"Hajde polako,pazi na stepenicu!"
"A ti me nemoj tretirati kao bebu,još uvijek mogu hodati."Ryan je rekao oštrim glasom,iako je u njemu bilo i tračka humora.
Uzdahnula sam i odmaknula se od njega kako bi ga bolje pogledala.
Ryan je se s naporom penjao uza stepenice,vidjelo se da se muči.
Budala bi radije trpio bol nego primio bilo kakvu pomoć.
Tipično muški... I tipično kretenski!
Samo neka tako nastavi i ozdravit će na svetog nikad!
"Daj Ryan,pusti da ti pomognem!"molila sam ,ali uzalud.
Ryanova tvrdoglava glava je i dalje tjerala po svome.
Požurila sam do ulaznih vrata kako bi ih otvorila. Ryan me je pogledao sa smiješkom na licu.
Skupila sam obrve zbunjeno.
"Što je? Zašto me tako gledaš?"
"Imaš nešto u kosi."rekao je na što sam poskočila i počela pretraživati kosu."Što imam u kosi??!"
Ryan je odmahnuo glavom.
"Ma nikad nećeš to sama skinuti! Daj da ti pomognem."rekao je sa podsmijehom u glasu.
Molim te Bože samo da nije buba!!!
Primaknula sam se bliže Ryanu kako se on ne bi morao mučiti.
"Jesi li?"
"Nisam."
"A sad?"
"Budi tiho!!!"
"Pa koliko ti više treba?!"
Iznenada sam osjetila topao osjećaj na svom obrazu. Šokirano sam pogledala u Ryana. Pokvarenjak mali! Nemam ništa u kosi,samo me je zezao.
Čekaj malo,vidim li ja to rumenilo na njegovom licu?
Oh! Pa on je pravi mali sramežljivko. Poljubi curu i zatim se srami...
Čekaj malo,ja sam ta cura koju je Ryan poljubio!!!
"Što je ovo bilo?"upitala sam i u isto vrijeme stavila ruku na obraz koji je poljubio. Sad sam se ja zacrvenila,a on je taj koji se smijao.
"Previše si bila napeta. Morao sam te nekako opustiti."Ryan je odgovorio.
"Opustiti?! Pa sad sam samo još napetija,blesane!"
Ups!! Jesam li to rekla naglas?Grr!
Kad sam s Ryanom jezik mi je brži od pameti, jednostavno prolupam.
Ryan je svom silom pokušao zadržati smijeh u sebi,ali na kraju je puknuo.
"Znači.. Priznaješ da se pališ na mene?"upitao me je i nabacio svoj zavodnički smiješak.
Problijedila sam.
"Ne!Naravno da ne!!"rekla sam i potrčala u školu,ostavljajući Ryana za sobom.
Koji mi je vrag? Zašto bježim od njega?! Ma dobro,sad je ionako već gotovo. Sad se ne mogu vratiti ni kad bih željela, već sam se dovoljno osramotila za danas.
Odjednom sam se sudarila u nešto.
Ili bolje rečeno, nekoga.
"Zdravo Ab."
Harry je rekao sa podsmijehom na licu. Ah,ne opet on! Ne sad!
Nemam ja vremena za njegove gluposti.
"Zdravo Harry! Doviđenja Harry!"rekla sam i potrčala pokraj njega,ili sam barem pokušala.
Ne bi on bio on da ne učini nešto.
Zgrabio me je za ruku i povukao bliže sebi. Trnci su mi prošli tijelom od njegovog dodira.
"Možeš me barem pozdraviti kako dolikuje, Abby."rekao je zaigranom tonom glasa.
Prevrnula sam očima.
"Mogu te radije nešto pitati?"
Kimnuo je glavom,dajući mi znak da nastavim.
"Zašto ste pretukli Ryana?"
Harrijevo tijelo se naglo napelo,a njegove oči su postale tamne.
Počinje me plašiti...
"To nije tvoja briga."
Suzdržala sam se od potrebe da opet prevrnem očima.
"A što je po tebi moja briga?"
Harrijeve usne su se podigle u smiješak.
"Tvoja briga je da mi udovoljiš. Da radiš ono što ti kažem."rekao je u nekakvom posesivnom tonu.
