Da te imam

7

-" Hoces da te odbacim?"

Rekao sam kada joj pridjem ispred izlaza kluba, stajala je sama  kuckajuci nesto po telefonu. Kako su svi otisli budem slobodan da joj pridjem...

-" Ne, hvala"

-" Cekas nekog?"

Gledao je direktno u oci, kako je niza od njega mogao je da vidi svaki djelic nje i njene reakcije.

-"  Da cekam. Hvala svakako?"

-" Ljuta si..."

Njihov razgovor od svega par rijeci za oboje je prestavljao nesto sto nisu ni hteli da priznaju... Kako god okrenes  nikada nijesu sjeli i pricali kako je to radila i sa svakim drugim igracom u timu. Svi su je voljeli jer je prema svima prvo prijatelja pa onda trener. Dobro, ne zelim je kao prijatelja ali opet bar nekako da progovorimo.

-" Prosao si me jutros kao da ne postojim."

Sada se okrenula cela ka njemu gledajuci ga ravno u oci bas kao i on nju.

-" Prema meni svi apsolutno svaki put arogantna, dugujes mi  i izvinjenje za to"

-" djetinjast si"

Krajem usne se nasmijao..

-" a ti se dobro ljubis"

Slegao je ramenima, a mene to izludi.

-"Slusaj me klinac, zivot nije igra. Meni mama i tata nisu dali sve u zivotu, nisam ceo zivot prolazila bez problema sa skupim autom i tatom milionerom. Ti koji si od rodjenja do danas dobijao sve mozda i mozes da se zajebavas, ali ja sam ovde dosla putem samog pakla i ne rizikuj moj zivot svojim igrama"

Smireno je udahnuo imajuci razocarani izgled na svom licu. Ne znaju svi njegovu proslost ali znaju da mu Dante i nije zapravo pravi otac i da nije dijete koje je imalo sve.
Cekala je da nesto kaze ali on se samo krenuo i otisao ka svom autu. Nije zeleo da ista polemise, nije bilo potrebe da objasnjava, mozda je samo zagrizao veliki zalogaj sa njom.  Uzvratila mu je poljubac, imali su i vise nego dobru noc medjutim...

-" ma zejebi  mecu te pustiti da budes sa onim retardom"

-" prisao sam joj autom i otvorio prozor.

-" udji Sofija, ja te vozim kuci"

-" ne idem kuci, imam obaveza"

-" ja te vozim do obaveza! Udji..."

-" Matej."

-" Udji Sofija, znas da sam tvrdoglav"

Usla je u njegovo auto ljuta kao ris, naravno da ga nije zanimalo to...

-" Kuda te vozim"

-" Objasni mi sta radis? Treba li neko da nas vidi da shvati pogresno?"

-" ako je pogresno to sto hocu da odvezem trenera jer sam poslednji izasao iz hale i  zatekao te tu onda nek shvate pogresno"

-" Ti si nevjerovatno tvrdoglav momak..."

-" nadam se tvoj jednog dana."

Imao je taj sladak osmijeh na lice u koji se ona za tren zagledala.

-" Kuda idemo treneru"

-" Idem kod svojih na porodicni rucak"

-" Uh to zna biti rizicno za zdravlje svakog ko se odvikao od zivota sa njima..."

-"Izvini sto sam pretjerala malo prije, nisam zeljela da tako nesto kazem. Nisi ti kriv sto si rodjen pod srecnom zvjezdim"

Slegao je ramenima i pogledao ka njoj zamiljeno.

-" Treneru nije svaka slika cvijeca, cvijece nekad ima i neki skriveni motiv sto slikar nacrta i retko ko primjeti"

-" Mogu li sa te pitam nesto?"

Klimnuo je glavom jer osjeti njen pogled na sebi... Skenirala mu je ruke i oci, usne, kosu.

-" Da li si nekom rekao za nas?"

-" Voleo bih da to "nas" postoji pa da i imam sta da kazem... Nisam djetinjast Sofija, daleko sam od toga i nije mi pohvala da sam bio sa pijanom curom koja se kaje zbog toga... Mogu li ja tebe da pitam sada?"

-" mozes..."

-" Da li si cekala Torresa da zajedno idete na porodicni rucak"

Nastala je tisina u kolima,  stezao je volan svjestan odgovora.

-" Sta hoces od mene Matej?"

Rekla je kada se parkira ispred kuce njenih  roditelja.

-" Ono sto ti sa mnom neces, ono sto si trazis u Torresu. Zar ga zaista volis?"

-" Matej to nije vazno... moras da znas da ja i ti nemamo mogucnost za bilo sta"

-" Zasto?"

-" Stigla siiiii!"

Vrata auta se otvore, a njema sestra odmah pogleda u mene, potom u nju... ajde sto je sestra vec sto je njena majka prisla autu veselo, ali prvo gleda u mene ne u nju. Dakle odgovor na moje pita je o Torresu je " da"

-" Ovde mozes da se parkiras"

-" Ne ja sam samo dovezao Sofiju ne zelim da vam kvarim porodicni rucak"

-" ma ni govora sada moras svratiti..."