Gospodin Idealni ✔️🔚

9 poglavlje

„ Eva otvori mi vrata! Odmah!", plačem i sama ne znam zašto plačem. Stalno mu priređujem ovakve scene i agonija koju osećam trenutno ne može ni on da smiri. „ Eva jel' sam učinio nešto, a da to ne znam?"

„ Nisi! Samo mi je potrebno da budem sama"

„ Malena nisi svesna koliko mi značiš i koliko mi je stalo do tebe. Boli me svaka tvoja suza i jedva se kontrolišem da ne provalim vrata i uplašim te. Jer znam koliko bi te to podsetilo na ono što si preživela. Zato te molim da otvoriš vrata!"

„ Da otvorim?", tiho kroz suze izgovorim.

„ Molim te!", učinim to i onda me on privuče u snažan zagrljaj. „ Šta god da je mala, ne boj se! Ja sam uz tebe uvek, znaš to?" nežno mi prstima gladi leđa a drugom rukom mi mrsi kosu.

„ Znam! Hvala ti na tome. Samo sam pukla i ne znam", odmaknem glavu sa njegovih prsa i podignem glavu kako bih ga pogleda. „ Travise žao mi je što ti priređujem ovakve scene i što stalno moraš da se brineš o meni", stisnem usne.

„ Nisi ti teret!", nasmešim se kratko kada me obgrli rukama oko struka i povede ka vratima. Ubeđena sam da kad-tad mora ljubav zakucati na mojim vratima, ako i ne dođe, nema veze, možda baš tako i treba. Pomislim ponekad da ga toliko volim da ne znam kako bih živela bez njega. Možda osećam da ga toliko volim da mi se čini da to ne može biti ništa drugo nego ljubav. A onda u tom našem odnosu me malo po malo zaboli, nešto me povredi, a teško je održati tu ljubav koja nije uzvraćena. Možda tu ovisnost brkam sa osećanjem ljubavi i zaljubljenosti. Sve se svodi na veliko možda, jer dok doručkujemo ja nisam sposobna da progovorim više od dve rečenice. On jasno vidi da sa mnom ponovo nešto nije u redu, ali ovaj put mi ni on ne može pomoći u borbi s đavolima.

Fibi me gura u kabinu i skine majicu s mene i obe se smejemo. Gurne mi haljinu pod ruke i tako me natera da obučem. Izađe, a ja posmatram to malo srebrno parče u rukama i znam da nikada neću imati hrabrosti da je obučem u javnosti.

„ Ajde, nemoj dugo da čekam", viče i jasno je čujem kako se cereka. Skinem farmerice sa sebe i posmatram se o ogledalo. Srebrna haljina sa šljokicama je isticala svaku moju oblinu i ostavljala pogled na gola leđa na koja sam trenutno bila posebna. Izgledala sam potpuno drugačije, ogromnog sala nije bilo, možda zato što sebi zakidam večeru ili zato što sam navikla da jedem jednom ili uopšte. Mogu slobodno reći da je stajala kao saliveno na meni.

„ Vau bomba si!", smejemo se obe i ne verujem da me je naterala da kupim ovu haljinu i da izađemo.

Za Travisa:

Svratiću malo do kafića s Fibi.

Pošaljem mu poruku jer osećam kao da moram da mu javim. Poruka stiže istog sekunda.

Od Travisa:

Izlaziš? Gde idete?

„ Gde ćemo izaći?", upitam Fibi, koja pažljivo stavlja veštačke trepavice.

„ Idemo u onaj klub Dark"

Za Travisa:

Svratićemo u klub Dark i popiti po koje piće. Zašto?

„ Travis ti piše?", upita me.

„ Da!", govorim joj dok stiskam telefon u rukama.

„ Zašto mu javljaš svaki korak? Zar on mora da zna gde si svakog trenutka? Ponaša se kao pravi ljubomorni dečko, a to je suludo jer među vama nema ništa", ona smatra da mu se sviđam na neki način. A ja kažem da je jedno veliko ne!

„ Zašto što stanujem kod njega i on uvek zna gde sam!", odgovorim joj.

Od Travisa:

Molim? Eva jel' si poludela? Ne misliš preko lažne lične da uđeš?