Njegov povratak

Iznenadno putovanje

Citavu noc nisam spavala. Prevrtala sam se po krevetu dok su mi kroz glavu prolazile stare uspomena, a secanja i bol su navirali iz mojih ociju u vidu sitnih suza.
Kada osvane zora, a topli suncevi zraci predju preko mog lica blago se promeskoljim te ustanem iz kreveta. Dohvatim peskir i odem da se istusiram. Topla voda se slivala niz moje telo i osecala sam se malo bolje. Nikada nisam podnosila hladnocu, uvek sam se oblacila jedan sloj vise i u krevetu se pokrivala jedan sloj vise. Uzdahnem te zatvorim slavinu. Osusim kosu, a zatim je opeglam. Znam koliko je voleo moju prirodnu kosu i moje kovrdze. Ali posle njega, ja sam ih zamrzela.
Stigne mi poruka na telefonu. Iznenadim se kads primetim da je nasa stara grupa na wa ponovo aktivna. Namrstim se dok citam poruku.

"Ovo leto, novo putovanje stara ekipa. Ko je za?", oglasi se Igor.

Ema, Sara i Filip potvrde da dolaze i da cemo se veceras dogovoriti oko svih detalja.
Neko vreme se premisljam, a zatim okrenem Emin broj.

"Hej zenska, dugo se nismo cule", pomalo tuzno kaze.

"Znam, izvini.."

"Paa, dolazis li na more sa nama?"

Neko vreme ucutim.

"Da li dolazi on?",upitam tisim tonom.

Zacujem njen izdah.

"Iskreno nisam sigurna. Igor mi nista nije rekao", zbunjeno odgovori.

"Ako on dolazi ja ne idem. Javite mi do veceras"

"Vazi, cujemo se Hel"

Prekinem poziv.
Igor je Emin stariji brat. Nas 6 smo bili nerazdvojni. Upoznali smo se u studentskom domu i fakulteti su nam bili blizu. Stalno smo izlazili ranije, planirali nove avanture i putovali zajedno. Spavali bi jedni kod drugih i zajedno cekali izlazak sunca. Voleli smo se nenormalno mnogo.. Bili smo porodica.A onda je njegov odlazak sve poremetio i srusio. Poceli smo se cesce svadjati. Nismo mogli zajedno, pa smo se vremenom udaljili. Filip, Ema i Igor su ostali u kontaktu, dok smo se Sara i ja udaljile od njih iako za sve to nije postojao neki konkretan razlog. Pronasala sam neko novo drustvo, iako njih nikada niko nece moci da zameni. Oni ce u mom srcu uvek imati posebno mesto ma sta god se desilo izmedju nas.

Presvucem se te sidjem u kuhinju na dorucak.

"Kasnis", izgovorni prekorno moja majka kada sednem za sto.

"Uspavala sam se. Izvinjavam se", promrmljam ravnodusno te pocnemo jesti u tisini.

Sve vreme sam muljala po tanjiru, nisam imala apetit vec duze vreme.

Moj otac odlozi novine koje je citao sa strane te me pogleda.

"Kada ti pocinje specijalizacija?", upita.

"U oktobru"

"Jesi li predala svu potrebnu dokumentaciju?"

Klimnem glavom te nastavim jesti u tisini.
Zavrsila sam farmaciju ove godine. Imam 24 godine ali roditelji i dalje vole upravljati mojim zivotom i proveravati sve. Jedinica sam i svu svoju frustraciju istresaju na mene. Sve sto rade, rade zbog njihovog ugleda. To im je najbitnija stvar u zivotu i sve svoje odluke donose u skladu sa time. Kako su vlasnici firme, uslov je bio da moram zavrsiti fakultet, a kako me je jedino interesovala farmacija to sam i zavrsila.

"Sta radis popodne? Mislila sam da odemo da pogledamo vencanicu", predlozi moja majka i u sekundi mi se zgrci stomak.

Odlozim pribor za jelo te se okrenem prema njoj.

"Moram da se pakujem. Idem sutra na more sa drustvom"

"S kim to?", ubaci se i moj otac.

"Drustvo sa faksa", slazem.

Klimnu glavom i tu se prica zavrsi. Nije ih mnogo interesovao moj zivot. Nikada nisam dobila jedno "kako si" od njih. Sve sto je bilo bitno jesu moje ocene, ponasanje i da ih ne obrukam. Prevrnem ocima.

"Mozda bi i Aleksandar mogao da dodje sa vama..", zapocne moja majka ponovo.

"Ne. Idem sama sa svojim drustvom", prevrne mi se zeludac na spomen njegovog imena.

Ustanem te odem u svoju sobu. Dan sam provela pakujuci sve potrebe stvari za put.
Uvece Sara iznenada svrati do mene. Udje u moju sobu i zatvori vrata sa sobom.

"Hej drugarice, kako si?", kaze dok seda pored mene.

"Lose", iskreno odgovorim.

Ona je bila jedina osoba kojoj sam se zaista poveravala i koja je znala sve moje tajne.

Zagledam se u svoj verenicki prsten na ruci te me ona zagrli.

"Znas da ne moras da radis to Hel, uvek mozes da pobegnes iz ovog grada i spasis se", tuzno kaze kada vidi nacin na koji gledam u prsten.

Uzdahnem.
"Aleksandra smatraju prikladnim za mene. Predlozili su i da dodje sa nama na putovanje ali odbila sam. Jos mi je i on falio", iznervirano kazem.

"Prikladnim?", namrsti se.

Klimnem glavom.

"Ali ti nisi srecna sa njim", tise kazu istinu.

"Nisam", priznam i tu se razgovor o njemu zavrsi.