Ne igraj se sa snovima

14.

U daljini su se čuli motori i okrenula sam glavu da ih vidim kako stoje na semaforu. I ja sam stala na isti semafor čekajući zeleno da bih prešla. Naravno prvo je njima bilo zeleno i kako su prolazili tako su par njih mahali meni. Još i oni nepoznati ali verujem da je to zbog moje majice ili prsluka. Ipak kada iskombinujete 'Slayer' majicu sa battle vest onda znajte da ćete biti primećeni u ovom gradu.

Saša me je čekao ispred sa još jednim njihovim ortakom, Darkom. Darko je visok momak sa plavom kosom i plavim očima, bio je kul samo zato jer je vozio skejt.

"Zašto se ja ne družim s tobom?" Darko je izjavio i zagrlio me.

"Zato što nisi kul ako se ne družiš sa mnom." Odgovorila sam. "Ajmo, imam prave ljude koji će nam pomoći."

Nas troje smo krenuli prema pabu gde se bajkeri nalaze.

* * *
Pab je bio pun do grla. Sve što se moglo čuti je bila gkasna muzika, naravno 'Metallica' i glasna priča. Lokal je bio pun dima i realno smrdeo je na alkohol. Darko i Saša su se pribili uz mene a ja sam se samo kikotala, videlo se iz aviona da im nije bilo svejedno.

Polako sam krenula ka šanku a ova dvojica su trčali zamnom. Par bajkera su nam dobacili par uvreda a moj odgovor je bio osmeh i naravno ruka sa ispruženim prstom. Mene neće zajebavati neka pijana stoka koja se želi dokazati.

"Iskra! Vidi ti nje! Ala si narasla!" Filip, šanker se prodrao preko muzike.

Čovek je viši od Tonija a ne samo od mene. Ima dugu sedu kosu vezanu u rep i bradu koju plete u dve slatke pletenice. Inače čovek ima 46 godina i mnogo je brutalan.

"Jao vidim da si još uvek ostala ona stara!" Mario, Filipov mlađi brat je rekao.

"Pa naravno! Neću izdat svoj narod!" Odgovorila sam mu.

Sela sam za šank sa Sašom i Darkom odmah pored mene. Filip i Mario su me čudno pogledali. Ne zameram im, ipak ne dovodim ovde ljude često. Obično dođem sama ili sa Tonijem.

"Šta ćete popit? Kuća časti!" Mario se osmehnuo ka meni.

"Tri piva. Ovaj vozi." Pokazala sam na Sašu.

Mario je klimnuo glavom i dohvatio tri lava i otvorio. Ubrzo smo nas troje otpili po gutljaj i ubrzo su Filip i Mario shvatili da se danas radi ozbiljno. Zauzeli su mesta ispred nas i Filip me je pogledao sa radoznalošću. Obično ne tražim nikakve usluge od njih, čak ni kad mi nude, ali sada sam depresivna i potrebni su mi.

"Toni je nestao." Rekla sam i u momentu se muzika stišala, da su je i ugasili.

Neko je ustao i zaključao vrata paba da niko ne može da uđe dok pričamo. Povukli su i zavese na ogroman prozor i svačija pažnja se osvrnula na mene. Pravi način da mi nabijete nervozu ljudi.

"Kako?" Nikola, bajker koji je ujedno i sin Filipa me upitao. Bio je dobar frend s Tonijem.

"Juče kad sam došla kući iz škole, primetila sam da Toni uopšte nije bio u stanu." Rekla sam.

"Posle posla je krenuo kući uz reči 'moram probudit onu sektu, ipak se ja brinem za nju' i otišao do svojih kola." Saša je dodao.

"Naravno Tonijeva kola nisu bila na prakingu kluba gde je radio tu noć već je pronađen na parkingu obližnjeg hotela, prazan i nigde traga Toniju. Raspitivali smo se u okolini i rekli su nam da je neki plavušan dovezao kola i ostavio ih sa ključevima još unutra." Darko se nadovezao.

Da se ovo ne dešava meni smatrala bih je kao neku epizodu Dosijea ali naravno, ovo se dešava baš meni.

Filip i Mario su se pogledali dok je Nikola prišao meni i zagrlio me.

"Ni danas nije došao nazad?" Mario me pitao.

"Nije. Znate vrlo dobro da bi se Toni javio ako ide negde i znate vrlo dobro da bi vas zvao kao moje bejbi sitere." Ustala sam i ispravila se. "Želela bih da vas zamolim da mi pomognete da pronađem jedinu porodicu koju imam. Ne želim izgubiti Tonija kao mamu i tatu." Oči su mi se punile suzama.

Nisam bila sigurna da će mi pomoći ali oni su mi jedina nada. Oni će pronaći Tonija pre policije.

"Iskra nemoj se brinuti. Mi ćemo pomoći tebi i tvojim drugarima u pronalaženju Antonija." Filip mi je potapšao rame.

"Tako je malena!" Goran, tatin stari prijatelj je rekao.

"Nećemo dozvoliti da nam ponovo prođeš kroz tugu gubitka voljene osobe Iskrice." Tamara, jedna od bajkerki i Mariova žena me je zagrlila.

Kad i gde se našla pored mene neće mi biti jasno, ali prijalo mi je što je tu. Svi su odjednom ustali i počeli uzimati svoje kacige i mobilne ili novčanike.

"Prvo ćemo pokupiti tvoju ekipu, pa ćemo se preko telefona dogovoriti ko će kako i gde će." Goran je rekao.

"Naravno ja glasam da počnemo od plavušana koji je dovezao Tonijev auta na parking." Nikola mi je uhvatio ruku.

Zašto me držiš za ruku? Xavierova ruka je mnogo prikladnija za držanje moje ruke.

"Slažem se. Ali ipak nešto drugo me kopka. Mario, ti i ja ćemo da provalimo šta je to." Filip je rekao.

Zbog nekog razloga došlo mi je da isplačem Tihi okean. Tamara me zagrlila svom snagom i svi u lokalu su mi se nasmešili.

Tata je bio upravu. Ove ljude mogu smatrati svojom porodicom i prijateljima kad god. Ljudi nikada neće razumeti moje poštovanje i ljubav prema njima.

Drago mi je da znam da imam ljude na koje se mogu osloniti i koji će mi pomoći kad mi zatreba.