Igra Emocija

Prvo poglavlje

" Neki će putem sreće poći ,
Neki u susret večitoj noći."

Agata Kristi

Cast member :

Mario Casas - Damian
Martin Rivas - Adam
Zayn Malik - Dilan

Ćao svima. Ovo je moja prva priča. Nastavke ću objavljivati jednom nedeljno ali će biti duži. Nadam se da će vam se svideti. Vote ili komentar bi mi značili kao podrška. :D

*****************

Opet kasnim. Iris me OPET nije probudila. Neosporno je da voli da mi stvara probleme. Jednostavno uživa u tome da me profesor Brajan kažnjava. Užurbano se oblačim i onako neočešljana i nesređena trčim prema vratima.
- Opet kasniš?

Majkin proziran beznačajan pogled gleda napred, uz ravnodušno uobičajene reči za dobro jutro. Da nije otišla u vrt možda i ne bih.

- Šta ću kad Iris nije htela da me probudi! Trčim kroz dvorište, mada to ne menja činjenicu da ću svejedno biti kažnjena kasnila minut ili dva sata.
- Nemoj da kriviš svoju sestru zato što si neodgovorna... Nemojte da se svađate... Dovoljno sam se udaljila i ne čujem je više, ali mogu da se kladim da ona i dalje priča.

Sama sa sobom.

Polako se približavam institutu i na ulazu kroz kapiju mogu da vidim da se časovi održavaju napolju.

O ne...Samo to ne! Mrzim praktičnu nastavu. Ni teorija mi nije jača strana, a praksa je te nemoguća misija. Tiho se šunjam iza ostalih učenika u nadi da me profesor Brajan neće primetiti i da će misliti da sam tu odavno.
- Gospođice Ines istupite molim vas?
Do đavola.. Opet me je primetio. Kako je moguće da zna da sam tu, a nije me ni pogledao. Tiho, pognute glave se provlačim kroz masu učenika koji se grohotno smiju. Znaju da ih čeka prava zabava. Zafrkavanje mene.
- Izuzev toga što kasnite, došli ste nesređeni u školu. Bore na njegovom čelu ne mogu da mi naznače da li je nervozan ili mu je samo lice tako.
- Izvinjavam se. Neće se...

- Šta gospodjice Ines? Ponoviti možda? Kako mrzim kad me prekida.
- Koji vam je to put da kažete. Deseti. Stoti. Pametnije mi je da ćutim i pustim ga da se istrese.
- Vidite ovaj kamen ovde. Rukom pokazuje prema malom kamenu koji se nalazi na drvenom stolu.
- Nećete se pomeriti odavde dok ga ne pretvorite u goluba. Da je rekao da stojim na glavi to bih nekako i izvela. Ali da pretvorim kamen u goluba? Ja ne znam ni da ga ...

