2 poglavlje

325 32 5
                                    

Kad su stigle kuće , Emili je počela da plače jer joj je bilo žao sestre dok se Hana na to smijala. Glava je više ne boli jer je išla kod doktora i stavio joj je zavoj oko čela. 

"Smiri se tuko u redu sam." Prošaptala je kroz smijeh dok je Emili ljuto frknula. 

"Ja se brinem ti se smiješ!" Dovikala je sad pokušavajući prekriti smijeh. "Ti mala glupačice" Dodala je sporo i polako joj se približavajući, a onda je bila spremna za napad.

"Nemoj! Boli me stomak!" Dovikala je Hana ali je bilo prekasno. Emili je već bila na njoj i škakljala je dok je Hana pokušavala doći do daha od smijeha. 

Za to vrijeme Hari je bio u direktorovoj kancelariji i raspravljali su o današnjem događaju. 

"Izvinut ćeš joj se i to odmah sutra!" Procijedio je direktor kroz zube dok je Hari preokretao očima. 

"Slušaj me dobro!" Ljuto je ustao od stola. "Ja se toj kučki neću izvinjavati niti bilo kome!" Bilo je zadnje što je rekao prije nego je izašao iz kancelarije. 

Došao je do svojih drugova i kao da se ništa nije ni desilo, pričao je normalno. 

"Ko je za partiju izazova??" Dobacio je Zek kroz tihi smiješak i svi u ekipi su se složili. 

Naravno u tu ekipicu spadaju najlošiji. Čak i djevojke.. Ima ih tri a muškaraca ima šest. 

"Hajde, ko će prvi" Dodala je Sara uzimajući još jedan gutljaj piva. 

"Ja ću" Rekao je Teodor zlobno gledajući Harija. "Znaš onu Hanu? Što je zbog tebe pukla glavom od stol?" Pitao je tiho. 

"Ona što je slijepa?" Upitao je zbunjeno. 

"Da ta. Moraš da je natjeraš da se zaljubi u tebe a onda da je odjebeš" Rekao je brzo i Hari se počeo smijati. 

"Ništa lakše bro" Rekao je namigujući Sari koja je uzvraćala smješkom.

"Imaš samo sedmicu dana za to." Dobacio je Zek i Hari je klimnuo glavom. 

"Dogovoreno." Odgovorio je. "Ako pobijedim ima da vi svi, opljačkate glavnu banku i polovinu meni date a ostalo vi dijelite." Rekao je zlobno. 

"Dogovoreno!" Uzviknuo je Teodor pružajući ruku Hariju i on ju je prihvatio. 

Hana je sjedila za kaučom sa Emili. Em je pričala na telefon za Džejkom dok  je Hana razmišljala o Hariju. 

Kako on izgleda? Mogla je pretpostaviti da je obučen u crno čim je bad boy i da ima neki opasan izrac lica.Šta on mislio o njoj? Pa Hana je također mislila da on nije mislio ono što je rekao. Ali je pogrešno razmišljala. Možda se zapravo sprijatelje.. 

"HANA!" Viknula je Emili sretno skakajući sa kauča.  "Džejk me pozvao da večeras izađemo!" Vrisnula je sretno skakajući u mjestu. 

"To je odlično! Odmah se idi spremi." Rekla je Hana tiho. Bojala se ostati sama, ali to nikad nije govorila Emili jer je nikad ne bi ostavljala i ne bi imala svoj život. 

"Hvala ti, volim te" Uzviknula je već trčajući uz stepenice.

Emili se nakon sat vremena uspjela spremiti i napokon izaći iz kuće. Hana je samo sjedila na svom krevetu i razmišljala o današnjem događaju. Od mnogo razmišljanja počela ju je jako boljeti glava i počela je da plače od te boli. Ali tiho je ispuštala jecaje i suze je pokušavala da zadrži ali rana ju je previše boljela. 

Prokleti Hari! - Pomislila je jače ispuštajući jecanje. 

Odjednom je začula šum. Trgnula se i pokušavala zaustaviti jecaje.

 Samo je neka ptica ili nešto.. - ponovno je pomislila. 

"Hana!" Čula je muški glas i odmah je skočila sa kreveta. Zamalo je pala. 

Odakle dolazi taj glas? 

"Otvori prozor jebem mu!" Ponovno je čula onaj isti glas i polako je došetala do prozora a onda je jedva napipala ručku od prozora i polako ga otvorila.  "Napokon!" Promrmljao je Hari gurajući Hanu od prozora i skakajući u sobu sa najviše grane drveta. 

"Ko si ti?" Pitala je uplašeno. Nije prepoznavala njegov glas jer je bio dubok. 

"Hari, Bože sveti.." Odgovorio je hvatajući se za čelo. 

"Znaš, slijepa sam i ne vidim!" Uzvratila je brzo. "Šta radiš ovdje, izlazi iz moje kuće!" Uzviknula je ljuto napipavajući mjesto oko sebe. 

Hari je brzo uhvatio za ruku i odveo je do kreveta a nakon toga položio na njega. 

Hana je bila zbunjena njegovim ponašanjem ali i sretna jer nije došao ovdje da je ubije. 

"Došao sam se izviniti" Rekao je čvrsto zatvarajući oči. Nikome nikad ni u šali nije rekao izvini.. "htio bih da krenemo ispočetka" Rekao je brzo i Hana je skoro pala sa kreveta na kojem je sjedila. 

"U redu." Promucala je što je izazvalo zlobni smješak na Harijevom licu. Navikla je opraštati ljudima i do sada je nikad niko nije izdao. 

"Da ti se izvinem pozivam te na..Spoj?" Pitao je i sam zbunjen tom riječi jer nikad nije izašao sa nekom djevojkom. 

"Ja..Nisam baš sigurna  u to" Odgovorila je brzo mahajući rukama. "Izvini ali ne." Rekla je brzo dok je Hari coknuo jezikom. 

"Molim te..Osjećam grižnju savjest" Rekao je i sam se skoro nasmijavši tim riječima. 

"Okej onda." Odgovrila je i Hari se sretno nasmijao.  "Sad izlazi i ostavi prozor malo otvoren" Rekla je Hana liježajući dok je Hari promatrao.  "Hari?" Pitala je ali nije odgovarao. 

Stajao je na istom mjestu i promatrao je sa nekim blesavim smješkom na licu. 

"Napokon.." Rekla je tiho dok se Hari skoro nasmijao. 

Tako je i sjeo na fotelju i gledajući je zaspao. Srećom se probudio prije nego je Emili došla i uspio je izaći iz sobe naravno kroz prozor. 

Hana je još uvijek spavala a nakon sat vremena , nakon što je Hari otišao došla je Emili i probudila je Hanu sa namjerom da joj sve ispriča. Njen poljubac sa Džejkom i kako je pozvao na drugi spoj. Hana je tu sjedila ali je nije slušala već je zamišljala svoj spoj sa Harijem. 

Hari je bio sa svojom ekipom i prepričavao im je događaj od sinoć. Naravno, izostavio je onaj dio kad je gledajući nju zaspao. 

Jedva je čekao da završi sa ovim. 

Sigurno je već sad zaljubljena u mene - Pomislio je zlobno. "Ali još malo ću je zezati" Pomislio je opet i zatim se glasno i zlobno nasmijao. 

MRAKWhere stories live. Discover now