marija, znaš da živiš u ovoj kući već nedelju dana. Roditelji su nam otišli na poslovni put u Japan," rekao mi je gledajući me ko da sam idiot.

Tada mi je stigla poruka, od mame:
"Mico, ostajemo ovde još mesec dana, neki problem je iskrsao i moramo da ga popravimo. Živećeš sa Dušanom u njohovoj kući. Izvini, ali ovo moramo da uradimo. Volimo te puno!"

Lupila sam se rukom o celo. "Zaboravila sam na to... I ocigledno ostajem kod tebe još mesec..."

Nasmešio mi se, "Za to vreme ćes se navići na mamurluk," potapšao me je po leđima. Nasmejali smo se.

"Idem da se presvučem."

Odem do sobe koju su mi dali i zateknem neke ljude kako spavaju po podu i neka likuša u mom krevetu. Da li da ih probudim...?

Krenula sam ka njima ali sam se predomislila... Nema veze kad se probude skloniće se...

Uzela sam neku odeću i otišla u kupatilo da se presvučem i sredim.
Obukla sam obicnu trenerku i majcu. Siđem u kuhinju da popijem vode.

Dušan je i dalje tamo.

"Je l' su se ostali probudili" pitao me je.