Dok moje ruke u drvetu stvaraju nešto čemu se ljudi dive, moja duša svakim novim delom koje stvorim malo po malo ide ka oporavku. Ovdje, u gorju život je jednostavan, miran, staromodan, obnavljajuć. A, meni je obnova itekako potrebna. Obnova duš...
– Nemoj da se brineš, bit će to sve dobro. Eto njega već sutra kući sigurno.
– Da bar.
– Kako ste se tako brzo slijepili to Bog vidio nije. Baš sam sretan zbog njega. Sad se opet ponavljam, ali kad jesam. I zbog tebe, znaš, ali njega poznajem više, pa sam onda sretan... A jebi ga, znaš što hoću reći.
– Znam. Hvala ti Jakove, dobar si ti čovjek.
– A, dobar, imaš kakvu lijepu curu za mene, da voli ovakve dobre kao ja? A da hoće na selu da živi?
– Pa i ne baš. Oprosti. Znaš kakve su gradske cure.
– Poznajem samo jednu vrstu, one druge su mi nedodirljiv teritorij.
– Ne brini naići će već neka za tebe sigurna sam.
– Mia, lutko meni je trideset i četiri, ako do sad nije naišla neće ni sad.
– Nikad nije kasno.
– A, nije vraga. Vidi, eno ondje ima lijepih, ti samo izaberi, a ja ću da je recnem. – nekoliko jelki baš onako lijepih kakve sam i zamislila stoje u krugu od par metara.
– Tako su lijepe, žao mi je da ih samo odsječemo.
– A, šta'š s njima?
– Možemo li jednu nekako izvaditi?
– Pa što nis' rekla ašov da ponesem jebla ga ti, ne mogu je sikirom izvaditi.
– A, znam glupa sam. Oprosti. Nema veze. Ionako je ne bi mogao izvaditi ispod tog snijega.
– Ja da nešto ne mogu? Ja! Nemoj da te netko čuje. Hoćeš sad da je rukama iz zemlje isčupam sve joj njeno bodljikavo? – počnem da se smijem kao luda.
– I vi žene ne znate što hoćete.
– Kao da ste vi bolji, hajde šuti tu i sjeckaj ovu malu. – odmahne glavom pa je za minutu već prepili. Malena je i tanka, ali je taman. Nabaci je na sanjke, pa krenemo nazad.
– Brza i efikasna usluga. Hvala gospon Vranković.
– Imaš li je čime okititi?
– Nemam, mislila sam se odvest u selo pa kupiti.
– Nema dolje ništa sve pobrstili iz trgovine. Donesem ti ja iz lovačkog ako hoćeš, ali mogu tek sutra kad uzmem od brata ključeve.
– Može. Hvala ti Jakove, Dugujem ti.
– Ništa mi ne duguješ ljepotice, ti si našeg Kralja usrećila, za nas si ti svetinja. – nasmiješim se na to, dok mi se pas spetlja oko nogu, a muka me steže iznutra. Da li bi ga trebala pitati za savjet u vezi toga ili ne? Ipak on bolje poznaje Tadeja, ali već je rekao da se ne brinem. Jebem ti, ne mogu da se ne brinem. Nadam se samo da se javio makar porukom.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Zaspao sam sinoć kod kuće. U svom krevetu, pod svojim krovom, s ocem u drugoj sobi. Nabijem ja i njih i njihove zabrane i zakone. Probudi me miris svježe kave, pa se kao narkos nadignem sav bunovan.
– Dobro jutro junače. Jesi se malo odmorio?
– Joj stari zaspao sam kao medvjed.
– Znam sine, neka te. Izmorilo te sve ovo. Briga dušu nagriza Tadej znaš to.
– Odoh se srediti, popijem kavu i odoh u bolnicu.
– Da mogu ja bih išao, ali ne smijem. Jutros sam zvao sestre ništa ne znaju rekle mi da zovem popodne.
