Ozloglašeni advokat

Konačno kući

Jutro je teklo krajnje mirno. Majka i ja smo spakovale moju sestru i krenule smo ka kući. Slušam moju sestru koja je živnula zbog toga jer i ja idem kući ali ne mogu da odagnam misli da dan neće proći tako mirno kao i jutro. Pogotovo jer se moj bes od sinoć nije smirio čak se i uvećao. 

Dolazimo do vile koja prestavlja naš dom. Naravdno ona samo to prestavlja za druge ljude. Meni je ovo više kao kuća u horor filmu gde sve vrišti da ne ideš tamo ali glavna glumica ipak ode, u ovom slučaju ta glavna glumica bi bila ja. 

Ulazim u vilu sa mojom sestrom dok posluga nosi moje kofere. Otac i brat su se sa vrata zgrozili kad su me videli. 

Tebe nismo očekivali. - Kako je moj otac uzbuđen što me vidi...

Tvoju sreću što me vidiš je ne moguće sakriti. - Podbodem ga na šta se on namršti.

Zadnji put kad si bila ovde je bilo kad si došla u kuću deleći poslugi postere tebe u donjem vešu. - Da pristala sam da budem model za donji veš na drugoj godini pravnog fakulteta samo da bih izludela oca a nakon toga sam pokupila stvari i otišla iz kuće.

Izgledala sam baš top. Morala sam to svima da pokažem. - Slegnem ramenima

Koliko ostaješ?

Zauvek. - Kažem pa namignem bratu, na šta on nezadovoljno otpuhne. A ja ga zaobiđem i krenem sa sestrom na njenoj sobi. 

Pa to je dobro prošlo nisi ga ubila. - Kaže ona uz olakšanje. 

Pa gde je pojenta ako ga u startu ubijem? To je za dostojanstvene neprijatelje on nema ni d od dostajanstva.

On nam je brat. 

Ja nikad nisam želela brata. 

Nemoguća si.

A ti si ona koja je završila u bolnici. - Sela je na krevet smejući se. 

Drago mi je što si ovde. 

Za tebe sve. Idem da porazgovaram sa kretenom. 

Nemoj da se pobijete. 

Nećemo... Još... - Kažem pa se spustim da se pozdravim sa teta Sonjom, uvek sam je volela. Ona me je pokrivala kad sam kao mala pravila sranja

Lepotice moja, vidi je. Prelepa si mila... 

Model sam logično da pazim na izgled. 

Drago mi je što si uspela. - Kaže pa me zagrli. Mada primećujem da je otsutna nešto.

Jesi li dobro? - Upitam je. 

Ah, jesam. 

Meni možeš da kažem. Probacu da ti pomognem koliko mogu.

Nije ništa mila... - Verujem da je u pitanju njen sin. Sonja je kao mlada bila zaljubljena u svog poslodavca u jednoj vili i dobila je sina ali on joj je zabranio da ga viđa. Njegova žena nije mogla da ima dece pa ga je prihvatila kao svoje. 

Dobro, ajde osmeh. Došla sam ja sad ću da pravim sranja opet moraćeš da me vadiš. - Konačno se nasmejla. 

Tebe uvek. - U tom trenutku videla sam brata kako ide negde. Alo ja mu još nisam očitala bukvicu. 

Moram da idem da uhvatim onog dripca. - Zagrlim je još jednom i istrčim iz kuće za njim, ali majmun nije hteo da stane. 

Pretpostavljam da ide u firmu pa uzmem jedan od njegovih mezimaca(auta) kako ih on zove i namerno ga ožuljam. Male stvari čine zadovoljstva.

Kada parkiram auto krenem ka firmu ali udaram u nekog. 

Izvinite. 

Uredu je ja sam kriv. - Advokat i to lep. Umem da prepoznam tu sortu kao mala bila sam okružena njima.

Radite za Todorove? - Upitam ga uz osmeh

Recimo da balansiram.

Balansirate?

Da, Nikola Novaković. - Prestavio mi se i dao vizitku, a zatim ubrzo otišao kao da je jedva čekao da me se reši. Šta ovo bi pa ja sam bomba riba a on ništa. Dobro trenutno moja sujeta nije razlog što sam ovde i ovako nije ništa posebno.

Ulazim u firmu a tamo haos. Moj otac baca stvari po spojenim kancelarijama, dok ga moj brat smiruje a radnici postojeni ko na streljanju. Mene ni ne primećuju. 

Ko on misli da je!? - Njegov glas ozvanja celom firmom. 

Držim sve pod kontrolom on mi je prijatelj.

Ne zanima me želim njegove deonice i to što pre! - O, znači Ognjen. 

Neverovatno.... - Kažem i počinjem da se smejem čime prikupljam svu pažnju. Dolazim do oca i brata.

Vi ste bukvalno prodali moju sestru zbog deonica! 

Na koga ti povisuješ glas!?

Na dva... Das li vi imate bar gram savesti!? Moja sestra je završila u bolnici zbog njega ali vama su idalje bitne samo deonice! Možda bi trebala da pitam tog Ognjena da kupi moje deonice. Sa njegovih dvadeset i mojih trideset i jedan posto mogao bi upravljati firmom! - Jutros mi je moja sestra ispričala kako je Ognjenov otac kupio sitne deoničare naše firme. 

Moj otac je poludeo kada ti je ostavio deonice firme nisi čak ni advokat postala. Ne znaš ti ništa. Tvoj brat i ja se godinama ubijamo od posla za ovu firmu dok ti uživaš. - Iskreno da i ja smatram da je poludeo. Šta ja znam o vođenju firme ali ostavio je meni pa nisam htela to da predam ocu i bratu manipulatorima.

Da nisi dao sve od sebe da mi srušiš karijeru možda bi i uživala ovako i nisam baš. 

Nezahvalna držnica. - Govori pa mi lupa šamar. Uhvatim se za obraz iznenađeno jer je zapravo ovo jedina stvar koji do sada nije uradio. Da znao je da me ponižava, vređa, brani neke stvari, govori mi kako da se ponašam i šta da radim ali nikad me nije udario. 

Čini se da od nižeg uvek može niže - Govorim dok se okrećem i idem iz firme. U tom trenutku me zove Gabrijel. 

Halo. 

Imam sve o Ognjenu Pitersonu. 

Super. 

Šta je bilo?

Ništa, samo je lepo konačno biti kod kuće. - Kažem to sarkastično.

Šaljem ti sve na mejl ako ti nešto treba zovi. 

Oću. 

I pazi...

Da pazim?

Da Ognjen Piterson nije neko s kim ćeš lako izaći na kraj.

Ne brini znam ja sa takvima. - Kažem pa prekinem poziv. Pa jesam li već rekla kako je lepo biti kod kuće? ....