VILE - Vatra i Led

2. Nevolje U Medžiksu

Na sred velike i mračne dvorane, nalazio bazen. Na zidovima su bile okačene baklje iz kojih je izbijao svetlo-plavi plamen koji je obasjavao celu prostoriju.
U bazenu se kupao muškarac srebrno sive kose. Bio je naslonjen ledjima na ivicu bazena. Imao je jako bledu kožu i oštre crte lica. Nije imao više od 20 godina. Delovao je jako mlado, a u isto vreme izraz lica mu je bio ozbiljan.

Iz senke su izašle dve devojke, obučene u crno. Polako su koračale ka bazenu da ne bi uznemirile muškarca koji je odmarao u tišini.

- Gospodaru... - dozvale su ga, ali ne preglasno.
- Tražili ste nas? -

Polako je otvorio oči.
- Pridjite... - dozvao ih je svojim dubokim glasom pa podigao ruku. Jedna od sluškinja mu je prišla, a on je polako izašao iz bazena. Bio je potpuno go. Iako je bio mršav, imao je zgodno telo. Bio je visok. Obrisao je svoju srebrnu kosu peškirom koji mu je sluškinja dodala pa navukao crni kaput od perija na sebe.
- Osetio sam prisustvo jake magične energije u Alfei - nastavio je da govori

- Počela je nova školska godina, gospodaru... Ta škola je sada prepuna vilinske energije. - rekla je jedna od dve devojke

- Ovog puta je drugačije! - prekinuo je blago povišenim tonom
- Želim da vas dve to istražite! -

- Naravno, moj gospodaru! - odgovorila mu je ova druga.

Skrenuo je svoj hladan pogled pravo ka njima
- I nemojte da me razočarate! -
Rekavši to, pucnuo je prstima i njih dve su nestale.

Za to vreme u Alfei:

Valerija POV:

Nakon što smo se upoznale, Noel, Lucija, Jasmin i ja smo odlučile da zajedno odemo na večeru do grada koji se nalazio blizu škole.

- Medžiks je jedan od najvećih gradova u Kraljevstvu Magije. Videćeš Valerije, dopašće ti se! - govorila mi je Lucija

- Sigurna sam da hoće... -

I zaista jeste. Grad je bio veliki. Zgrade su bile visoke. Na sve strane jurili su leteći automobili. Ljudi su se bili svuda. Bila sam fascinirana. Kao da sam se nalazila u jednom od onih gradova koje sam gledala u filmovima.

- Bila si u pravu Lucija... Jako je lepk...
Na Zemlji su gradovi mnogo jednostavniji... -

- Kad kažeš '' jednostavni " na šta misliš? - upitala me je Noel

- Mi nemamo leteće automobile, mašine za teleportaciju, naprednu tehnologiju... - govorila sam im.
- Ljudi žive bez magije... Većina njih čak ni ne znaju da magija postoji... -

- Neverovatno... -

- Vile su prinudjene da kriju svoje moći od ljudi.. -

- Strašno! - iznenadila se Lucija - Kako možeš da živiš na tako unazadjenoj planeti? -

- Lucija! - prekinula je Jasmin.
- To nije bilo lepo! -

Lucija se tada osetila neprijatno

- Izvini... Nisam tako mislila... -

- U redu je... - nasmešim joj se

- Hajde da jedemo.. Umirem od gladi - našalila se Lucija

- Ja ću prvo otići da potražim telefon... Moram da pozovem tetku -