– Ne brini ja ću sve provjeriti i javim ti. – umijem se i sredim pa sjednem za stol i dohvatim mobitel. Nema poruka od Mie, možda je jadna čekala da se javim, a ja zaspao kao drogiran. Nazovem je, zvoni, zvoni, ali nema je. Sigurno je Janji drva otišla unijeti, pa joj ostavim poruku. Da sam dobro, da ću zvati čim nešto saznam. Ispijem kavu sa starim pa polako kroz baštu kao jebeni lopov iz rođene se kuće iskradam. Krenem dolje ulicom prema centru kada spazim malog dječaka i dugokosu ženu koju poznajem. Tužno se nasmiješi kada me vidi, pa držeći mališu za ruku krene mi u zagrljaj.
– Tadej!
– Zdravo Zago, kako si? – pozdravim je dok mališu štipam za obraz. – Porastao Zlaja. Vidi ga k'o iz vode. – gledam u maloga i duša mi plače. Mali je isti Zlatan, isti je pokojni ujak, ćaća mu garant pizdi zbog toga.
– Znam da liči na Zlatana. Svi to govore, a po izrazu tvog lica jasno je da i ti to misliš.
– K'o da ga je netko prekopir'o. Čovjek ti garantovano dobija mlade.
– A, dobija, ali vidio je sliku, pa sad zna na koga nam dijete liči. Jebi ga, bar više ne prigovara da mali nije njegov.
– Sisa jedna, hoćeš da ga prebijem?
– Neka Kralju, ne treba. Već si dosta robijao za nas sve.
– Nije mi žao Zago.
– Znam i hvala ti.
– Da ga je to moglo vratiti robijao bih još toliko.
– Dugujemo ti toliko Tadej, nikada nećemo moći vratiti taj dug.
– Ništa mi ne dugujete Zagorka, moju krivnju nitko ne može oprati – njena ruka završi u mojoj.
– Jedino ti sebe kriviš za to Tadej. Moraš prestati. Moraš zaboraviti. Nisi ništa mogao učiniti. Nisi to mogao spriječiti. Ti nisi kriv za Zlatanovu smrt, moraš to shvatiti. Onoga koji jeste kaznio si svojim rukama. Otpusti već jednom Tadej, pusti mog brata da se smiri. Znaš koliko te volio, dok ti ne nađeš mir ni on neće.
– Trebao sam biti tamo Zago. Trebao sam biti s njim.
– Bili smo djeca Tadej. Svi mi. Da je znao što ga čeka, nikada ne bi otišao Kilanu! Ne bi nikada na njegovo imanje kročio. Ma da je znao da će ga ta mala Kilanova koštati života...
– On je bio zaljubljen, on nije ništa znao ni razmišljao. Ja sam trebao razmišljati umjesto njega. Bio je moja druga polovica, trebao sam ga paziti. – ona se nasmije pa odmahne glavom.
– Bog je tako htio Kralju. Da je htio da budeš uz njega bio bi. Oprosti sebi. Vrati se u život. Stvori dom i obitelj, oženi se, ostvari se. Zbog njega. Da osjeti da ti je vratio ono što ti duguje. Da se i mi svi smirimo malo.
– Hvala ti Zago. Drago mi je što sam te sreo. Planirao sam doći kući za Božić i sve vas obići, ali evo sve se sjebalo i sve je nekako na vrat na nos.
– Nadam se da će Verka biti dobro. Jaka je ona. Izvući će se.
– Nadam se da hoće, jer ću u suprotnom da se bacim s brda u jebeni ponor.
– Moraš biti sretan sam sa sobom Tadej, to je prvo. Oprosti sebi to za što uopće nisi kriv i život će ti se promijeniti vidjet ćeš. Nađi mir brate.
– Potrudit ću se – zagrlim je, pa cmoknem malog Zlaju u glavu. – Lutko mala, ujak bi bio ponosan na tebe – ostavim ih i krenem gore do taksi stajališta. Sjednem u prvi slobodan pa pravac motel, presvlačenje i bolnica. Molim te Bože danas za dobre vijesti.
