Nisu Svi Ljudi Za Zivot

Odlazak

Odlazak ahhh ta rec mrzim je i to previse....
"Nismo se zadrzali ni nedelju dana i vec moramo da idemo?!"
Mrzovoljno sam pitala mog doktora Carlsa koji je sa jos vise mrznje odgovorio
"DA ZAR NE VIDIS DA JE TAKO ODUVEK??! AJDE BUDI ZADOVOLJNA NEKAD!! ZAR JE TOLIKO TESKO?! STA SVE RADIM ZA TEBE A TI NIKAKO DA SE POPRAVIS!! KAKO SI SAMO GLUPA BOZE!!"
Besno odem u svoju sobu i krenem da se pakujem. Nevoljno natrpavam stvari u kofer. Uhh trebace mi jos jedan. Hmmm nista trazicu od Carlsa.
"Carlseee???!!"
Prodrala sam se. Ali posle nekoliko sekundi cujem odgovor.
"Molim Ema??!"
Odgovor je dopirao iz mirisne kuhinje u kojoj je spremao veceru.
"Jel imas mozda jos koji kofer? Treba mi jos jedan a nemam vise."
Mirnim glasom ga upitam.
"Ufff nemam i meni fali jedan. Ajde idi i kupi tri kofera hoces?"
Iznenadjujuce mirno to kaze.
"Mozes sama??"
"Imam 16 i nisam nesposobna hvala ti."
Sa smeskom zadovoljno kazem.
Dok vidim da njemu uopste nije do smeha.
"Alo mala! Kakvo je to ponasanje??"
Coknem i kazem
"Samo mi daj pare da mogu da se spakujem vec jednom!"
Nevoljno izvadi novcanik iz zadnjeg dzepa farmerki i da mi dovoljno para sarkasticno se zahvalim i odem u prodavnicu.
Kao sto ste videli zovem se Ema i imam 16 godina. Ovako imam smedju kosu i oci koje menjaju boju u zavisnosti od mog raspolozenja. Na primer kad sam srecna ili zaljubljena ili mi se nesto bas bas svidja onda su mi oci zelene, kad sam tuzna ili razocarana onda su mi oci plave, kad sam ljuta ili besna onda su mi oci crne a ako me nesto boli onda su mi oci braon boje. Sto moze biti dobro ali ako imate doktora kao staratelja sa kojim morate svuda ali bas svuda da idete onda je to sranje. Carls je moj doktor odnosno staratelj sa kojim zivim jer su me roditelji ostavili u domu pre nekih 15 ili 16 godina. Sad mi je dom kao skola. Preko dana budem tamo a uvece se vratim u kucu zajedno sa Carlsom osim vikenda. Ali posto on svake nedelje mora biti u drugoj drzavi, ponekad komtinentu onda moramo svaki put da se selimo. I to je jako naporno i iscrpljujuce. Trenutno smo u Velikoj Britaniji tojest u Londonu. Prosle nedelje smo bili u Rimu u Italiji. A nedelju pre te smo bili u Kaliforniji. Sad treba da odemo u Australiju u Melburn valjda. Uhh evo prodavnice. Usla sam i odmah sam videla kofer za mene. Crni sa kojim dolaze i nalepnice svih gradova na svetu. To je ona fora kao zalepis i ljudi gledaju u kojim si sve gradovima bila. Uzecu taj za mene. I jedan obican plavi za Carlsa i rekao jos jedan za svaki slucaj. Hmmm svi su nesto ruzni i nikakvi. Uzecu ovaj na kome pise I LOVE LONDON. E tako sad da odem na kasu. Stala sam u red i cekala.
Konacno sam ja na redu jupii.
Zapakovali su mi i platila sam. Dobro je imala sam dovoljno novca. Imam cak i kusur. Ali necu da ga potrosim jer treba da stedim jer Carls puno trosi na aviomske karte. Ali ja u Australiji planiram da nadjem posao bar na nedelju daa.
Vratila sam se kuci dala Carlsu kusur i njegove kofere. Uzela moj kozer i otisla u sobu da se pakujem.
Zavrsila sam sa pakovanjem. I otisla da se istusiram.
Istusirala sam se i legla u krevet. Malo sam gledala tv a onda sam zaspala.

Alarm me budi u sest sati. Mrzovoljno ustajem iz kreveta i odlazim u kupatilo da obavim higijenu. Izlazim iz kupatila i oblacim crni sorc i belu top majicu. A preko nje crni providni kardigan. Odlazim u kuhinju na dorucak i vidim spremljen omlet. Pored njega ima ceduljica na kojoj pise
"Otisao sam do prodavnice dolazim za 5.
-Carls"
Da bas 5 minuta. Njegovih 5 mimuta su pola sata. Jela sam i proverila da li sam zaboravila jos nesto da spakujem. U medjuvremenu Carls je dosao iz prodavnice.
Uzeli smo kofere i otisli na aerodrom. Kad smo stigli odmah smo se smestili u avion. Sela sam na mesto i slusala muziku. Carls me je prodrmao i rekao mi da je vreme za odlazak.