Imuna

Nikolas

Ko je taj momak? Zašto mu je ova devojka dozvolila da gleda radove? To može biti opasno po njega!
- Ponovo sam ja taj koji nije pozvan na žurku...
- E pa Džone, ovo je Nikolas.
Džon... Moram to zapamtiti...
- Drago mi je, Džone.
- I meni.
- Mira, gde je Falkon?
U tom trenu Falkon se zakucala u Nikolasa snagom koja mu je izbila dah iz pluća.
- Falkon?
- Nikolase, predstavljam ti Falkon!
- Ja... Ovo je... Falkon...
- Malena, ti si je sastavila?
- Da, da.
- Mira, sada ćeš mi reći, od reči do reči, kako je tekao proces njenog sastavljanja.
- Malena, čujemo se...
I... Otišao je...
- Razmišljao sam o nečemu, Mira.
- Onda sam zamenila... Molim? O čemu?
- Koliko ti je ispita ostalo do diplomiranja?
- Još dva. Zašto?
- Moj poslodavac je... Zainteresovan za tebe...
- Kako zna išta o meni?
Nikolas odmahnu glavom ka Falkon koja je isprobavala svoje nove kandže.
- Ima i kandže?
- Da, ona je letač, ali su njene sposobnosti ograničene, pa sam...
Lepa je kada se zanese...
Nikolas se osmehnu. Mira mu nesvesno odgovori osmehom.
- Kako napreduje rad na Ajku?
- Ajk... Je zauzet...
Nikolas oseti vibraciju na slepoočnicu i dodirnu dugme koje joj je bilo izvor. Ekran se pojavi pred njegovim okom. Mira je gledala u svoj odraz u tom ekranu dok je Nikolas čitao sadržaj poruke. Ustao je iznenada, čak toliko iznenada da Mira poskoči.
- Moram da idem...
- Je li sve u redu?
- Da, da. Falkon!
Osećao je Mirin pogled na sebi dok je izlazio.
Što manje zna - duže će biti bezbrižna. Žao mi je što ne mogu da je zaštitim...

- Šta kažu naši inženjeri?
- Rad na Falkon je savršen, mada ima još mesta za proširenja lepeze znanja...
- Da je vrbujem?
- Ne, ne još uvek.
- Još nešto?
- Slobodan si, Nikolase.
Nikolas šuštajući ispusti vazuh kroz nozdrve kada izađe iz kancelarije glavnokomandujućeg u Organizaciji. Prisustvo toh čoveka budilo je u njemu osećaj ništavnosti, ali dugovao mu je život.
Zašto me toliko plaši član moje porodice? Kada su moji roditelji uhapšeni, pa ubijeni, brat mog oca je preuzeo starateljstvo nadamnom, a opet se svog strica toliko bojim...
Nekoliko minuta kasnije, Nikolas je ležao na krevetu u svom apartmanu i gledao hologram svojih roditelja. Falkon je znala da u tim trenucima treba da bude što tiša. Nikolas nikada nije bio nasilan, ali prekinuti njegovo tugovanje izazvalo bi navalu mržnje kod njega, mržnje prema ovom svetu, mržnje prema sebi jer je on živ, a oni ne. Nikolas pruži ruku ka telepodu i približi ga sebi. Na njemu su pisale dve rečenice čije je značenje jako dobro znao:
- Sastani se s Mirom;
- Ispitaj je.
Znači, primljena je...

Odabrao je svoje najbolje odelo, poslao preko Ajka poruku da dolazi, i čekao. Dok je čekao odgovor njegove su se misli nezaustavljivo rojile i stvarale nove, dublje misli:
Ne smem se vezati za objekat, to je pravilo. Ali moram je upozoriti da ono što mi radimo krši zakon. Ne smem joj otkriti previše, možda će pobeći i prijaviti nas Odboru. Šta ću ako odbije?
Na to pitanje nije dobio odgovor jer su se vrata uz šuštanje otvorila.
- Mira, otkud... Kristin?
- Ko je Mira, Niki? - Uz smeh upita visoka i vitka plavuša biserno - belih, pravilnih zuba i očiju boje badema.
- Vi biste to trebali znati, agente.
- Nisam ja nikakav agent, to je samo zadatak.
- Isti onaj zbog kog te nisam video tako dugo...
- Da nadoknadimo to vreme?
Kristin utisnu Nikolasu dug i sočan poljubac. Njegova košulja je ubrzo bila na podu, kraj njene majice. Negde daleko, Ajk je primio poruku u kojoj je bilo rečeno da je sastanak otkazan.

Nikolas je gledao izlazak Sunca. Čuo je meškoljenje iza sebe, okrenuo se i sreo pogled bademastih očiju.
- Dobro jutro, Niki.
- ' Jutro Kristin.
- Priđi.
- Kristin...
- Priđi!
- Dobro... Reci?
Kristin ga privuče sebi, obori na krevet i sede na njega.
- Ko je Mira?
- Niko...
Zarila je nokte u njegov mišićav stomak.
- Ko je Mira?
- Stvarno, niko...
Približila je lice njegovom i poljubila ga.
- Ko je ona? - Procedi kroz zube zarivene u Nikolasovu usnu.
- Fta ti je? Miva je famo obvekat u mom vadatku! - Profrflja Nikolas, onemogućen da odgovori jasno.
- Dobar Nikolas.
- Ti si luda!
- Zato me i voliš.
Nikolas je odgurnu i u treptaju oka njih dvoje zameniše mesta.
- Imaš ti dosta toga što volim...

Ponovo je Nikolas pisao da dolazi. Ubrzo se obreo u Mirinoj radionici.
- Je li sve u redu sa Falkon?
- Da. Na čemu radiš?
- Na Ajku.
- I?
- I ometaš me. Šta mogu da uradim za tebe?
- Moj poslodavac želi da te vidi.
- Tvoj... Šta? Imaš tek dvadeset dve godine. Ja imam devetnaest.
- Nije to baš... Posao... Radila bi od kuće, a zarađivala.
- Radno vreme?
- Ti kreiraš, i nije fiksno.
- Novac?
- Bivaš plaćena po projektu, ali ta cifra je uvek iznad hiljadu.
- H... Hiljadu?
- Mhm...
- Prihvatam!
Nemoj da prihvatiš... Povuci to... Predomisli se...
- Organizovaću sastanak sa svojim šefom. Bićeš pozvana. I opusti se.
- Hvala ti! - Reče Mira i zagrli ga.