Friends

1.

Nova škola, novi ljudi, novo sve. Moj život sada počinje u novoj školi, to jest srednjoj školi. Ali bar je nešto ostalo isto, Christian. Moj prijatelj iz djetinjstva, Christian Smith. Jedino se na njega oslanjam danas. I nadam se da neću izvisiti.
» Lea! Zakasnit ćeš! Ustaj! « derala se moja majčica koja je više zabrinuta za moje školovanje nego ja.
» Aha! Evo odmah! « moj promukli jutranji glas čuje se kroz našu skromnu kuću.
Što se tiče novaca nije ni da nemamo niti da imamo previše. Sasvim dovoljno...

Nakon nagovaranja same sebe na ustajanje i susretanje s novom školom i ljudima zgrnula sam jorgan sa sebe i protegnula se. Progledala sam i to svjetlo me doslovno ubijalo. Bljak.
Ustala sam i ušetala u svoju dragu kupaonicu koja je bijele boje i s ponekim plavim detaljima.
Kada sam se pogledala u ogledalo skoro me srce strefilo i požurila sam sa spremanjem kako se ne bi morala gledati više ovakva.

Uzela sam svoju plavu četkicu za zube, nanjela pastu za zube tj. kaladont i počela ribati svoje zube, umila sam se i počešljala. Kada sam obavila svu svoju higijenu vratila sam se u sobu i otvorila svoj famozni ormar.
Iz njega sam izvukla traperice poderane na koljenima i crnu majicu s nekim random natpisom, na noge sam obukla superstarke i spremila svoju torbu. Još uvijek nisam psihički spremna kročiti u tu školu, ali stvarno računam na Christiana.

Sišla sam niz stepenice i pošla u kuhinju gdje je moja majka, žena tamno smeđe kose i plavih očiju sjedila za velikim crnim stolom pijuckajući kavu i čitajući novine i razne kataloge od trgovina.

» Dobro jutro mama! « sa smiješkom ju gledam, bilo je očito da sad ju trgnula iz razmišljanja.

» Hej mala! Jesi spremna? « osmijeh joj se pojavio na licu.

» Iskreno? « klimnula je glavom. » Ne, znam samo Christiana i par ljudi s kojima nikad nisam stupila u kontakt tako da ne znam što trebam očekivati. « nervozno sam puhnula.

» Slušaj me. « prišla mi je i primila me za ruku. » Ti to možeš, okej? Uz to i Christian je tamo. A ako ti on neće bit od koristi mogu ja ići s tobom u školu, sjediti s tobom pod odmorom, raditi projekte s tobom. « umirala je od smijeha dok sam ja imala "NE" facu, nije da se sramim svoje mame, ali ovo bi bilo previse i za dijete od 2 godine a kamoli za mene koja imam 16 godina.
» Mislim da ću preživjeti. « namignula sam joj.
» Ideš sama ili s Christianom. «
» Računam na Christiana, vidjet ćemo. « bolje mu je da se nacrta tu za 5 minuta.
» Golupčići. « ne znam zašto nas ljudi uvijek vide zajedno, zašto nas zezaju, nas dvoje smo samo prijatelji, najbolji prijatelji...

Još ga uvijek nema a prvi je dan škole! Šta on misli kasniti na prvi dan?!
» Leaaa! « ležerno je ušetao u kuću kao da mu se nigdje ne žuri... nije da moramo biti u školi za 6 i pol minuta...
Kada mi se približio odmjerila sam ga od glave do pete. Visoki dečko, plave skoro bijele kose, predivnih plavih očiju i još je bio u dobroj formi...
Nekad sam se divila tome njegovom savršenom izgledu... Sretnik!
» Gle, znam da sam zgodan ali moramo krenuti ako si gotova s odmjeravanjem... « namignuo mi je.
Moja mama kada je to čula pukla se smijati, dok sam ja bila mrtva ozbiljna...
» Ne seri i kreni. Odma. Sada! Bok mama! « izgurala sam ga iz kuće i zatvorila vrata.

Cijelim putem smo se gurali, zezali, smijali... On mi je bio sve... I brat i otac. Brata imam, ali mlađeg, a tata... Tata je ostavio mene i mamu još kada sam se rodila jer po gospodinovim riječima "još nije spreman na toliku obavezu". Pokupio se i otišao.
Mama je mene i brata iz drugog sadašnjeg braka odgajala sa svojim novim mužem Johnom kojeg Mike, moj brat i ja, zovemo ocem.

Približavali smo se školi i moja nervoza je svakim korakom sve više rasla. Bojala sam se. Pazila sam na svaki korak, na svaku riječ, na svoje ponašanje... Ne želim biti ismijavana kao i u staroj školi...

» Možeš ti to. « Christian mi je tiho šapnuo i zakoračio prvi korak u školu.
Lako je njemu, nije stidljiv, preljep je i voli biti u centru pažnje, a ja, ja sam totalna suprotnost od njega. Dva različita svijeta, ali opet ne možemo jedno bez drugoga...

Moj prvi pogled na školu nije toliko loš. Crveni ormarići sa svake strane dugačkog bijelog hodnika, red ormarića prekidaju poneka vrata učionica, na kraju hodnika se nalaze stepenice za drugi kat škole, na kraju hodnika s lijeve strane se nalaze vrata za dvoranu. Poprilično je lijepa ova škola. A sada... Učenici... Pa svi su u grupama, tipično, navijačice, košarkaši, nogometaši, znanstveni klub, matematički klub, zbor i sve ostale aktivnosti koje sadrži ova škola.
Vidim da ima i puno samih dečkiju i djevojaka koji ne pripadaju ni jednoj grupi nego su sami, e pa Lea bar nisi sama.

Christian je već negdje ispario... Izgubila sam ga iz vida, vjerovatno je kod nekih prijatelja iz nogometnog tima. To je njegov sport.
Ja sam nastavila hodati kroz hodnik tražeći svoj ormarić. To bi bilo puno lakše da su se golupčići koji su slinili jedno drugo ispred mog ormarića pomaknuli.
Kada sam ih uspijela zamoliti da odu, samo što sam se okrenula već se dogodila pogreška...

----------------------------------------------------------

• ljudeki evo me natrag sa novom pričom. Nemam više inspiracije za Beeing popular sucks, ali ću je nastaviti nekada u bliskoj budućnosti.
• sada se nadam da će vam se ova svidjeti i ostavite vote i komentar 💋