Je li ovo stvarno Harry Styles kojeg znam? Nekako je drugačiji.
Harry je primjetio kako buljim u njega i tiho je se nasmijao.
"Znam da sam zgodan,ali ne moraš tako buljiti u mene."
Pocrvenila sam,ovaj put od ljutnje.
"Umišljaš stvari,Styles. Vidjela sam ja dečke koji su puno bolji od tebe."odgovorila sam,iznenađujući samu sebe.
Harry je isto izgledao malo iznenađen mojim ponašanjem. Nikad dosad mu se nisam usudila odgovoriti natrag. Previše sam se bojala. Ali sad osjećam kako taj strah polako nestaje.
No Harry je se brzo pribrao,a na lice mu se vratio onaj njegov specifični smiješak koji nikad nisam mogla protumačiti.
"Upravo sam si zadao novi zadatak."rekao je,na što sam zadrhtala.
"Kakav?"upitala sam nervoznim glasom. Što sad hoće od mene? Zar me nikad neće pustiti na miru?
"Učinit ću te svojom."
Oči si mi se raširile u šoku.
Ovo nisam očekivala.
"Što??!"
Harry je se još jednom nasmijao,zabavljen sa mojom reakcijom.
"Učinit ću da me želiš,da misliš samo na mene,da za tebe ne postoji ni jedan drugi muškarac."
Sad je i službeno poludio.
"Kako očekuješ da se to ikada dogodi?! Zlostavljaš me godinama!"
Ne znam je li mi se samo učinilo, ali mislim da je Harrijev izraz lica na čas poprimio izraz kajanja i krivnje..Oči su mu zasjajile,kao da će zaplakati,a kutovi usana su mu se objesili.
Ali kao što sam rekla,možda mi se učinilo... Teško mi je za povjerovati da se Harry Styles kaje. Ne pristaje mu to.
"Neću to više činiti... Ako me budeš slušala."odgovorio je tihim glasom.
"A zašto bih poslušala bilo šta što kažeš?"
Harrijevo se lice uozbiljilo.
"Zato što bi tvoj prijatelj mogao završiti u bolnici,ali ovaj put sa mnogo gorim ozljedama."
Ovo je upravo dokazalo da Harry Styles nema osjećaja. Prevarila sam se,kao i inače.
Oči su mi zasuzile,ali nisam pustila da te suze poteku van.
"Kako možeš?!"rekla sam sa punim gađenjem.
"Neću ništa učiniti ako napraviš što kažem."odgovorio je.
Svo moje tijelo se napelo.
"Što želiš?"
"Prekini svaki kontakt sa Ryanom."
Ne. To ne mogu učiniti.
On je postao moj najbolji prijatelj,osoba na koju mogu računati i osoba s kojom dijelim sve.
Ako to učinim, povrijedit ću ga.
A to nije zaslužio.
Harry je pročitao moje misli i tiho mi je šapnuo na uho.
"Samo zapamti da to radiš za njegovo dobro. Istina,u početku će biti povrijeđen,ali oporavit će se..Kao i ti."
Imao je pravo,ali još uvijek ne mogu.
"Ne."
"Zar želiš ga opet vidjeti u bolnici?"
Odmahnula sam glavom.
"Naravno da ne želim."
"Znaš što trebaš učiniti. Izbor je tvoj."Harry je rekao i zatim me pustio i otišao.
Još neko vrijeme nakon toga sam ostala stajati kao ukopana na mjestu.
Pokušala sam probaviti sve što mi je Harry rekao.
Rynov život ovisi o meni.
Ako ga ostavim,bit će povrijeđen i ljutit će se na mene. Ali barem će mu sve kosti biti na mjestu.
A ako to ne učinim,Harry će mu učiniti nešto grozno i Ryan bi mogao ozbiljno nastradati,mojom krivicom.
"Abby,gdje si nestala?Tražio sam te."odjednom sam iza sebe čula dobro poznat glas.
Okrenula sam se i ugledala Ryana koji je izgledao premoreno od napora da dođe ovamo.
Zagledala sam se u njegove bistre oči i u taj tren sam donijela svoju odluku.