- Gde vam je štap? Nemojte mi samo reći da ste ga zaboravili?
Pa to se podrazumeva. Ne bih ja bila ja, a da ne zaboravim na glupi štap.
Profesor uzdahuje razočarano. Nema mi spasa, nikad neće biti koristi od mene.
- Iris posudi joj svoj. Obraća se mojoj sestri. Koja je usput za sve ovo kriva.
- Ali profesore slomiće ga. Ne bi joj bio prvi put. I ona mi neka sestra. Platiće mi čim se ova agonija završi.
- Bez komentara gospodjice Iris.
Iris mi nevoljno prilazi i pruža mi štap. Gleda me popreko. Znam taj pogled( slomis li ga gotova si). Slomicu ja tebe.
- Šta čekate gospodjice Ines?
Čekam oluju, neko nevreme koje će me spasiti ove sramote. Jer ako se neko čudo ne desi, ostaću ovde do jutra.
Koncentriši se Ines, govorim tiho u sebi. Zatvaram oči i pružam štap prema kamenu. Koje su reči. Seti se Iris do djavola glupih reči.
- Volires pigeones! Sva sam u prašini. Prelazim rukom preko svog garavog lica. Rasprsila sam kamen u milion delova. I to je nešto. Za početak dobro, zar ne. Grohot je još veći.
- Tišina! Profesoru se očigledno nije dopalo.
- Jedno je sigurno. Nikad neće biti čarobnjaka od vas. Navikla sam da me svi smatraju nesposobnom. Šta ću. Loša
karma pretpostavljam.
- Iris, molim te, pokaži svojoj sestri kako se to radi. Uh! Evo je ljepotica instituta. Najbolji učenik svoje generacije. Hoda kao da je na oblacima. Njena plava kosa leprsa u skladu sa tim. Prozirne plave oči odaju inteligenciju koju poseduje. Pruža štap prema razvaljenom stolu koji se vrti zajedno sa kamenom prašinom. Sve se pretvara u tri bela goluba, koja lete prema nebu. Svi tapšu sa oduševljenjem.
- Ovo je bilo fantastično. I bolje nego što sam očekivao. Šta je bolje. Nije rekao tri goluba nego jedan.
Ali to je Iris. Ispadne pametnija nego što treba.
Aplauz je prekinula nadzornica Šarlot. Dovoljna je sama njena pojava da svi znaju da trebaju da ucute i zauzmu miran stav. Tiho prilazi profesoru Brajanu i dosaptavaju se.
- Oh. To je odlična vest. Profesoru Brajanu su se kutovi usana izvili u smešak. Znači tako izgleda kad se smije.
- Dragi moji učenici. Sutra je za sve nas veliki dan. Njegovo Visočanstvo stiže sa svojim princevima. Vriska, dreka, oduševljenje. Devojke nekontrolisano skaču, hvatajući se jedna za drugu. Isto kao neke glupace.
- Smirite se molim vas. I profesor vidi da su nenormalne.
- Odlučili su da će se tri najbolja učenika pridružiti njima u dvoru. Molim? Zar je to moguće? Mi smo njihove sluge. E sad sam stvarno gotova. Ako budu proveravali naše znanje mene će sigurno obezglaviti.
- Imate nedelju dana da se spremite. Imaćemo više praktične nastave. Teoriju ćemo izostaviti. Odlično baš sam se obradovala. Sve ide u totalnoj suprotnosti onoga što želim. Čuje se školsko zvono. Napokon, i ovaj dan je gotov.
- Iris! Sačekaj me. Ubrzano idem prema svojoj sestri da sravnamo račune.
- Molim te. Nemoj samo danas da se svadjamo. Ovo je nasjretniji dan u mom životu. Uzbudjeno izgovara. Koji joj je djavo?
- Nisi valjda uzbudjena zbog princeva.? Znam da istražuje sve o njima, ali nisam znala da je toliko prolupala.
- Zbog princa. Ispravila me je. Damian je momak o kom maštam još od svoje dvanaeste godine. On je jedan od najopasnijih igrača emocija. Sigurno će naslediti presto. Sad stvarno priča gluposti, ali neću da je prekidam. Bar jednom u životu ću je saslušati.
- Jedini razlog zbog kog sam učila sve ove godine je on. Nada da ću postati najbolji učenik i da će me pozvati na njihov dvor. Ovo je ostvarenje mojih snova. Izabraće me zar ne? Ushićeno me posmatra, samo čekam kad će da zaplače. Stvarno je prolupala.
- Hoće. Naravno da hoće. Potvrdjujem svoj odgovor. Dajem podršku. Naravno da joj želim dobro, ali to bi značilo da će nas napustiti. A to sigurno ne želim. Neću da ide kod tih snobova, koji mogu da nam oduzmu život jednim potezom i koji nas iskorišćavaju za njihove hirove. Sa svojim moćima teško da mogu umreti. Ne znam zašto nas koriste za njihove ratove. Kad bolje razmislim, bolje je i da ide kod njih u dvor, nego u rat. Ali ne mogu bez nje. Koliko god se svadjale, ona je moja sestra i volim je najviše na svetu.

Samo što smo stigle do kuće Ines je već bila sa štapom u dvorištu vezbajuci svoje moći. Nije čak ni rucala. Ona ovo stvarno želi više od svega. Nervozno sam izašla iz dvorišta i uputila se prema šumi. Tamo je moje drvo. Ono me smiruje, i imam osećaj da mogu da pričam sa njim. Bar ja pričam. Ali dobro. Ono ćuti i sluša, a to je ono što mi odgovara.
Sela sam pored drveta i pričala dok sam cupala list. U jednom trenutku otvaram oči i shvatam da sam zaspala. Mrak je već pao. Zar je moguće da sam zaspala! Moji se kući sigurno brinu. Ustajem i krećem polako. Zvuk urlika me skameni. Kakvi su ovo glasovi.
Jak stisak nečije ruke na moja usta me je paralizovao. Pokušavam da vristim, ali ne zvuči dovoljno glasno, jer su mi usta prigusena.
- Ššš.. Nepoznat glas me ucutkuje. Isterivaci duša. Ako nas osete, odosmo u propast. Njegova glava je prislonjena na moj vrat, dok mi šapuće. Kakvi isterivaci duša? Zar oni nisu izumrli. Potvrdno klimam glavom, dok osećam da se njegova ruka polako sklanja sa mojih usana.
- Slušaj me sad dobro. Kad izbrojim do tri, trči što dalje. Ne gledaj nazad. Potvrdno klimam glavom.
- Jedan. Dva. Tri! Trčim koliko me noge nose. Ne pamtim kad sam se u životu toliko uplašila. Posle nekih dvadeset metara zapinjem za drvo i padam.
Vristim dok pokušavam da ustanem, čekajući da me isterivaci duša uhvate. Gromoglasam smeh me preneo iz straha. On se to zajebava sa mnom. Pa naravno. Lako je zeznuti kretena poput mene. Prilazi mi i pruža ruku, pokušavajući da me podigne. I dalje umire od smeha. Prihvatam njegovu ruku, a zatim mu drugom udaram takav šamar, da mi je cela ruka utrnjela.
- Nije toliko loše, za glupacu poput tebe. Prelazi rukom preko lica.
- Ha ha. Jako smešno! Zvucim sebi kao glupaca, ali njegove crne oči me fiksiraju i zbunjuju me.
- Sledeci put idi na vreme kući. I dalje mu je smešno.
- Jebi se bre! Da li sam ja to upravo opsovala naglas. To nisam ja, ali bes koji izbija iz mene dok odlazim ne bira reči.
- Tebe hoću. Budi sigurna. Koji kreten. Vratila bih se da mu opalim još jedan šamar, ali kućno kritikovanje će biti blaže ukoliko pre stignem do kuće.