Haos u glavi, sa tobom do ludila
Sve što radiš me radi, predobro, al' ubija
Ma briga me da li si dobra il' loša
Za mene uvek si ti dobro došla
Slušam prvu pesmu od Relje Popovića nakon što su on i Vlada nedavno priznali da se Elitni Odredi raspadaju i meni se suze skupljaju u očima.
Sećam se tog prokletog dvadeset i drugog marta kao da je juče bio a ne pre skoro četiri meseca.
Već je uveliko leto i ja ležim na gumenoj ležaljci pink boje na svom bazenu od dva metara u dvorištu naše ogromne vile i plačem za raspadom Elitnih o
Odreda umesto za nekim likom kao svaka normalna sedamnaestogodišnjakinja.
Ali očigledno je da ja nisam normalna.
Duboko uzdahnem sama za sebe te ispijem poslednji gutalj red bulla a zatim bacam praznu limenku što dalje od bazena i spustim pogled na svoj triangl pink crni kupaći koji je ovog leta najpopularniji.
Desnom rukom malo spustim ivicu donjeg dela kupaćeg kako bih proverila je l' sam dobila boju. Jesam i to me na trenutak učini srećnom te se nasmejem sama za sebe sve dok nisam čula taj iritatni piskavi glasić.
"Ćao." javi mi se uz mali osmeh na šta ja prevrnem očima za sebe ali on to nije video jer sam svakako nosila sunčane naočare.
"Ćao." odgovorim nezaintresovano.
Pogledom sam pratila šta radi.
Zatvorio je kapiju za sobom te došetao do ivice bazena i zastao na trenutak kako bi skinuo belu majicu sa sebe i papuče a zatim je skočio u bazen sve sa plavim šorcem koji je imao na sebi i koji mu je očigledno predstavljao kupaći.
Od kad je moja kuća i moj bazen postao javni? I zašto mene niko nije obavestio o tome?
"Filip nije ovde." obrusim mu drsko nakon što je doplivao do mene.
"Znam, čuo sam se sa njim malopre. Rekao mi je da mogu slobodno da dođem i da i on uskoro stiže." odgovori mi mirnim, tihim tonom. Kao da me se plaši.
"A ti nisi mogao da sačekaš da se Filip vrati kući nego si odmah brže bolje potrčao ovde?" nastavljala sam istim tonom. Bila sam gruba ali sa razlogom.
"Stef, ja.." krenuo je da se opravda ali sam ga odmah prekinula.
"Dušane, ne zovi me tako. I kada ćeš prestati da me proganjaš?" povisim ton na njega a on se automatski udalji od mene do same ivice bazena, bez ijedne jedine reči.
Mrzela sam taj nadimak a mrzela sam i svoje ime Stefani. Mama i tata su meni i mom bratu, Filipu davali neka imena koja su prihvatljiva svuda u svetu, za slučaj da Filip i ja odlučimo jednog dana da se odselimo iz Srbije u inostranstvo i tako sam ja dobila ime Stefani.
Uvek sam se pitala zašto se ne zovem naprimer Sofija? To je prelepo ime i ima ga svuda u celom svetu i društveno je prihvatljivo ovde u Srbiji, Beogradu dok moje ime zvuči kao muško Stefan sa dodatnim slovom i na kraju.
"Ne proganjam te." progovori on nakon kraće tišine koja je vladala među nama.
"Došao sam zbog Filipa, da se družimo." završi a ja ponovo prevrnem očima iako znam da ne vidi to.
DU LIEST GERADE
MLAĐI / Dušan Vlahović
Fanfiction"Nema šanse. Ti imaš petnaest a ja za manje od mesec dana punim osamnaest, mlađi si od mene i nema šanse da budem sa mlađim od sebe." odgovorim mu na pitanje ali sam se trudila da ga moj odgovor ne povredi već da samo ukapira zašto je nemoguće pošto...
