Priča jednog klošara

Uvod

''Znate kad upoznate osobu koju toliko zavolite da naspram nje ništa nije važno. E tada je ono pravo.''

Na Aleksove reči starica se okrenu prozoru, pokušavajući da sakrije suze koje su joj se slivale niz lice. Njene smežurene ruke su bile skupljene na krilu. Čvrsto je stezala svoju maramicu a zatim mu se okrenu, ponovo ga gledajući svojim krupnim plavim očima.

''Mnogo si je voleo?''

Pitala ga je skoro kroz jecaj a njemu se učini da je to najgluplje postavljeno pitanje do sada.

''Ne voleo i dalje je volim.''

''Oprosti'' , rekla je slabašno, shvatajući svrhu njegovih reči.

''I ti se vraćaš u grad gde je sve počelo, gde imaš toliko uspomena s njom. A ako je vidiš?'' , pitala ga je opet sa onim iskrenim pogledom, punim sažaljenja, nade za rečima koje će je utešiti.

''Voleo bih da je vidim'' , rekao je uz osmeh prisećajući se njenog lika, osmeha, očiju, pogleda... Toliko je zamišljao dan kad će je ponovo videti a nije znao šta bi uradio u tom trenutku. Dovoljno mu je da je vidi, ne treba njemu reči, izjave ljubavi koje su bile nekad. Ne treba mu ni ono 'volim te' koje mu toliko u stvari nedostaje. Bio bi zadovoljan samo da je vidi.

''A ako je s njim i dalje ?'' , budi ga iz sanjarenja i vraća u realnost opet ga gledajući onim znatiželjnim plavim očima, boje mora. Sijale su.

''Dovoljno mi je da je srećna'' , odbrusio je kratko ali iskreno.

Starica proguta knedlu, opet pogledavši kroz prozor. Aleks primeti kako joj se oči pune suzama. Njegova priča ju je pogodila, to se videlo. Ali sama je tražila da joj ispriča i nije imao ni snage ni volje da je teši.

Onda ga opet pogleda. ''Nisi mi ispričao početak priče. Kako si je upoznao?Odakle je sve počelo?''

Uzdahnuo je pogledavši na sat, do sletanja ima još par sati. I onako nema šta drugo raditi, ali lagao je. I on je koliko i ova starica uživao pričajući o nečemu što je njegov život učinilo posebnim. Ona ga je činila posebnim. Klimnuo je glavom i počeo...

Ovo je bio uvod..Nadam se da vam se sviđa,ovo je moja prva priča ovde i najpotrebnija mi je vaša podrška,kako bi nastavila s pisanjem...