Zabranjena tajna

15. Nikada

,,Pa onda treba da ti zahvalim." Jesam ljuta, ali da se ovo nije desilo ne bih videla Tadijino pravo lice ili bih ga videla kasnije možda u još gorem obliku.

,,Zbog? Rasturanja tvoje divne incističke porodice?" Nisam sigurna da ta reč uopšte postoji, ali znam na šta insinuira.

,,Zahvaljujući tebi sam shvatila kakav je Tadija zapravo." Okrenem se i odlučim da odem. Ona mi neće oprostiti, to mi je jasno. Ljuta je i vidi se zloba u njoj. Mrzi me. Najgore je to što i ja mrzim sebe znog svega što sam uradila. Sve je bilo super pre Tadijine osvete.

,,Stani, Magdalena! O čemu pričaš?" Uhvati me za ruku pre nego što sidjem niz stepenice.

,,Sada želiš da me saslušaš? Bila si malopre spremna da mi zalupiš vrata ispred nosa." Prekrstim ruke. Znam da nemam prava da se ljutim na njenu reakciju, jer sam zaslužila, ali idalje mi smeta. Ne mogu protiv toga iako pokušavam.

,,Šta si mislila pod tim da si shvatila kakav je Tadija?" Zainteresovano upita.

,,Tadija je bio sa mnom iz osvete. Mrzi moju majku." Odlučim da joj kažem istinu.

,,Šta? Zašto?" Sva je zbunjena i šokirana.

,,Duga priča. Došla sam samo da ti se izvinim, jer znam da sam pogrešila. Možda ti to zaista ništa ne znači, ali meni je lakše." Mahnem joj i odem, a ona me ne zaustavi.

Uništila sam naše prijateljstvo i znam da ono više ne postoji. Videla sam joj to u očima. Šta se dešava ovo sa osvetama. Prvo Tadija. Sad i Milica. Milicu mogu da razumem, delom i Tadiju, ali on je uradio mnogo goru stvar. Mene je povredio iako nisam imala ništa sa tim šta je Milovan uradio Tadijinoj majci.

Kada se vratim u stan, ostatak vremena porvedem brisajući prašinu, jer stan nije dugo korišćen. Kasnije mi majka pusti poruku da je sama bila u kupovinu i da mi donosi namirnice.

Prošlo je sat vremena i zvono se oglasilo. Kako sam mislila da je mama, otvorim vrata sa osmehom, ali mi osmeh ubrzo padne sa lica.

,,Ako si došao da se sladiš mojim suzama, odavno sam ih isplakala. Zakasnio si." Grubo se obratim Tadiji. Ima obraza da dodje!

,,Nisam došao zbog toga." Namršti se.

,,Ne zanima me." Zalupim mu vratima ispred nosa, a onda on počinje da udara rukom o njih.

,,Otvori, Magdalena!" Nastavi da udara, a onda krene i da zvoni.

,,Zvaću policiju! Ja i ti smo završili za sva vremena!" Krenem da vičem, pa se naslonim na vrata ledjima. Ako ovako nastavi, komšije će ga prijaviti, ako to ne uradim ja.

,,Želim da razgovaramo." Smiri se i pretpostavljam po zvuku koji je napravio, da se naslonio na vrata kao i ja.

,,Rekla sam ti da ne želim da te vidim. Ostavi me na miru. Molim te." Zamolim na kraju. Dojadilo mi je više ovo.

,,Ja odlazim." Kaže posle kratke pauze.

,,To ti pričam. Idi." Hvala Bogu da se dozvao pameti.

,,Ne, Magdalena. Odlazim sutra za London." Ou. Odlazi kao "odlazi daleko".

,,To se mene ne tiče." Ne mogu da obuzdam bol u grudima iako ne treba to da me pogadja. I bolje da ide daleko. Da ga više nikada ne vidim.

,,Hteo sam da ti kažem istinu pre nego što odem."

,,Sve mi je jasno. Možeš da ideš."

,,Saslušaj me. " Kaže molećim glasom.

,,Imaš pet minuta, pa zovem policiju." Slažem, ne bi stvarni zvala policiju, ali želim da ga zaplašim da ode.

,,Nećeš da otvoriš?"

,,Ne. Odlično te čujem i ovako." Istina je da ne mogu da ga gledam. U to savršeno lice muškarca koji me je povredio.

,,Dobro. Onda ćemo preko vrat...." Zastane u sred rečenice.

,,Odkud ti ovde Tadija?" Čujem mamin glas. Stigla je. Dobro je, spasiće me od njega i ovog mučenja. Ne želim da čujem njegove izgovore. Znam da je došao da se pravda.

,,Mogu li da pričam sa tobom nasamo, Magdalena?" Izignoriše moju majku i obrati se meni.

,,Molim te idi." Otvorim vrata da pustim majku da udje.

,,Nećeš da me saslušaš?" Ne usudim se da ga pogledam, samo pustim majku da udje u stan.

,,Ne. Predomislila sam se. Odlazi." Ne želim da pred majkom ronim u suzama, a znam da ću posle toga šta ima da kaže, ma šta god bilo.

,,Dobro. Kako želiš. Ćao." Čula sam njegove korake kako se spuštaju niz stepenice. Ne ide liftom.

,,Dušo, trebala si da ga saslušaš. Možda je hteo da se izvini." Kako može da bude dobra prema njemu iako je on mrzi i sve što je uradio uradio je zbog nje i Milovana. Ona uvek vidi dobro u svemu.

,,Šta mi vredi njegovo izvinjenje?" Zvučim kao Milica. Njoj nije značilo moje, jer ono ne može ništa da promeni, isto kao ni Tadijino. Nikada mu ovo neću oprostiti. Nikada.