•• 61.deo - "Dok tebe nisam upoznala" ••
Dani su polako prolazili i već smo bili u avionu na pola puta do Italije, a ja sam se osećala mnogo bolje. Kao nova. Bila sam presrećna kraj njega, znajući da me voli i da sve radi kako bih bila srećna. Pored njega zaboravljam i na bolest i na operaciju od pre mesec dana.
•••
"Stigli smo.", obavesti me Paul, koji me je u isto vreme i probudio, jer sam u međuvremenu zaspala na njegovom ramenu.
Odmah sam se uspravila i pogledala ga sa osmehom na licu. Bila sam zaista uzbuđena zbog ovoga.
Kada je avion stao i mi smo izašli, te došli do svojih kofera, Paul naravno nije dozvolio da nosim svoj kofer, pa je on nosio oba.
Svi putnici na aerodromu du krenuli da zaustavljaju taksije i druge automobile.
"Čime ćemo ići do hotela? Ako ćemo pešaka onda ću ja nositi taj kofer. Neću ti dozvoliti da do tamo nosiš oba.", uputim mu i on se samo nasmeje.
"Već imamo prevoz.", kaže i krene ka crnom automobilu koji je više ličio na limuzinu, a na jednom delu auta pisalo je "NH Collection Roma Fori Imperiali". Nije valjda unajmio limuzinu hotela danas odveze do tamo?
"Hoćeš reći da ćemo se voziti u limuzini do hotela?", upitam ga, a on me samo pogledao i klimnuo glavom.
"Ali kako? Odakle nam novac za sve ovo?", upitam ga, a on odmahne glavom.
"Ti se ne brini oko toga.", kaže i pokaže mi da udjem u auto dok je vozač stavljao naše kofere u gepek.
Imam najbolju osobu uz sebe definitivno.
Čim je limuzina stala ispred hotela ja sam bila oduševljena. Hotel je izgledao kao neka starija građevina, koja ne zapravo nova. Kao da gledam u dvorac.
Vozač je poneo naše kofere i krenuli da se penjemo stepenicama do ulaza u hotel. Unutrašnjost je bila prelepa poput spoljašnosti. Sve je bilo na svom mestu. Svi su radili svoj posao i bili su prilično fini.
"𝐂𝐨𝐦𝐨 𝐩𝐨𝐬𝐬𝐨 𝐚𝐢𝐮𝐭𝐚𝐫𝐞?"("Kako Vam mogu pomoći"), upita ga i u tom trenutku sam se setila da ne znam italijanski, ali sam se iznenadila kada joj je Paul odgovorio.
"𝐀𝐛𝐛𝐢𝐚𝐦𝐨 𝐮𝐧𝐚 𝐬𝐭𝐚𝐧𝐳𝐚 𝐫𝐢𝐬𝐞𝐫𝐯𝐚𝐭𝐚."("Imamo rezervisanu sobu.")
"𝐈𝐥 𝐭𝐮𝐨 𝐧𝐨𝐦𝐞?"("Vaše ime?"), kaže žena na recepciji.
"Paul Ressler.", kaže i ona pogleda nešto u računaru i klimne glavom.
"𝐒𝐭𝐚𝐧𝐳𝐚 426."("Soba 426"), uputi i pruži nam karticu sobe.
"𝐆𝐫𝐚𝐳𝐢𝐞."("Hvala Vam.")
Na kraju sam shvatila da joj se zahvalio i uzeo ključeve, te nas je vozač, koji nas je dovezao odveo do sobe na petom spratu.
"Nisam znala da govoriš italijanski.", uputim mu dok on provlači karticu od sobe i otključava vrata.
"𝐍𝐨𝐧 𝐬𝐚𝐢 𝐦𝐨𝐥𝐭𝐨, 𝐫𝐨𝐬𝐬𝐚."("Ne znaš ti mnogo toga, crvenokosa."), šapne mi na uvo, a ja ostanem zatečena izgledom sobe.
Ništa preterano i veliko, a opet tako elegantno i divno.
Kada se udje u sobu, sa leve strane je kupatilo, a pored vrata istog, se nalaze staklene police na kojima se nalazio sparat za kafu, keramičke bele šoljice sa tacnicom i još nekim sitnicama. Nakon police sledi veliki beli krevet sa naslonom masline boje. Zid gde se nalazio krevet je bio prekriven tapetama. Paralelno od kreveta nalazio se televizor, ispod kojeg ne bio stočić sa stolicom takodje masline boje. Pored tog stočića se nalazila veća stolica, nalik na fotelju, iste boje sa mini stočićem ispred sebe. Sa strane se nalazila i terasa koja je gledala na ceo grad.
Sve je bilo fantastično.
•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮
YOU ARE READING
"Dok tebe nisam upoznala", ZAVRŠENA
Romance"Ona živi svoj život iz bajke, srećna i ispunjena. Dok ne upozna njega. Nakon tog trenutka sve se menja. Uticaće jedno na drugo, a da toga nisu ni svesni. Dok će on uzburkati njen život, ona će njegovom životu vratiti boje. Ali hoće li se to završi...
