Ako je smrt san, zar ne mremo malo
svakad kad nas umor i slabost sva stigne?
Ako je smrt san, šta je kome stalo
da se, posve mrtav, iz kreveta digne?
Ako je smrt tren, ne mremo li svakom
sekundom kad kapci zenice sakriju?
Ako je smrt sam, to je čini lakom.
Ne moraju, bar s njom, bitke da se biju.
Ako je smrt trajna – ja sam mrtav rođen,
al' činom života ta se slika krivi.
I smrt je navika. Ko zna čime vođen
svet još uvek traži razloge da živi.
Ako život pravi stiže posle smrti
zbog čega je bilo važno da se rodim,
zavejane staze života da prtim,
iako, već sasvim, mrtav zemljom hodim?
